Majstor(ic)e: Novosadske dame za volanom

Majstor(ic)e: Novosadske dame za volanom

Žene profesionalni vozači u Novom Sadu polako zauzimaju volane koji su ranije bili rezervisani isključivo za mušku ruku. Marija, Jovanka, Gordana i Dragica brane vozačku čast žena, jer godinama bez greške obavljaju svoj posao koji je vezan upravo za vožnju.

Marija Benić kaže da kao devojčica nije maštala da će biti vozačica autobusa kad poraste i nikog u porodici nema da se bavi tim poslom.
– Oduvek sam volela vožnju i onda sam se jedno jutro probudila i pomislila - a što da ne?! Tada sam ispolagala sve što je bilo potrebno za mesto vozača u GSP-u, konkurisala  za to mesto i od 2005.godine vozim gradski autobus – priča Marija koja kaže da ih je to vreme kad je došla bilo četiri.

Marija ističe da nema mnogo problema zato što je žena vozač, a da od anegdota uglavnom pamti one smešne poput situacije kad joj je jednog dana u bus ušao putnik u teksas jakni, kupaćim gaćama i klompama. Zahvaljujući „letećim mehaničarima“ kako ih zovu kolege vozači, Marija ne mora mnogo da brine ukoliko joj stane bus usred vožnje, jer oni dođu, ali navodi da ima slučajeva kada i ona zasuče rukave.
– Dešava se često, naravno, da mehaničar proceni da je to kvar koji bih i ja mogla da popravim, pa smo onda na vezi. Uz navigaciju sitne popravke na busu mogu da obavim – priča kroz šalu Marija.

Ona smatra da je to što je žena do sad imalo samo pluseve: – Dešavalo se da ljudi uđu nervozniji u bus, krenu da broje novac,oslove me sa majstore... i onda kad vide mene ućute – priča Marija i dodaje da su najveći problemi sa kojima se ona susrela verbalni okršaji, ali da se uglavnom trudi da se distancira u takvim raspravama. 
Svoj posao voli prvo zbog vožnje, a potom i zbog poznanstva i prijateljstva sa putnicima koja su česta. Negativne strane njenog posla su posledica stalnog sedenja na zdravlje koje se već posle nekoliko godina osete i koja ona sve više primećuje. Marija navodi da najviše voli da vozi na sremsku stranu, a razmišlja da počne i da zapisuje šta sve vidi tokom svog radnog dana jer smatra da već sad ima pregršt materjala.

Gordana Stanković i Jovanka Samac taksiraju u Novom Sadu oko deset godina. Profesija ih je spojila jer su neretko radile da u istim taksi udruženjima, a dešavalo se da ih stranke brkaju.
– Goca, na primer, ujutru vozi čoveka i on joj ostane dužan. Posle podne ga vozim ja i on meni daje novac misli da je ona – kaže Jovanka.

Njih dve su imale neprijatnih situacija sa strankama zbog toga što su žene vozači: – Sećam se jedne zime. Dođem na adresu i stranka se nećka da uđe. Ja pitam čoveka u čemu je problem, a on me zamoli da zovem kolegu jer ide za Bečej i žuri mu se. Pa dobro nisam ni mislila da guram auto – priča Gordana i navodi da joj se dešavalo i da omladina obiđe vozilo zbog toga što ugledaju nju, a ne nekog od kolega za volanom.

Gordana i Jovanka pričaju i to da je bilo dosta komičnih situacija baš zbog toga što su žene taksisti. – Uđe u taksi i krene da mi se obraća sa majstore, pa kad vidi da sam žena izvinjava se do kraja vožnje – priča kroz smeh Jovanka, a na njenu priču se nadovezuje Gordana sa zaista smešnom situacijom – Jednom je ušao mladić u vozilo i oslovio me sa majstore, kad je video da sam žensko počeo da se izvinjava. Ja mu kažem da nema veze i da je sve u redu, a on će: „kako nema veze možda ste vi moja buduća tašta“. Pitam ja njega: „kako to misliš?“, a on me upita „pa jel imate dece?“. Ja kažem da imam dve ćerke, a on konstatuje „Pa eto vidite“.

Pored ovako zabavnih bilo je naravno i onih neprijatnih, a obe taksistkinje ističu da se ne plaše ni noću da voze iako više nije bezbedno kao kad su počinjale sa ovim poslom.
– Uglavnom primamo sve stranke i vozimo sve smene i vikende. Jedino kad vidim da je neko baš pijan da neće moći da izađe iz kola tog ne primam – priča Jovanka.

Obe rade ovaj posao zato što vole, a ne zato što moraju ili što nema ništa drugo kako može da se čuje od njihovih kolega. Prednost su, kažu, brojna poznanstva koja se ovde steknu i ljudske priče koje se čuju. Mana i prednost taksiranja za njih dve u isto vreme je čekanje „Ima nas puno, posla je sve manje, dosta manje nego ranije i onda tako sediš i čekaš“. Ipak, one su ovu činjenicu pretvorile u prednost, pa to vreme koriste za čitanje što inače vole da rade, bez obzira na čuđenje prolaznika.

Dragica Džakula prva žena za volanom sanitetskog vozila u Novom Sadu, a vrlo moguće i u Srbiji. Dragica je pre ovoga vozila kamion pa joj pozicija žene vozača nije strana, iako u novosadskoj Hitnoj pomoći radi dve godine. Dragica prevozi pacijente koji idu na dijalizu, a u budućnosti je čeka i rad na urgencijama. Ona kaže da se njena porodica i prijatelji nisu mnogo iznenadili kada je odabrala volan za profesiju.

– Svi me znaju kakva sam, znaju moj temperament i koliko volim da vozim tako da se niko od moje porodice nije iznenadio ovim izborom – priča Dragica i dodaje da  je njen otac prvi put postavio za volan kamiona i kasnije je podržao u toj profesiji, jer se pokazalo da je talentovana.
Sa druge strane bilo je i onih koji su sumnjali u to da žena može da vozi kamion ili sanitetsko vozilo.
– Kolege se u početku pokazivale skepsu prema tome što sam žena, a hoću da vozim. Ali pošto sam sa godinama pokazala i dokazala kakav sam vozač, sad je sve ok – priča Dragica.

Još uvek se sreće i sa pogrdnim dobacivanjima od ostalih učesnika u saobraćaju ako napravi neku grešku prilikom vožnje, ali kako kaže do sada se navikla na to pa joj više ne smeta i ne obraća pažnju. Pacijenti koje prevozi, sa druge strane, uglavnom su prijatnu i zovu je na kafu i druženje iako nekima bude neobično što je žena za volanom sanitetskog vozila. Dragica navodi da voli ovaj posao, iako je težak i izuzetno odgovoran.

– Prvenstveno volim vožnju, a naravno i to što pomažem nekome svakodnevno i to me isunjava –napominje naša sagovornica, a na pitanje da li je nekad bila u iskušenju da upotrebi rotaciju kroz smeh kaže: – Naravno, pogotovo jer volim brzo da vozim, ali ne radimo to jer i nas policija vreba i redovno ispisuju kazne za sve prekršaje.
Dragicu kroz nekoliko godina verovatno čeka i unapređenje u urgencije kada će prevoziti hitne slučajeve, a ona tvrdi da je spremna da uči i napreduje u svom poslu jer spaja ono što voli i ono što je korisno.

Oceni vest:
8
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan