Marija Srdić, preduzetnica i aktivistkinja: Žene unose novu dimenziju i obogaćuju svet

Marija Srdić, preduzetnica i aktivistkinja: Žene unose novu dimenziju i obogaćuju svet

Sad već tradicionalno, za Dan žena, poklanjamo vam razgovor o svim temama koje bi trebalo da nas zanimaju svakog, a ne samo ovog, prazničnog dana.

Naša sagovornica, Marija Srdić, aktivistkinja i ponosna feministkinja, trenutno je uspešna preduzetnica i vlasnica agencije Misija SMART. Formalno obrazovanje stekla je na studijama filozofije u Beogradu i već tada počinje da se bavi novinarstvom zaposlivši se u nedeljniku NIN. Iskustvo koje je stekla u medijima, pisanim i televizijskim, i radeći u civilnom sektoru kao profesionalac, danas prenosi putem edukacija. U rodnoj Kikindi, osnovala je uticajnu žensku nevladinu organizaciju "Centar za podršku ženama" na čijem čelu je bila devet godina. Možete je sresti na protestnim šetnjama "1 od 5 miliona", a mi smo sa njom popričali o svim aktuelnim temama koje se tiču položaja, prava i problema žena u našoj zemlji.



Koliko smo, kao društvo, svesni značaja današnjeg praznika?

– Želela sam da osim onoga što često čujemo o 8. martu – da je to praznik koji je revolucionaran, koji govori o ženskim pravima, koji nas podseća na velike i slavne žene iz naše istorije o čemu i mnoge moje koleginice feministkinje često govore – da u ovom razgovoru skrenemo pažnju na pojavu koju ja detektujem poslednjih godina. To je da, sa jednog drugog krila, iz, recimo, konzervativnih, naročito onih klerikalno pravoslavnih krugova, dolaze novi imputi o tome zašto bi trebalo ignorisati 8. mart, a zašto bi trebalo slaviti Materice. I naišla sam na vrlo neobične sadržaje na različitim pravoslavnim sajtovima, koji interpretiraju ovaj praznik na jedan potpuno šokantan način. Bila sam potpuno zatečena, i evo, između ostalog, na Fejsbuk stranici Srpska pravoslavna omladina, možete naići na ovakav tekst: Klara Ajzner poznatija kao Cetkin, Jevrejka (zar ste sumnjali) komunistkinja iz Nemačke uvalila nam je još jedno njihovo "kukavičje jaje“, "praznik“ 8. mart, kasnije od strane komunista prozvan "međunarodnim danom žena“. Na taj dan (1909.) desile su se nekakve demonstracije žena Amerike. Istina je jednostavna, Klara Cetkin i njene jevrejske "drugarice“ jednostavno su za praznik feministkinja Evrope i Amerike uzele datum iz jevrejske istorije. Radi se o PURIMU (pur = kocka) koji je pokretni jevrejski praznik i ne pada svake godine u isti dan, ali se pada otprilike oko 8. marta. Purim je jevrejski prolećni praznik kojim se proslavlja persijsko-midska kraljica Jestira, jevrejka, koja je omogućila jevrejima pokolj nad hiljadama većinskih nejevreja, uklanjanjem carskog savetnika Amana, razotkrivača jevrejske zavere. O ovom događaju govori poslednja istorijska starozavetna knjiga „"estira". Jevreji praznik masovnog pokolja purim proslavljaju veselo, proklinjući i ismevajući ritualno ubijenu žrtvu carskog savetnika Amana opijajući se i jedući praznični kolač od mesa nazvan "(H)Amanove uši". Na dan purima talmud dopušta opijanje. Aman je najveći istorijski neprijatelj Jevreja pored Vođe i oni ga i dan danas tako doživljavaju. Danas dočekujemo ovaj dan kao praznik žena i majki što je velika nacionalna sramota.

Danas dočekujemo ovaj dan kao praznik žena i majki – što je velika nacionalna sramota


– Na ovoj stranici imate miks stvarnih podataka i jedne interpretacije. Prvo jedan antisemitski stav, da je to nešto jevrejsko i pogano, a na kraju ovog teksta pozivaju se Srbi i Srpkinje da ne prihvataju ovaj praznik kao svoj. To nije usamljen tekst, na sličnim sajtovima postoji još sadržaja koji eksplicitno negira vrednosti ovog praznika što mene dovodi u situaciju da ponovo opomenem sve one koji su dužni da u kontekstu obeležavanja Međunarodnog praznika žena, a Ujedinjene nacije su ga uspostavile kao Međunarodni dan 1975. godine, koriste priliku da skrenu pažnja na stvarni položaj žena u našoj zemlji. S druge strane, da se skrene pažnja na ženske doprinose tokom istorije, u izgradnji društva, na sadašnju poziciju žena, na njena radna, ekonomska i reproduktivna prava, na sve ono što danas jesu ženska pitanja i posle dva i više vekova borbe za ravnopravnost žena i muškaraca. Dakle, u tom kontekstu bih volela da uvek otvaramo ovo pitanje i da se zaista zabrinemo u vezi sa širenjem ovakvih ideja i stavova koji demonizuju i ženski pokret, i 8. mart. Dakle, vi stalno vidite na tom konzervativnom, klerikalnom polju da se se razvija nova argumentacija koja bi da vrati ženu u tradicionalne okvire, ponovo da je vrati u kuću, da ona bude ta čija je briga domaćinstvo, rađanje, deca…


Kakav je položaj žena u Srbiji u 2019. godini? Postoje li razlike u položaju žena u Vojvodini i ostalim delovima naše zemlje?

– Ne postoje velike razlike. Postoji utisak da su žene u Vojvodini u boljem položaju od žena u ostatku Srbije i mislim da je to deo pozitivnog istorijskog nasleđa. Treba imati u vidu da su do 1918. godine, žene na vojvođanskom prostoru bile deo jedne velike monarhije, Austrougarske. U toj velikoj državi, naše žene su bile povezane sa evropskim ženskim pokretom i ovde su se rano ustoličile feminističke ideje i feminističke ženske organizacije.

Ideja ženske emancipacije dugo je prisutna u Vojvodini


– Kikinda je prvi grad u Vojvodini (tada još u sastavu Austrougarske) u kome je 1872 godine osnovana ženska organizacija u savremenom slislu. Bila je to Velikolikindska Dobrotvorna Ženska Zadruga. Ona je imala zadatak da obrazuje i školuje žene, da ih šalje sa stipendijama po Evropi da postanu lekarke, pedagošnkinje, da postanu inženjerke. Rekla bih da je ideja ženske emancipacije ovde dugo prisutna, za razliku od ostatka Srbije, koji je u tom periodu, kada su ovde već snažno zagovarane ideje o ravnopravnosti, bio pod turskom vlašću i gde te ideje nisu još uvek dopirale. Dakle, uvek je Vojvodina u tom pogledu prednjačila, ali danas kada pogledate sliku stanja, kada pogledate statistiku, nema velikih razlika u egzaktnom polju. Niti su ovde žene socijalno u boljem položaju, niti su ovde radna prava veća. Mi živimo u istom pravnom, zakonodavnom i istitucionalnom okviru, imamo zajedničko nasleđe i sve ono što smo dostigle, dostigle smo podjednako. A ono što nismo dostigle, podnosimo jednako, i mi i žene u ostatku Srbije. Može se reći da su ruralne sredine u Vojvodini naprednije od ruralnih sredina u ostatku Srbije, ali dramatičnih razlika nema. Recimo, običajno pravo, žene u Vojvodini nešto malo više nasleđuju imovinu, nego što je to slučaj sa ruralnim sredinama u Srbiji. Tamo se još uvek smatra sramotom da žena nasleđe koje je dobila nakon smrti svojih roditelja prihvati, odnosno očekuje se da se ona odrekne u korist braće ili drugih muških članova porodice. Dakle, tih razlika na nivou običajnosti, starih standarda, poštovanja starih pravila i normi, tu verovatno mogu da se nađu razlike.

SAGLASNOST ZA STANOVANJE: "Ukoliko bračni par kupi zajednički stan i on se vodi samo na supruga i žena želi da tu novu adresu na kojoj će živeti upiše u ličnu kartu, onda suprug mora njoj da da saglasnost za stanovanje. Dakle, ako žena nije upisana kao vlasnik, onda muž mora da da saglasnost da ona živi u prostoru koji su zajedno stekli. Sve je nominalno u zakonu, žena raspolažete sa polovinom imovine, ali kada dođu konkretne situacije onda se vidi da ta ravnopravnost nije postignuta" – naša današnja sagovornica nam objašnjava situaciju u kojoj je transparetna rodna neravnopravnost.


 

Kakav je položaj žena u poslovnom svetu? Da li se povećao broj preduzetnica?

– Prema svim podacima kojima raspolažemo, žene nisu prisutne u više od 20 posto kao vlasnice radnji, preduzeća i drugih oblika organizovanja privrednih subjekata. Kada se nalaze u tom polju, kada su one i taj daleko manji broj, one su uglavnom preduzetnice, vlasnice STR-a, agencija, u domenu usluga, u malim firmama. Vrlo često su same, one su nosioci poslovne aktivnosti, ženske fime daleko lakše i brže propadaju u početnoj fazi. Uprkos nedavnoj godini ženskog preduzetništva i uprkos promovisanim merama za podršku ženskom preduzetništvu, koncept mera koje podržavaju ulazak žena u poslovnu sferu i sticanje vlasništva u ovom polju zapravo nisu adekvatni, nisu dovoljno stimulativne i povezane. I sve se to odvija u ambijentu koji je inače prilično nesklon malima. Mali u ovom sistemu, uprkos tome što doprinose velikom delu PDP-a, oni i dalje ostaju izvan interesovanja države. Žene su tu najčešće, pa kada sklopite te okolnosti, tu opštu privrednu sliku i stanje stvari, i ono što su specifičnosti vezane za žensko preduzetništvo i ulazak u to polje, shvatate da to nije nikako lako postići. Uprkos tome, ja jesam neko ko će zagovarati da je to prostor ženske emancipacije. Moje iskustvo je dobro iskustvo i ulazak u preduzetništvo je oslobodilo mnoge potencijale koje imam, osećam se u tom smislu ostvarenija nego ranije. I kada se za žene te okolnosti steknu, mislim da one u preduzetničkim aktivnostima mogu biti veoma zadovoljne. To može da bude i proces emancipacije i prostor ličnog ostvarenja.

I dalje imamo izrazito visok stepen femicida, na granici najviših u Evropi


Kada govorimo o problemu nasilja nad ženama, dokle smo kao zajednica stigli?

– U smislu uspostavljanja pravnog okvira, mi smo zaokružili sve ono što bi se od nas moglo očekivati. Pre pet godina smo prihvatili i ratifikovali Konvenciju Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama – Istanbulsku konvenciju, to je najvažniji, "zlatni" dokument u oblasti zaštite žena od nasilja. Taj dokument je stupio na snagu, nakon toga je, pre dve godine, stupio na snagu i Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, kao posledica prihvatanja ove Konvencije. Može se reći da smo na tom polju uradili mnogo. Uz snažan rad ženskih organizacija, nasilje u porodici postalo je mnogo vidljivija pojava u poslednjoj deceniji, nego što je to bila ranije. Dakle, to su neki elementi u kojima smo napredovali. Ono u čemu nismo napravili dovoljno to je primena svih tih naših instrumenata, a zakon je jedan od njih, kao i razvijanje usluga u oblasti socijalne zaštite koje bi bile specijalizovane i namenjene upravo ženama žrtvama nasilja i članovima porodice. Najviše škripi na polju podrške, koja bi trebala da bude ne samo pravna, savetodavna i psihosocijalna, već bi morala da se ogleda i u podršci, praćenju žene, nakon izlaska iz situacije nasilja. Mislim da se u poslednje vreme dosta govorilo o primeni nekih elemenata novog zakona, pre svega preventivnih mera, merama iseljenja nasilnika ili potencijalnog nasilnika u situaciji kada policija proceni da bi moglo nastupiti nasilje. Fokus je, utisak je, do sada bio na tome, a ono što bi bio najvažniji proces kome bi trebalo pristupiti to je da vidimo šta je sa delotvornošću. Mi i dalje imamo izrazito visok stepen femicida, na granici najviših u Evropi. U jednom trenutku smo, pre nekoliko godina, bili zemlja sa najviše ubijenih žena u odnosu na broj stanovnika. Ne završavamo godinu bez tridesetak ubijenih žena, a to su dramatični podaci. Uz taj broj ubijenih, imamo veliki broj žena koje su u nasilju eksplicitnom i brutalnom, teško povređene, čije je zdravlje narušeno i koje trpe teške, doživotne posledice. Ozbiljno moramo da preispitamo rad naših institucija, ako imamo pristojan zakonodavni okvir, ako imamo mogućnost da te mehanizme stavimo u funkciju, onda moramo da se zapitamo šta to ne valja? A ne valja ni atmosfera, jer zaista imamo eskalaciju nasilništva u čitavom društvu. S jedne strane, elementi našeg socijalnog života su duboko poremećeni, siromaštvo je veliko, imamo problema sa niskom zaposlenošću, imamo problema, poslednjih godina, sa autoritarnošću kao modelom vladanja.

SLUČAJ MARIJE LUKIĆ IZ BRUSA: "Autoritarni modeli vladanja sa sobom nose niz negativnih pojava. Poslednjih dana i nedelja se govorilo o slučaju Marije Lukić, koja je bila žrtva seksualnog uznemiravanja predsednika opštine čija je bila saradnica. To nije usamljen slučaj. U savetovalištima, kojih je gotovo 30 u Srbiji, vrlo često se javljaju žene koje su žrtve ne samo porodičnog i partnerskog nasilja, već i mobinga i seksualnog uznemiravanja na poslu. To je postala raširena pojava i dugo sam razmišljala o tome – otkud eskalacija takvog stanja. Društvo je brutalizovano, mačizam dominira. Pobeda nad političkim protivnicima se na neki način doživljava kao pobeda u ratu. Kada pobedite u ratu, vi imate plen. Kao što u ratu imate žene kao ratni plen, tako ćete u civilnim okolnostima političke pobede sve podrediti sebi" – naša sagovornica objašnjava događaj koji je poslednjih dana dobio veliku pažnju javnosti i medija. 



Možete li nam prokomentarisati novi Zakon o finansijskoj podršci porodicama sa decom, koji je stupio na snagu u julu prošle godine?

– Skandalozno. Taj Zakon je apsolutno skandalozan, naročito kada ga posmatrate u kontekstu proklamacije, a on je proklamovan kao Zakon koji bi trebao da bude ključan u ostvarivanju pronatalitetne politike, koju zagovara aktuelna Vlada. I onda dobijete zakon koji je zdrljan, u svakom pogledu loš, a najlošiji u pogledu posledica. Uprkos priznanju pojedinih ministara, pre svega mislim na ministarku Đukić Dejanović, da zakon treba da se unapredi i da standardi moraju da se prilagode realnosti, do danas se ništa nije promenilo. I dalje postoje žene koje dobijaju bukvalno ispod 1.000 dinara mesečne nadoknade. Ono što je novina, a što su meni prenosili ovih dana, to je da je jedna od narodnih poslanica, Tatjana Macura, uspela da prikupi dovoljan broj potpisa i da uputi zahtev za ocenu ustavnosti tog zakona, pa ćemo videti šta će reći Ustavni sud. Bilo kako bilo, to su sve spori procesi, najlakše je bilo da se odreaguje na taj poklič mama i da se Zakon hitno menja, da se pronađu sredstva u budžetu da nadoknade budu primerene, da se ne oštete žene, ni poljoprivrednice, ni one koje nemaju povezani staž ili nadprosečno zarađujuju... Vi sad imate taj apsurd da one žene koje najviše doprinose, plaćajući poreze i doprinose, zapravo dolaze u situaciju da budu kažnjene zato što imaju visoke prihode. Dakle, zakon je uspeo da iznedri veliki broj nedopustivih situacija. 
 

OČEVI NA PORODILJSKOM ODSUSTVU: "Samo 250 muškarca je prošle godine iskoristilo mogućnost roditeljskog odsustva nakon rođenja deteta. Dakle, u celoj Srbiji. Iako ta mogućnost postoji više od deceniju, garantovano je roditeljsko pravo i može u nekom trenutku drugi roditelj da uskoči. Što znači da mama može da se vrati na posao nakon šest meseci, a da tata narednih šest vodi računa o detetu. Imate kao porodica tih godinu dana. U Norveškoj je, recimo, obavezno da prvu polovinu porodiljskog odsustva koristi majka, a drugu polovinu otac. I oni i Šveđani su to jako visoko postavili, a Norveška je u pronatalitetnoj politici dosta uradila baš tim merama uključivanja oba roditelja. To se pokazalo kao dosta dobar, motivišući mehanizam za treće dete.", objašnjava nam Marija kakvi trendovi vladaju kod nas po pitanju porodiljskog odsustva.


Za kraj, imate li neku poruku za naše čitateljke? Šta bi trebalo da urade za sebe na današnji praznik?

– Na današnji dan bi trebalo da pronađu neku brošuru ili dobru knjigu koje će ih podsetiti na žene zahvaljujući čijoj borbi se mi danas obrazujemo, glasamo, hodamo ulicama, idemo na proteste, učestvujemo u radu parlamenta, radimo na visokim pozicijama u preduzećima, institucijama, vladama i osvajamo svet. Uvek sam tužna kada od ostvarenih žena čujem neku vrstu pravdanja ili kada one kažu da nisu feministkinje. Zapravo, sve ono što su one postigle jeste tekovina feminizma, čak i kad one nisu angažovane na polju borbe za ženska prava, one su "korisnice" rezultata te borbe. Mi moramo znati koje su se to žene izborile za nas i kakvu vrstu odgovornosti mi nosimo, da ako ništa drugo, za naše potomkinje sačuvamo ovo što je do danas ostvareno i da ne dozvolimo da se to što imamo krnji i urušava.

ŽENE UNOSE BOJE U PROTESTE: "Ima žena na ulicama, ne mogu da kažem da ih ima jednak broj kao muškaraca, ali ne vidim neku dramatičnu razliku. Žene vam uvek učine tu sliku protesta šarenijom. Gledala sam nedavno divne fotografije sa protesta u Nišu, fotografije na kojima su žene. One ponesu divne šaleve, neke sjajne kape, nose odlične poruke na transparentima, povedu svoju decu... Ta estetika protesta uvek biva življa, dinamičnija i kreativnija kad su žene prisutne. Žene unose i u stvaran život, ne samo fizički, već i simbolički, novi kvalitet. Unose novu dimenziju i obogaćuju svet.", naša današnja sagovorica nam prenosi atmosferu sa ulica Srbije.


Razgovarala:
Mirela Kuč
Fotografije: Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
11
3

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Dodjoska

    pre 75 dana i 7 sati

    Da... izuzetno bitan praznik... Zbog tog "praznika" i "emancipacije" cemo da radimo do skoro 70 godine, umjesto da nunamo ceda kuci i brinemo o porodici uzivajuci u tome znajuci da je Bog podario zeni ono sto muskarcu nikada nije i nece... da nosi novi ljudski zivot u sebi i donese ga na svijet, i time je zenu uzvisio iznad svih ostalih zivih bica. I kao takvoj joj osvetio praznik nedelju dana pred Bozic, Materice. Ali ne... to je sramota... mi zelimo osmi mart, emancipaciju, feminizam, zene sve mogu same, sta ce nam muz, sta ce nam porodica, sta ce nam djeca, tako ne mozemo da se "ostvarimo"... Sta ce on meni da zakiva eksere za sliku, sta ce on meni da nosi kofere, mogu ja to sve sama... Steta sto je stanje u takvo da zene moraju da rade, cesto najteze poslove, jer jedna plata ne prehranjuje porodicu, ali to je vec ipak druga prica... mada se cesto poistovjecuje sa tematikom prava i polozaja zena.

    Oceni komentar:
    5
    9
  • Dodjos_ al malo morgen

    pre 74 dana i 16 sati

    Gospodjo draga, zaista ste u pravu. Verujem da imate manje od 30 godina, magistraturu iz tehnickih nauka i dete u narucju. Vas muz. I da... danasnji muzevi su mnogo privrzeniji porodici nego sto vi starije generacije mislite.

    Oceni komentar:
    0
    5
novosađani JKP Vodovod i kanalizacija bez vode jkp lisje klinika za ginekologiju i akušerstvo bebe Petrovaradin isključenje vode Futog gradsko groblje servisne informacije novi sad jkp novosadska toplana novosadsko porodilište novorođenčad Elektrodistribucija Novi Sad javno komunalno preduzeće vodovod i kanalizacija štrand vremenska prognoza novi sad Vreme u Novom Sadu policija sahrane betanija Republički hidrometeorološki zavod Isključenje struje isključenja struje RHMZ servisne informacije bez struje elektrovojvodina raspored sahrana novi sad