Marina Mićanović, dizajnerka: Moje torbe su prepoznatljive, neprolazne i nisu podložne kratkotrajnim trendovima

Marina Mićanović, dizajnerka: Moje torbe su prepoznatljive, neprolazne i nisu podložne kratkotrajnim trendovima

Originalne, avangardne uniseks torbe "UniUkiyo", koje nastaju u Novom Sadu, oduševljavaju njujoršku modnu elitu. Od naše kreatorke saznajemo u čemu je tajna njenih proizvoda i kakvi su joj planovi.

Marina Mićanović, modna dizajnerka, rođena u Zemunu 1981. godine, započela je svoju karijeru na Beogradskoj Nedelji mode. Nakon završene italijanske škole mode "Del Lusso", osetila je potrebu da svoj talenat izrazi širom sveta, pa se preselila u Njujork. Ipak, fabrika gde nastaju njene čuvene torbe, nalazi se u – Novom Sadu.


Odakle se rodila ideja za odlaskom sa ovih prostora?

− Tokom Serbian Fashion Week-a u februaru 2017. godine, zajedno sa kolegama Zvonkom Markovićem i Batom Spasojevićem, osetila sam snažnu privlačnost prema Njujorku, što me je navelo da ozbiljno razmislim o preseljenju. Nakon jedne samostalne izložbe u septembru iste godine, gde sam dobila pozitivne reakcije publike, odlučila sam da kupim kartu u jednom pravcu i započnem svoju avanturu u svetu mode u najvećem modnom centru na svetu. Odluka da se preselim u Njujork bila je potvrđena tokom još jednog izlaganja, koje je bilo humanitarne prirode, za obnovu crkve. Ponosna sam što sam bila deo tog projekta, predstavljajući Srbiju kao jedina dizajnerka iz zemlje.


Kako je teklo prilagođavanje promeni?

− Suočila sam se sa izazovima oko papira i administracije kada sam stigla u Njujork, što je bilo neophodno pre nego što sam mogla potpuno da se posvetim svojoj karijeri. Preseljenje bilo gde uvek zahteva da se počne iznova, čak i ako to znači početak od samog minimuma i ponovno prilagođavanje.Prva godina u Njujorku bila je ispunjena istraživanjem, pronalaženjem pravca i razmišljanjem o tome šta tačno želim i gde želim da budem


Kad je nastao prvi dizajn torbi koji je oformio Vaš biznis?

− Moja inspiracija za dizajn torbi potiče još iz 2015. godine, kada sam napravila svoj prvi prototip, koji i danas čuvam kao dragoceni prvenac. Ideja za torbu i njena forma su se održale kroz vreme, ali sam ih malo unapredila, dajući im uniseks karakter, kako bi bile pogodne i za muškarce i za žene. Prvu verziju torbe sam predstavila na Njujorškoj Nedelji mode, gde sam prvi put videla reakciju publike koja me inspirisala da nastavim sa ovim putem. Vreme pandemije koronavirusa označilo je prekretnicu u mom poslu, posebno što se tiče dizajna torbi. Tokom 2019. godine, nakon što sam imala reviju koja me je navela da shvatim da više ne želim ići tim putem, odlučila sam da se malo preusmerim i fokusiram na torbe.  Iako sam dizajnirala i druge komade, kao što su kaputi i haljine, fokus sam držala na torbama, ostavljajući ostale kreacije po strani dok nisam osigurala svoj brend i zaštitila svoje dizajne. Umesto revija, počela sam da se pojavljujem na izložbama i privatnim događajima, što me je mnogo više privlačilo. Gde god sam imala priliku, prisustvovala sam, istraživala i povezivala se sa ljudima iz modne industrije. Prve dve torbe koje sam izložila bile su temelj na kojem sam izgradila svoj biznis. Sada, sa razvojem posla, imam mnogo više modela. Ono što čini moje torbe posebnim je njihov lični pečat i unikatnost od samog početka. One su prepoznatljive i neprolazne, što znači da nisu podložne kratkotrajnim trendovima.


Kako biste opisali svoje torbe?

− Moje torbe su avangardne i svako ih može posmatrati na svoj način. Za mene, one su unikatne i jedinstvene po svom dizajnu, što je ono što ih čini izuzetnim. U Njujorku, gde je modni svet vrlo "živ", imam priliku da se istaknem sa svojim dizajnom. Iako je činjenica da su torbe obično teže za nošenje tokom leta, postoje varijante manjih torbica koje su idealne za lagane odevne kombinacije i izlaske tokom toplijih meseci. One su takođe savršene za prelazne sezone poput jeseni i zime, ali i za proleće i leto. Torba koja može služiti kao jakna je praktična, a posebno za hladnije dane.


Koja je razlika između tržišta u "Velikoj jabuci" i ovde?

− Razlika između tražnje za modom ovde i tamo je u tome što se tržište ovde sve više otvara. Ranije to nije bilo tako izraženo, ali sada primećujem rast interesovanja za autorsku modu i individualne dizajnere. Nema specifične ciljne grupe kupaca za moje torbe. To su uglavnom urbani ljudi, ljubitelji putovanja i mode, posebno oni koji vole da budu u toku sa ekskluzivnim trendovima. Mnogi od njih traže ograničena izdanja, voleći da budu među prvima i jedinima koji nose nešto posebno.


Koji materijale se koriste pri izradi torbi?

− Napravljene su od prave kože, što je prva stvar koju kupci primećuju kada ih uzmu u ruke. Miris kože asocira na kvaliteto i trajnost, što čini da se osećaju posebno. Svaka povratna informacija koju dobijem naglašava upravo tu senzornu dimenziju: kupci vole da osete kvalitet i trajnost kože. Uskoro ću pokrenuti i liniju teksas torbi od recikliranih materijala, prilagođenu ljudima koji preferiraju ovakav tip proizvoda. Iako su postojala pitanja o korišćenju veštačke kože, iskreno, nisam njen ljubitelj. Iako su im cene slične, veštačka koža ne može trajati toliko dugo kao prava koža. Prava kožna torba se vremenom oblikuje, dobija svoju jedinstvenu teksturu i izgled, čineći je autentičnom i posebnom što više je nosite.


Koje su ideje za proširenje posla i na domaćem tlu?

− Iako je proizvodnja torbi trenutno u Novom Sadu, razmišljam o proširenju posla i ovde. Iako sam stvorila svoj život u Njujorku, primetila sam veliko interesovanje ljudi ovde za moje torbe, što mi vraća poverenje u lokalnu modnu industriju. Razmišljam o tome da proširim svoj biznis na mestu gde je sve i počelo, jer je to prirodan korak za dalji razvoj, pošto je i sam brend "UniUkiyo" sastavljen od ljudi sa ovih prostora. Beograd i Novi Sad imaju posebno mesto u mom srcu. Iako sam ostvarila uspeh u Njujorku, uvek mi nedostaje atmosfera naših gradova, naša kuhinja, naš smisao za humor i toplina koju ovde ljudi imaju. Ovde imamo prijateljski pristup životu, nalazimo vreme da uživamo zajedno, čak i kada nam se čini da ga nemamo.


Kakvo je Vaše dosadašnje iskustvo sa mušterijama?

− Primetila sam da su neki kupci kupili isti proizvod u različitim bojama, jer prilagođavam svoje proizvode potrebama kupaca. Mogu da izaberu specifične detalje ili boje koje se mogu kombinovati sa njihovim radnim odevnim kombinacijama. Ponekad, jedna torba može biti dovoljan pečat za celu odevnu kombinaciju. Imam klijenta koji poseduje desetak mojih torbi, dolazi sa idejama za njihovo unapređenje, zaista mi daje vetar u leđa. Donosi svoju viziju i doprinosi razvoju mog posla. Slušanje kupaca je ključni faktor u razvoju poslovanja. Na primer, najefikasniji marketing je onaj koji dolazi putem preporuka, iako za to može biti potrebno dosta vremena. Ipak, to je najbolji način promocije mog posla, jer zadržava ekskluzivnost i privlači kupce koji dele iste estetske i vrednosne standarde.


Gde se mogu kupiti torbe koje kreirate?

− Torbe se mogu kupiti putem sajta, počevši od najmanjih modela koji koštaju 150 dolara, pa sve do velikih komada koji dostižu cenu od 950 dolara, odnosno skoro 900 evra. Svaka torba dolazi sa kaišem i lančićem koji se mogu transformisati i nositi na više načina, prilagođavajući se individualnim potrebama kupca. Ukoliko kupci žele dodatno prilagođavanje, to se dodatno naplaćuje. Sve torbe se ručno šiju, bez masovne proizvodnje, što objašnjava visoku cenu. Vreme čekanja je oko tri nedelje, iako one često budu gotove i pre toga, u zavisnosti od modela, a ponekad su potrebne i konsultacije.


Koji su Vaši budući planovi za posao?

− Moja vizija je da proširim svoj biznis i na druge svetske gradove, poput Pariza, Londona, ne zadržavajući se samo na Njujorku i Beogradu. Verujem da kvalitet i ideja mojih proizvoda odgovaraju estetici i duhu ovih gradova. Želim da ostvarim više saradnji, posebno sa manjim brendovima, kako bismo se međusobno podržavali i proširili našu publiku. Imam saradnju sa dizajnerkom Helenom Scrittore iz Beograda, ali naši dizajni su odvojeni. Međutim biće još saradnji koje će otvoriti mnoge nove mogućnosti u stvaranju nečeg jedinstvenog i inovativnog. Verujem da svako treba da neguje svoju viziju i da ne prati šablon. Bitno je istražiti šta nas inspiriše i motiviše, i raditi iz srca. To može biti bilo šta, važno je samo da se radi sa strašću i predanošću. Kvalitet je važniji od kvantiteta, i to je pravac koji želim da nastavim da sledim.



Razgovarala: Jovana Radin

Oceni vest:
8
7

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan