Marko Bjelica, fizioterapeut: "Office masaža" postala stvar prestiža među novosadskim firmama

Marko Bjelica, fizioterapeut: "Office masaža" postala stvar prestiža među novosadskim firmama

Da postoje zanimljiva zanimanja i neobični poslovi, te da je moguće raditi u struci kao preduzetnik, iako formalno obrazovanje propisuje rad u državnom sektoru, dokazuje naš današnji sagovornik, koji je završio Medicinski fakultet, odsek medicinske rehabilitacije. On se bavi svojim pozivom na drugačiji, inovativan način, i što je najbolje od svega – sve je sam osmislio. Naime, on radi kao fizioterapeut u novosadskim firmama, pružajući uslugu tzv. office masaže, to jest – masaže na radnom mestu.

Na pitanje kako je došao na ideju da se bavi ovim poslom, kada se većina njegovih kolega odlučila za rad u bolnicama, Marko Bjelica nam je ispričao da je ideja došla spontano. Najpre je radio u dve škole kao instruktor masaže, gde je predavao više različitih kurseva –  od refleksologije, preko šijacu i ajurvedske masaže. Potkovan ovim iskustvom, jednoga dana je došao na ideju da spoji znanje koje poseduje u masažu koja traje 15 minuta, i koja je vrlo efikasna u borbi protiv stresa i napetosti.

– Tako je sve počelo. Našu uslugu sam nazvao "Office massage" i ovu vrstu masaže radimo u firmama u Novom Sadu kao što su "Pin Computers", Davies Meyer", "Alas", "Total Observer" i druge. Kod ovog posla, specifično je to što dolazimo u firme i radimo masažu u njihovom prostoru, što se pokazalo vrlo praktičnim jer radnici ne moraju nigde da idu – kaže na početku Marko.


Ima li puno kompanija zainteresovanih za ovaj vid usluge?

– Odgovor na vaše pitanje je da. Sve više firmi prepoznaje značaj masaže. Poslodavci su shvatili da prava vrednost leži u ljudskim resursima, pa s tim u vezi, nude svojim zaposlenima različite benefite. Masaža na poslu postaje moderna i stvar prestiža. S druge strane, sve je više sedećih radnih mesta i u budućnosti će ovakve usluge biti još potrebnije.


Što se početaka tiče, Marko nam je ispričao da je bilo malo "napeto", kao i da ta praksa važi i danas kada radi novu firmu. Kod ljudi uvek postoji blokada kada je u pitanju nešto novo. Međutim, kada se probije led, onda sve više ljudi dolazi na masažu, da bi u jednom trenutku svi u firmi jedva čekali da dođe terapeut.

Zanimalo nas je i kako izgleda radni dan terapeuta na terenu...

– Naš radni dan počinje u 10 i traje do 14 časova. Ujutru se spremamo, nosimo opremu sa sobom koja se sastoji od prenosive stolice i ranca, u koji pakujemo lekovite masti i rekvizite. Uvek idemo na na adresu firme i obično radimo u slobodnim konferencijskim salama – kaže naš sagovornik.



Da li je pandemija korona virusa uticala na vaše poslovanje?

– Da, kao i na većinu delatnosti i usluga. Firme sa kojima sarađujem su odobrile zaposlenima rad od kuće, tako da im masaže u tom periodu nisu bile potrebne. No, opasnost je prošla i sada se stvari vraćaju u normalu. Na ovaj period gledao sam kao na jedan produženi godišnji odmor.

A što se samih masaža tiče, ovaj preduzimljivi terapeut je podelio sa nama da se, osim office masaže, najčešće traži i relax masaža za opuštanje, zatim terapeutska, kod problema kao što su uklještenje nerva ili istegnutost mišića, kao i kiropraktika.

– Svaka od masaža je drugačija. Relax se radi na stolu uz aroma terapiju i opuštajuću muziku, gde je bitno da se napravi antistres efekat, dok se kod terapeutske masaže otklanja uzrok problema – ističe Marko.


Da li se više masiraju žene ili muškarci?

– Zaista nema pravila. Generalno, neko ima predrasude da ga masira muškarac, ali to vremenom postane uobičajno i imate isti osećaj kao kad idete kod zubara. Ako je usluga dobra, nije bitno koji pol je u pitanju – zaključuje naš sagovornik.

Na kraju, Marko je naveo da masaža predstavlja higijenu tela i duha i da je, u ovom stresnom vremenu u kom živimo, vrlo korisno opustiti se. Njegova preporuka je da se ide na masažu jednom nedeljno, mada je sve individualno, istakao je.

Tekst je napisan u okviru projekta "Jačanje solidarnosti kao odgovor na COVID 19 epidemiju u Srbiji" koji realizuje Fondacija Ana i Vlade Divac uz podršku Balkanskog fonda za demokratiju i Ambasade Kraljevine Norveške. Stavovi izraženi u ovom tekstu ne moraju nužno predstavljati stavove Ambasade Kraljevine Norveške, Balkanskog fonda za demokratiju i Fondacije Ana i Vlade Divac.

Oceni vest:
6
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan