Matica srpska...prvih godina u Novom Sadu...

Matica srpska...prvih godina u Novom Sadu...

Ovo što se zadnjih godina dešava sa najznačajnijom i najstarijom kulturnom ustanovom za Srpski narod je u najmanju ruku sramotno, ali došla su takva vremena kad se na kulturu ne obraća tolika pažnja, kao nekada, kada je ceo Srpski korpus stajao iza Matice ili vekovnog legla srpske pismenosti i kulture...Ne dozvolimo da nas buduće generacije pamte po tome, da se za “naših dana” urušilo dostojanstvo i tradicija našeg najstarijeg lista koga je Matica srpska iznedrila ...Letopisa...

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista

U našoj zemlji ne postoji kulturna ustanova koja bi kontinuirano, uz kraće opravdane i najčešće prinudne prekide, u toku tolikih decenija bogatila kulturni život svog naroda i svoje sredine i bila centar književnog i naučnog rada.

Matica srpska osnovana je 1826. godine u Pešti i bila je prvo organizovano književno-naučno društvo Južnih Slovena, a njena polazna namera je bila “rasprostanenije književstva i prosveštenija naroda srbskog” i da se “knjige rukopisne srbske na svet izdaju”.

Iako je tokom svoje istorije često zastupala i konzervativne stavove i poglede, njen uticaj i njene zasluge za našu nacionalnu kulturu su neosporni. Dovoljno je podsetiti da prvi srpski književno-naučni časopis u XIX  veku “Serbski letopis”, kasnije “Letopis Matice srpske” izlazi i danas. Prvi broj “Serbskih letopisa” izdao je Đorđe Magarešević 1825. godine u Budimu. Ovakvo neprekidno izlaženje jednog književnog časopisa nema presedana u zemlji, a malo će ih se naći i u inostranstvu.

Pre nešto više od 150 godina, preseljenjem Matice srpske iz Budimpešte u Novi Sad, povučena je sudbonosna linija u delovanju i opstanku ove najstarije kulturne ustanove u Srba. Tom promenom svog sedišta, prestaje period peštanske Matice i rađa se nov... tzv. period novosadske Matice srpske.

 

Promena je unela nov dah u dalji Matičin rad u novoj sredini, koja je u to vreme već važila za „otečenstvo učenih Srba“. To pokazuje već prva godina Matice u Novom Sadu, kada je matičin rad upadljivo živnuo i krenuo u svoju misiji obrazovanja i književnog delovanja.

Peštanski period trajao je od 1826. godine do preseljenja u Novi Sad u maju 1864. godine, znači 38 godina. Za to relativno kratko vreme Matica srpska je uspela da postane ne samo nacionalno, nego i kulturno sedište svih Srba, i to ne samo u Austro-Ugarskoj monarhiji, već svakim danom i sve više u tek oslobođenoj Srbiji. Na žalost bilo je i teških trenutaka, ponajviše posle smrti Save Tekelije (1842.) kada je dolazilo do skretanja od osnovnih principa zbog kojih je Matica i osnovana. Matičini fondovi u Pešti su bili skromni, novac se teško izdvajao, a trebalo ga je za ispunjenje njenog osnovnog zadatka: širenja prosvete i unapređenja književnog stvaralaštva.

Nakon preseljenja, počinje novosadska epoha.

Matica srpska korenito menja svoj dotadašnji stav u pogledu pomaganja i širenja književnosti i prosvete. Već prve godine u Novom Sadu, na prvoj sednici književnog odbora (avgust 1864.) jasno se videlo da će Matica svoju kulturnu misiju nastaviti novim putem. Nova uprava i novi ljudi, sa Svetozarem Miletićem na čelu prekidaju sa "peštanskom tradicijom štednje“. Napuštaju se strogi propisi o raspisivanju i dodeli nagrada, kojih se striktno pridržava "peštanska Matica“. Od te prve sednice u Novom Sadu, pa do 1874. godine, Matica je dodelila 13 nagrada za dela koja su bila poslata na raspisane konkurse. U tom dugom vremenskom razmaku, među nagrađenima su bili Jovan Jovanović-Zmaj za baladu “Guslareva smrt“, Ilija Okrugić-Sremac za šaljivu igru "Grabancijaš pravi i krivi“, Kosta Trifković za šaljivu igru "Ljubavno pismo“ i mnogi drugi. Naš isto čuveni Laza Kostić je morao da čeka od 1863. godine na preseljenje Matice, da bi mu se u Matičinom izdanju štampalo 1866. godine njegovo pozorišno delo "Maksim Crnojević“.

Prekretnicu u radu pokazala je novosadska Matica i u pogledu svog ranijeg stava o jeziku i pravopisu, kao ogorčeni protivnik Vukove reforme od prvih dana. Već te prve godine Matica počinje sve jasnije da se "orijentiše Vukovski“.

I sam Svetozar Miletić, ranije protivnik Vukove reforme, na jednoj sednici 1865. godine govori o "drugim okolnostima“ koje su nastale u pogledu Vukovog jezika i pravopisa. Na predlog Miletića rešeno je da se u Matici proglasi potpuna sloboda pravopisa, i da će od sada članci u „Letopisu“, i u toj godini pokrenutom listu "Matica“, biti štampani onim pravopisom, koji sami pisci to žele.

Te godine na žalost "Vožd srpskog kulturnog ustanka“, Vuk Karadžić je bio mrtav, i nije mogao da pročita članke koji su o njemu govorili kao o velikom i zaslužnom reformatoru srpskog jezika. Te, 1865. godine, Matica srpska je pomogla sa 100 forinti i izdavanje Vukovih posmrtnih dela, i tako je Matica "okajala svoje peštanske grehe“ koje je decenijama činila prema Vuku.

Oceni vest:
5
238

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Zoran Pavlov

    pre 626 dana i 16 sati

    Ako autor o Matici srpskoj nije ništa drugo znao da napiše sem da popiše činjenice koje svi znaju, nije morao ni to.

    Lepo reče Dositej Obradovi: “Mudar čovek se stidi mešati u ono u čemu nije vešt, a ludom se čini da je sramota ako svuda svoj nos ne uvuče.”

    Oceni komentar:
    0
    93
  • Cvetko

    pre 622 dana i 15 sati

    Šta je pisac hteo da kaže?

    Oceni komentar:
    0
    84
  • Moma

    pre 594 dana i 21 sat

    Zorane, kada se već predstavljate kao "hroničar i publicista redovni član Matice srpske" (to me je asociralo na Radovana III koji je isto tako bio redovni član biblioteke - "drug član") morali ste se mnogo više informisati o dragulju nase kulture i ozbiljnije pristupiti pisanju teksta. Ovako vaš tekst liči na bezvoljni uradak tabloidnog publiciste sa ciljem da se odradi posao i popuni rubrika. Šteta! Jer: "Ovo što se zadnjih godina dešava sa najznačajnijom i najstarijom kulturnom ustanovom za Srpski narod je u najmanju ruku sramotno" kako ste sami u uvodu napisali, je dobrim delom i zbog ljudi koji, poput vas, Maticu spominju i bave se njom isključivo po sistemu "govorte usta da niste pusta". Problemom Matice za sigurno treba se mnogo ozbiljnije pozabaviti i sigurno da vaš tekst koji sem pobrojanih par istorijiskih činjenica i konstatacije "da je u najmanju ruku sramotno" ne doprinosi ni razotkrivanju problema a ni iznalaženju rešenja.

    Oceni komentar:
    0
    77
  • Vita

    pre 585 dana i 3 sata

    Stalno ste puni primedbi. Jeste, Knezev treba da nadje resenje za danasnje probleme Matice. Bas. Evo ja ne zelim da citam u ovoj rubrici o izazovima danasnjice, vec da osetim duh starih vremena.

    Oceni komentar:
    2
    1
novorođenčad OK Vojvodina bez vode vremenska prognoza betanija Republički hidrometeorološki zavod odbojka Novo naselje novosadsko porodilište Isključenje struje isključenje vode gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević pivo bez struje novosađanin veternik servisne informacije novi sad Vreme u Novom Sadu bebe JKP Vodovod i kanalizacija Vreme u Srbiji klinika za ginekologiju i akušerstvo novosađani prognoza vremena isključenja struje novosadska policija porodilje elektrovojvodina Petrovaradin telep