Milica Kravić – "Podrži RTV": Naša priča ne tiče se samo slobode medija, već slobode svih radnika koji su postali poslednja rupa na svirali

Poslednjih meseci bili smo svedoci turbulentnih previranja na javnom medijskom servisu Vojvodine.

Pre skoro dva meseca, 14-oro novinara, urednika i prezentera smenjeno je veče pred početak novog radnog dana. Odluka o raščinjavanju im je saopštena telefonom – “Sutra ne moraš doći na posao“ – a za nju do današnjeg dana nisu dobili nikakvo racionalno objašnjenje.

Prvo je Upravni odbor RTV smenio programskog direktora Slobodana Arežinu, a nekoliko dana nakon toga ostavku na svoju funkciju dao je generalni direktor Srđan Mihajlović, koji je u pisanoj izjavi naveo da je procenio da je "u interesu RTV-a" da se povuče sa tog mesta. Javnosti su se obratili i novinari i urednici RTV, koji su u izrazili zabrinutost da bi nagle i nejasno obrazložene kadrovske promene mogle da naruše teško stečeni ugled pokrajinskog javnog servisa i poverenje građana, marljivo građeno poslednjih nekoliko godina.

Pokret “Podrži RTV“ nastao je kao direktna posledica spomenute “kristalne noći“. U početku su ga činili smenjeni novinari i njihove kolege koje su se odvažile da im pruže potporu, a tri protestna okupljanja kasnije on prerasta u svojevrsni građanski pokret, koji danas okuplja i po više hiljada ljudi.

Koji su njihovi ciljevi, dokle se stiglo (odn. nije stiglo) sa ispunjenjem njihovih zahteva i kakav im je budući plan akcije, popričali smo sa Milicom Kravić, jednom od perjanica Pokreta, smenjenom voditeljkom/urednicom jutarnjeg programa “Dobro jutro, Vojvodino“ i “onom što viče sa kamiona“. 

Usled nedovoljne medijske obaveštenosti, velikom delu javnosti još uvek nije jasno kako je nastao Pokret i šta su vaši ciljevi. Zašto se i protiv koga bunite? Ko je smenjen, a ko doveden? I kome se “drma stolica“?

- Prva stvar koja se dogodila bila je otvoreno pismo javnosti nas 50-ak novinara, u kojem izražavamo zabrinutost za program, ne podršku kako su neki interpretirali, povodom ekspresne smene direktora Slobodana Arežine, koji u trenutku ostavke nije bio ni na polovini mandata. Ako može programski direktor tako lako da bude smenjen, upitali smo se šta su sledeći koraci. Odgovor smo dobili vrlo brzo - smena 14 urednika i voditelja koji su uglavnom činili okosnicu informativnog programa. Bio je to povod za novi javni apel, spontano smo počeli da planiramo šta nam je sledeće činiti, oformili inicijativu, a potom prerasli u pokret “Podrži RTV“. Mnoge nevladine organizacije i građani kao pojedinci shvatili su našu priču i da je u pitanju čista i iskrena pobuna protiv uplitanja politike u medije. Nije sporno da je toga oduvek bilo, ali nikada na ovaj način. Upravo i da su se na identičan način ovakve stvari i pre radile, zar je to pravedno, zar je to normalno i zar ne treba jednom tome reći ’ne’?! Svako ko sebe smatra za pravog novinara mora biti borben, častan i moralan i to nam se ne sme oduzeti. Mnogo ljudi je prepoznalo naše namere i ja sam, uprkos svom ludilo koje nas pritiska poslednjih nedelja, jako zbog toga srećna. Izaći na ulicu i podići glas za nas je jedini način da ne “pljunemo“ po sebi. Još na prvom protestu spomenuli smo naše zahteve, a ključni je smena Upravnog odbora i njihovo izvinjenje zbog laži i kleveta izgovorenih prema nama. Osim što ignorišu naše zahteve, oni apsolutno ignorišu i naše postojanje. To je jedan od glavnih razloga da nastavimo borbu...

Koje značajnije organizacije vas javno podržavaju i koliko je zaposlenih/bivših zaposlenih pristupilo Pokretu svojim imenom i prezimenom?

- O imenu i prezimenu možemo pričati u prošlom vremenu, ali uglavnom se radi o cifri od stotinak radnika. Više ne govorimo o imenima i dugo nemamo potpisnike, jer sada već previše ljudi stoji iza toga. Odavno već to vidimo kao problem svih nas, jer prosto građani treba da budu vlasnici javnog servisa. Od samoga starta mnoge nevladine organizacije, civilno društvo i novinarska udruženja pružaju nam bezrezervnu podršku i pomoć, pa bi nezahvalno bilo da ih nabrajam, a tu su i hiljade građana koje su izašle na ulice kao gledaoci i pravi vlasnici Javnog servisa.

Da li se iko od novog rukovodstva oglasio povodom vaših zahteva, sa bilo kakvim odgovorom?

-  Potpuno ignorisanje... Pokret “Podrži RTV“ za njih apsolutno ne postoji i oni se isključivo oglašavaju u medijima usko bliskim vlasti. Ne razgovaraju sa onima koji im ne odgovaraju, a sa nama pogotovo...

Šta je najbizarnije što ste do sada čuli o Pokretu?

- Bila mi je fenomenalna objava na sajtu RTV-a, u kojoj se Sanja Homa i ja proglašavamo za "samozvane urednice". Nas dve se nikad nismo izjašnjavale kao urednice, iako to jesmo i imamo uredničke ugovore, već isključivo kao voditeljke. Oni ne znaju ni koje mi ugovore imamo, jedini cilj im je da nas izblate. Celokupna atmosfera na teveu je kao kod ružno razvedenih roditelja.

Jedini put kada se novo rukovodstvo osvrnulo na vas bio je čuveni kontramiting “Stop anarhistima“. Ima li naznaka da se ponovo sprema sličan spektakl, ili im je jedna blamaža bila dovoljna?

- Naznake za novi nemam, ali taj debakl, da na redakciju stiže mejl od pomoćnice gradonačelnika sa kompletnim sinopsisom,  pozdravnom porukom i tekstom za voditeljku, jasno govori u čijoj režiji je skup organizovan. Mejl je procurio oko 11 sati, a u 14 je okačen na internet. Oni do šest sati ne odustaju od skupa i jednostavno ih ne zanima što javnost ima uvid da je sve do najsitnijih detalja izdirigovano, niti ih zanima da bilo šta promene. Potpuni auto-gol...

Kakvi su vaši budući planovi i postoji li neka zanimljivost vezana za naredni protest?

- Četvrtog jula imamo protest, protestnu šetnju i protestni koncert. Šetnja startuje ispred zgrade televizije, kao do sada. Više informacija uskoro ćemo objaviti na Facebooku - na stranici PodržiRTV - i biće to jedna vrlo glasna poruka. Opet je “lajtmotiv“ ta čuvena “letnja šema“ i izjave našeg novog rukovodstva da sve treba da bude “lagano i bez politike“. Predstojeći protest će biti drugačiji... Biće kao što su oni zamislili u tom čuvenom sinopsisu – "program lep i da teče". Naravno, uvek ćemo imati jasnu poruku i ozbiljne govornike. Trudimo se da svaki put nešto bude novo. Prošli put smo imali otvoreni studio sa Zoranom Kesićem, u kojem je cela problematika izložena kroz satiru. Sada znamo da će tu biti Kokan Mladenović, kao i mnogi drugi govornici iz organizacija koje nas podržavaju. Ovoga leta ćemo po kvartovima praviti otvorene emisije u saradnji sa Kuda.org i drugim organizacijama, nazovimo ih "Razglednice". Počećemo sa Detelinarom sad u petak, a tribine će se nadam se seliti i po drugim delovima grada. Smatramo da je to neophodno, jer mnogi ljudi nemaju informacije o onome što se događa. Glavni mediji se apsolutno ne bave ovom problematikom, ne spominju čak ni organizaciju “Ne davimo Beograd“, a koja okuplja i više od 20.000 ljudi. Moramo mi da izađemo među ljude i objasnimo im o čemu se radi.

Postoji li nešto za šta možete reći da ste do sada zadovoljni?

- Bila sam jako iznenađena kada sam na prvom protestu videla toliko ljudi. Mi smo išli srcem i nismo imali pojma šta nas čeka. Da li ljudi prepoznaju to što radimo, da li su istomišljenici...? Surova je realnost da su ljudi koji misle svojom glavom i koji nisu u strahu u manjini. Svaki sledeći put bilo je još više ljudi, što nam je naravno davalo i više podstreka. U tom smislu jesmo zadovoljni, ali ne znam šta dalje da očekujemo i koliko će to sve trajati. Mislim da nećemo odustati...

Budimo realni, novo rukovodstvo se sigurno neće samo od sebe povući, izviniti se i vratiti vas na pređašnje pozicije. Da li postoji viši cilj Pokreta i da li ima prostora da se on razvije u novu i neukaljanu građansku političku frakciju? Očigledno da nam je tako nešto preko potrebno i po svemu sudeći jedino rešenje za izlazak iz gliba u kojem smo već decenijama zaglavljeni.

- Mi se tome nadamo i to možda i jeste jedna od osnovnih ideja. Mnogi spočitavaju “Ne davimo Beograd“ i celu tu inicijativu koja okuplja zaista mnogo ljudi, prozivaju ih da su strani plaćenici, ispituju odakle im pare i ko stoji iza njih. Ljudi većinom ne mogu da veruju da postoje angažovani građani i neko ko će raditi bez ličnog interesa. Ja mogu da garantujem da u našoj priči ne postoji materijalni, lični interes, već samo angažovanost i čuvanje moralnog identiteta. Nekima je neshvatljivo da još uvek ima ljudi koji su čisti u svojim namerama. Naš narod mora da shvati da je vlast tu zbog nas, a ne mi zbog njih. Iz tih razloga bih iskreno volela da dođe do ujedinjenja različitih inicijativa, da prerastemo u ozbiljan Pokret, iako i dalje ne mogu da zamislim kako to izgleda. Naša priča se ne tiče samo slobode medija, već slobode svih radnika, koji su postali poslednja rupa na svirali. Zato je sve ovo što radimo važno, jako sam srećna što upravo takvi ljudi dolaze na proteste i što sve više ljudi počinje da shvata da je ovo priča svih nas. Javni servis mora da bude u vlasništvu građana, a osim što ga plaćaju, treba i da ga kreiraju. Upravo zato je dobra i priča o pretplati... To je novac koji direktno ide od građana i na taj način ne daš mehanizmu zvanom država da upliće prste i šibicari. Ako i nemamo pretplatu, taj novac će svejedno dopirati od nas – podići će se porez, plodovi će se ubirati na drugi način. Poenta je da ne dozvoliš državi da umeša ruke, ali naš narod to još uvek ne shvata. U prethodnih pet godina imali smo televiziju koja je bila vrlo bliska toj ideji i mislim da je baš zato bila trn u oku.

Kakav je trenutno tvoj status?

- Zaposlena sam i dalje, u različitim smenama, ali zadatke uglavnom ne dobijam. Nekoliko sam priloga sama predlagala i radila ali dešavalo se da ne budu emitovani. Ne mogu reći da nam ne dozvoljavaju da radimo, ali atmosfera je jako loša. Ima nas dosta koji dolazimo na poslove i uglavnom ne radimo ništa, što je meni jako loše.

Uzimajući u obzir činjenicu u kakvom društvu živimo, uvek postoji mogućnost da ćeš morati da napustiš novinarstvo. Šta Milica zna i šta bi radila osim novinarskog posla? 
- Jako ne bih želela da se odreknem novinarstva, ali u poslednje vreme teško mi pada i odlazak na posao. Iskreno, ne znam koliko ću još izdržati. Ne bi bilo loše da se bavim nekim tipom medijske edukacije, ili preostaje ona čuvena novinarska alternativa, poput marketinga i pr-a. Dugo sam radila u nevladinom sektoru, pozavršavala treninge za edukaciju mladih u interkulturalizmu, pa bih se možda vratila u takvu neku sličnu priču. Samo mi je bitno da radim pošteno, dakle, biti čist po svaku cenu. Ipak, najsrećnija bih bila da ostanem u novinarstvu!