Miloš Milaković, Jutjuber i zvezda emisije "Dnevnjak": Pesmom "Godina je stara iza nas" hteo sam prošlost da učinim aktuelnom

Miloš Milaković, Jutjuber i zvezda emisije "Dnevnjak": Pesmom "Godina je stara iza nas" hteo sam prošlost da učinim aktuelnom

Proslavio se kao Sreten Ćićo Srećković, a danas svojim imenom i prezimenom stoji iza kanala na kojem je poslednji video pregledalo preko milion korisnika Jutjuba.

Miloš Milaković je početke u satiri napravio na portalu "Tarzanija", da bi sa svojom ekipom ubrzo shvatio da je budućnost humora ipak u videu. Tako je nastala dobro poznata emisija "Dnevnjak", koja je posle čuvene replike "Neće ona niđe" odjeknula u celoj zemlji i regionu. Nakon nekoliko godina uspešnog kreiranja skečeva, Miloš se odvažio da pokrene sopstveni Jutjub kanal na kojem je nastavio da se bavi raznim društvenim pojavama i odnosima, ali na malo drugačiji način. Iako je njegova popularnost od samog početka na visokom nivou, poseban bum je napravio novogodišnjim hitom u izvođenju Prelepog Mišketa i Orkestra Šećeri – "Godina je stara iza nas", a koji trenutno broji preko 1.123.000 pregleda. To je bio i povod za naš razgovor.


"Godina je stara iza nas" je za kratko vreme postala viralna, a reakcije su odlične. Odakle je potekla ideja za ovako nešto?

Ja sam neko ko je rođen ‘93 godine što znači da sam od '98. do neke 2003. godine, kada su te pesme bile baš onako aktuelne, bio prilično mali. Cela estrada u to vreme, hteli mi da je volimo ili ne, je ostavljala utisak makar neke prividne složnosti i nije bilo toliko sujete, bar u tim pesmama. Te novogodišnje pesme su mi uvek nekako bilo ono nešto što ujedini ljude. Realno, tada je novogodišnji program baš bio dobar. Ja sam "Dva sata kvalitetnog TV programa" ponovo gledao kao odrastao i nekako mi je to bilo simpatično. Tako mi je palo na pamet da sada napravimo nešto što će vratiti ljude deset-dvadeset godina unazad i evo, i brojke i ljudi kažu da smo u tome uspeli. Najveći strah mi je bio da ljudi to neće prepoznati i da će misliti da se ja sprdam s tim likom. Ne sprdam se ja s njim toliko koliko pravim prošlost aktuelnom. Ideja je potekla od mene ali sam našao i super ljude koji su znali to da izvedu tehnički. Ideja je jedno, ali uvek je rizik da realizacija ispadne loše. Na kraju, mislim da je finalni proizvod baš uspeo i da su bili zadovoljni svi koji su učestvovali u snimanju.



Koje su ti najzanimljivije ličnosti koje si upoznao na snimanjima za potrebe tvog kanala?

– Pakistanac čiji je mim obišao svet i svi ga znaju. Bila mi je čast što je on, svetski poznat, pristao da uradi intervju sa nekim iz Srbije ko je relativno anoniman. Znači definitivno on, a voleo bih kada bi mogao da napravim šest, sedam videa u kojima bih intervjuisao ljude koji su na mimovima, zato što bi to onda bila jedna dobra celina. Prvi bi bio deda "Hide the pain" Harold jer su mi rekli da on živi u Mađarskoj pa bih možda uspeo da dogovorim.


– Uvek i svuda mogu da se nađu zanimljivi ljudi, ali ljudi koje sam intervjuisao na takmičenju u jedenju kobasica su potpuno zanimljivi i ludi. To je stvarno bio mali spektakl. Najzanimljiviji mi je bio onaj brka što ima napitke za dobar seks i sa njim sam hteo da uradim posebnu emisiju, ali mislim da bi me Jutjub cenzurisao pa sam odustao. Planiram da idem u Hrvatsku na manifestaciju "Frezijada", gde se trkaju frezama. Kada se ovo sa koronom smiri i kada bude moglo da se putuje, kapiram da ću da zapalim da vidim to ludilo i snimim to. I svakako bih voleo da u Americi posetim festival koji se zove "Rednecks with paychecks" pošto je to neverovatno skrnavljenje, ono, trkaju se džipovima, pa se onda spuštaju nizbrdo u onim dečijim malim autima na akumulator, totalno ludilo.

Uvek i svuda mogu da se nađu zanimljivi ljudi, ali ljudi koje sam intervjuisao na takmičenju u jedenju kobasica su potpuno zanimljivi i ludi


Kakva je bila domaća jutjub scena kada ste počinjali "Dnevnjak", a kakva je sada?

– Mi kada smo krenuli ovde maltene niko nije bio na Jutjubu, bio je mali Yasserstain i "Državni posao". Danas su tu mnogi, posebno bih izdvojio Maria Vreća, "Ozbiljne teme", "Neovlašćeni serviser" a nedavno je i naš Miki iz "Dnevnjaka" počeo serijal "Nesanica", na kojem radi igranu formu, odnosno skečeve. Kada smo mi počinjali tržište je bilo prazno i ljudima je trebalo nešto gde se obrađuju teme sa kojima se svakodnevno susreću. Mislim da je to glavni razlog zbog kojeg je "Dnevnjak" uspeo, pored toga što smo bili šarena ekipa, jer je za takav sadržaj bitno da bude šarena ekipa, da bi moglo sve da se odglumi.


Koje anegdote sa vaših snimanja najradije pamtiš?

–  Kada smo snimali jedan skeč za rulet, u scenariju je pisalo da je na ruletu ispao broj pet. Mi smo imali jednu priliku da snimimimo tu scenu, jer nam je gazda kazina rekao da možemo samo jednom da zavrtimo da ljudi ne bi čekali na igru. Tako smo za potrebe snimanja samo jednom zavrteli rulet i stvarno se zaustavilo na broju pet. Zamislite tu slučajnost, da se od 36 brojeva baš na tom zaustavi. Imamo i jednu anegdotu za skeč "Game of thrones" gde je Danijel nosio majicu nekog fudbalskog kluba sa natpisom Aegon. Mi smo to snimali četiri godine pre kraja serije u kojoj se u finalu ispostavilo da se Džon zove Aegon Targaeyen. U tom skeču, takva tema i da to piše na dresu, to je baš dobra koincidencija. A recimo kada smo snimali "Poligraf" u centru, trebalo je u sceni da izlupamo kompjuter koji je predstavljao poligraf, pa nam je došla murija jer su mislili da se tučemo. Pošto nam je emisija niskobudžetna, nismo tražili posebne dozvole za snimanje nego smo sve radili kao Indijanci (smeh).


Zbog čega je "Dnevnjak" prestao sa radom i kako si se odlučio da napraviš svoj kanal?

– Svako je otišao svojim putem jer smo se svi negde pozapošljavali. Od emisija realno nije moglo da živi devet ljudi, organizacija je postala pakao i jednostavno smo sve stavili na hold do nekih srećnijih vremena. Mi smo rešili da dalje ne guramo sami jer bismo svi bili siromašni i ne bismo imali ni za kafu. Jedini način je da neka televizija, koja ima ozbiljan budžet, stane iza naših emisija da bi to izgledalo onako kako treba. Pošto sam ja želeo da sprovedem u delo neke ideje koje sam imao a nisam uspeo da ih snimim u "Dnevnjaku", ili su se prosto javile kasnije, napravio sam svoju platformi na kojoj sam odlučujemo o sadržaju. Mnogo mi je lakše da sam smislim, odradim i plasiram nego da uvek ide na neko usaglašavanje, a i neke stvari koje radim samostalno i nisu za "Dnevnjak". Kanal napreduje lepo, nisam očekivao toliko dobre reakcije. Dugoročni plan mi je da radim skečeve koji će produkcijski biti na većem nivou. Cilj mi je da taj kanal postane mesto gde će se vrteti otprilike po neki intervju, odlazak na neku manifestaciju, komentarisanje iz kuće i da imam unapred osmišljen neki skeč, da ne bude fristajl. A možda uskoro Mihajlo, Danijel i ja napravimo novi igrani serijal, pošto smo svi i dalje jako zagrejani. Treba samo da skupimo što više kinte pa da tehnički sve izgleda ozbiljnije i da ekipa koja radi sa nama ima što bolje resurse za rad.

Bavimo se ljudima koji su obuzeti teorijama zavere i tvrde da je sve oko korone laž, oni su baš inspirativni


Koji aktuelni fenomen u društvu je zaslužio da maksimalno bude ismejan?

– Ima nekih stvari koje ne smemo da ismejemo bez posledica. Na primer, kao ovo sada što se desilo devojkama koje su prijavile seksualno nasilje. Mi se, naravno, ne bismo podsmevali tim devojkama, već ljudima koji zatvaraju oči na to što se dešava, koji se prave ludi ili osuđuju devojke. Evo, recimo, kada smo radili skeč o samoubistvu, koji smo napravili brzo nakon samoubistva Marije Ćurčić, reakcije su bile razne. Ljudi su nas pitali zašto tako nešto snimamamo, a mi nismo radili parodiju na samoubistvo nego smo ukazivali na problem i radili satiru na ljude koji se potpuno ogluše na taj problem i nije ih briga za druge. Tako da postoje neke stvari koje nije lako raditi, ali svi ostali fenomeni i ljudski odnosi se mogu ismevati. Posebno sada sve što se dešava sa odnosom države i nas prema koroni, ali i nas prema nama samima. Ali opet kažem, ne u smislu da ismevamo virus, nego da se bavimo ljudima koji su obuzeti teorijama zavere i tvrde da je sve to laž. Oni su baš inspirativni.


Da li uspevaš da povežeš satiru kojom se baviš na kanalu sa poslom koji obavljaš u marketinškoj agenciji?

– U marketinškoj agenciji radim kao kopirajter, tačnije smišljam slogane, reklame i pišem tekstove. I nekako u tom poslu moja kreativnost, kao što je na Jutjubu, ne može da prođe, sem u baš retkim slučajevima kada klijent to razume i kada je kampanja tog tipa. Svestan sam da nismo Zapad i da nismo spremni za ludačke kampanje i ideje, tako da je moj kanal mesto na koje plasiram višak svoje kreative dok se na poslu ipak radi prema brifu. Nekako sam pomirio ta dva posla, ne utiču jedan na drugi ali mogu da pomognu u smislu da na Jutjubu obradim neke stvari sa kojima se susrećem na poslu. To je uzajamna veza i gotivim taj posao.

Nikada nismo dozvoljavali da nam se ceo skeč pretvori u reklamu, osim ako to nije bilo svrsishodno


Kada ste radili "Dnevnjak" bio si na drugoj strani, odnosno primao si zahteve marketinških agencija. Koji su najgori poslovni predlozi koje ste dobijali?

– Ima ih brdo. Dešavalo se da nas zovu za poslovnu ponudu i onda se samo slikaju sa nama na sastanku, i naravno ne bude ništa od posla jer nakon dve rečenice mi skapiramo da oni niti znaju šta hoće, niti imaju budžet, niti mi možemo da im pomognemo. Mi bismo uvek ispoštovali, pojavili se i popričali ali ako nešto nije za nas, to bismo i rekli. Šta mi kao "Dnevnjak" možemo da reklamiramo, neku dečju društvenu igru, to prosto ne ide, ali kada su u pitanju pića, hrana i slično, to bismo uvek uspevali da proguramo. Bilo je, recimo, par puta da nam traže nešto što nije u našem fazonu, ali ako bismo ostvarili saradnju, u većini slučajeva su klijenti bili zadovoljni. Problem je nastajao kada agencije nisu kapirale da mi ne možemo svoj lik potpuno da damo nekom brendu, bez ikakve rezerve i zadrške, bez da oni to debelo plate. Tako je bilo mnogo nerealnih zahteva da nas bukvalno okite svojim proizvodom pa da mi onda kao glumimo nešto naše. Nikada nismo dozvoljavali da nam se ceo skeč pretvori u reklamu, osim ako to nije bilo svrsishodno, na primer, kao kada smo radili skeč o dostavi hrane pa nam je Donesi.com bio sponzor. To je savršeno leglo.


Razgovarala:
Sonja Slijepčević
Fotografije: Aleksandar Jovanović/mojnovisad.com

Oceni vest:
12
6

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Mrk

    pre 38 dana i 21 sat

    Kanal Dnjevnjak je bio popularan i mnogo pre klipa "neće ona nidje"

    Oceni komentar:
    0
    8
  • Darko

    pre 36 dana i 9 sati

    Gordost prosto sipa iz njega, dobar glumac i vrsan Jutjuber, ali ne bih bio ni na "ćao" s njim.

    Oceni komentar:
    2
    3