Miloš Timotijević, glumac: Ispunio sam snove i očekivanja deteta u sebi

Miloš Timotijević, glumac: Ispunio sam snove i očekivanja deteta u sebi

Prepoznatljivo lice srpskog glumišta koje otporno odoleva vremenu i nametnutim vrednostima savremenog društva, sinonim je za reči kao što su istrajnost i kvalitet. Srpska publika naviknuta je na njegov lik kako u filmskim, serijskim, tako i u pozorišnim ulogama, i pomno prati svaki njegov profesionalni pomak.

Povodom predstave “Scene iz bračnog života” koja je održana u hotelu “Šeraton”,  razgovarali smo sa Milošem Timotijevićem koji je još jednom dokazao da je kosmopolita u moralnom smislu otkrivajući ćoškove svojih intimnih promišljanja o svom unutrašnjem rastu, savremenom trenutku, kao i o svojoj profesionalnoj misiji, kako bi istinu i smisao locirao u okvirima svog glumačkog, pa i životnog delanja...

Da li Vas proces starenja sve više približava radosti ili nekoj vrsti ozbiljnosti i gorčine?

Ozbiljnosti i gorčine, svakako. Kada pređete polovinu života onda mislite već na to kako ste neminovno bliski smrti i to vas prirodno puni gorčinom, ali daje vam i poriv da što više uradite do kraja i ostavite nekakav trag za sobom.

 


Na koji uspeh ste intimno najponosniji?

Po mom mišljenju, uspeh je trajanje. Što duže trajete to ste uspešniji, pogotovo u umetnosti jer postoji večito pitanje one osnovne životne egzistencije. Uspeh je ako istrajete u tome da kvalitetno radite svoj posao i to je ono na šta sam baš ponosan. Ovo nije sprint, ovo je maraton tokom kojeg se trkam sa samim sobom i sa vremenom.

Da li je krajnji zadatak glume da ukaže na život onakav kakav jeste, ili pak, ima za cilj da udahne život svakoj prilici koju oponaša?

Mi se trudimo da u krajnjem slučaju damo alternativu i, ako je ikako moguće, neku nadu ljudima, pogotovo u trenutku u kojem sada živimo. Nastojimo da ljudima ponudimo rešenje kako da se izvuku iz ovog bezidejnog trenutka u kom se nalazimo. To bi trebalo da bude naša služba i to nije samo zadatak glume, već i svake vrste umetnosti.

Razlika između posla i životnog poziva jeste u tome što posao radite da biste preživeli, a životni poziv služi tome da bi dete u Vama preživelo. Kako se nosite sa tim?

Apsolutno se slažem sa tim i ne samo dete, nego kao neko ko čisto gleda na svet sa nekim osnovnim ljudskim idealima i postulatima humanosti i čovečnosti. Već sada mogu da kažem da sam ispunio snove i očekivanja deteta u sebi, međutim, čuvam ga i dalje jer konstantno nadolaze nove ideje i novi ideali, tako da poriv još uvek postoji.

 


U poslednje vreme serije spiralno uvlače gledaoce u ekran, u daleko većoj meri nego filmovi. Da li prisustvujemo procvatu televizijskih serija u Srbiji?

Prisustvujemo renesansi televizijskog programa, što je za sada na prilično haotičnom nivou, ali za sve je potrebno vreme i mislim da to ide u dobrom smeru jer, u krajnjem slučaju, kvantitet u nekom trenutku mora da pruži i kvalitet.

Mislite li da je dat prilično objektivan prikaz naše zemlje putem serija, kako istorijski tako i savremen?

Zavisi. Ukoliko država finansira bez ikakvog autorskog inputa, onda to zaista može da bude problem što je i pokazala serija “Nemanjići”, ali postoje ljudi koji rade ozbiljne stvari. Sada sam završio seriju Južni vetar, to je veoma ozbiljna serija, kao i serija “Besa”... Ima tu vrlo ozbiljnih sadržaja, kao i zabavnih, što je sasvim u redu jer je lepota u šarolikosti. Ne stavljam se u ulogu kritičara – mora da postoji i jedno i drugo...

U kakvom stanju Vam je emocionalni ekvilajzer nakon tumačenja tuđih identiteta?

Uzbuđenje je uvek veće nakon odigrane predstave nego posle bilo kakve filmske premijere. Kada je film u pitanju, mi već znamo kakav proizvod nudimo publici, a svaka predstava je drugačija i razlikuje se od igranja do igranja i to je ono što je uzbudljivo. Pritom, postoje zakoni u nekim državama gde je glumac dva sata posle predstave potpuno neuračunljiv i ne odgovara za sebe, čak iako ubije čoveka nema odgovornost na nivou kao ostali, tako da je nakon igranja u predstavi emocija uvek veća.

 


Koja je najkaloričnija uloga koju ste izneli, a da Vas je istrošila umno, telesno i emocionalno?

Predstava “Scene iz bračnog života” me dosta troši i iziskuje dosta od mene, jer je svako igranje specifično i različito. Nas dvoje smo sami na sceni i prepušteni jedno drugome, pa me sa jedne strane iscrpljuje, a sa druge mi puni baterije. Ovu predstavu čine jedinstvenom glumci, režija i pisac i iako jeste univerzalna tema kojom se bavi, karakteri i odnosi koji se provlače su vrlo konkretni. Govori o oslobađanju žena i jednom zdravom feminizmu i jako mi je drago što nam je baš Ana Tomović bila rediteljka, a ne neki muškarac.

U kakvoj ste relaciji sa novosadskom publikom?

Igrao sam više puta za novosadsku publiku... Davne 1997. i 1998. u Srpskom narodnom pozorištu, gostovao sam na Sterijinom pozorju, tako da imam iskustvo sa ovdašnjom toplom i srdačnom publikom koja se uvek raduje beogradskim predstavama i nadam se da će tako biti i slučaju ove. Ovde postoje  veoma ozbiljni pozorišni sladokusci...

Predstava "Scene iz bračnog života" se igra ponovo 8. decembra od 20 časova u hotelu Sheraton. Više o predstavi možete saznati OVDE.

Oceni vest:
10
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

NURDOR Elektrodistribucija Novi Sad Futog sahrane novi sad RHMZ sremski karlovci bez vode elektrovojvodina JKP Vodovod i kanalizacija betanija horoskopski znaci jkp lisje novorođenčad crna hronika novosadsko porodilište novosađani Republički hidrometeorološki zavod Vreme u Novom Sadu bebe raspored sahrana novi sad gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević servisne informacije horoskop raspored sahrana i ispraćaja isključenja struje klinika za ginekologiju i akušerstvo dnevni horoskop isključenje vode Isključenje struje servisne informacije novi sad