"MINIMA": Prstenje od keramike koje oduševljava ljubitelje nakita

"MINIMA": Prstenje od keramike koje oduševljava ljubitelje nakita

Biljana je među retkima u Novom Sadu koja pravi prstenje i minđuše od keramike. Prefinjene, elegantne, neodoljive, udobne za nošenje, prijatne na dodir, prepoznatljive i vizuelno originalne. Svoju strast ka ovoj vrsti umetnosti definisala je tek nakon četrdesete i želi da podstakne i druge da se posvete onome što vole.

Biljana Lorbek rođena je u Novom Sadu 1971. godine. Diplomirani je psiholog, a radi u biblioteci na Odseku za psihologiju Filozofskog fakulteta. Već u osnovnoj školi volela je da eksperimentiše sa materijalima kao što su plastelin, glinamol i školska glina. Kao studentkinja osvestila je da je kreiranje nakita to ono što je stvarno zanima i strast koja se stalno vraća. Tada je završila je kurs keramike kod Ane Popov, poznate novosadske keramičarke, gde je po prvi put imala susret sa pravom glinom, bojama, glazurama, pećima... Naučila je sve tehnike izrade u keramici, praveći razne upotrebne predmete. Potom je završila i kurs u Manakovoj kući u Beogradu, kao i kod keramičarke Jasmine Diklić, što joj je bilo jako značajno. A, onda je osetila potrebu da počne da kreira nešto svoje.


Sa kreiranjem nakita počela je 2017. godine, u momentu kada je donela malo gline kući i napravila prvi prsten. Nakon prvog prstena, više nije mogla da se zaustavi. S obzirom na to da da prstenje mora da se pravi od izuzetno čvrstog materijala, kroz razgovor sa Anom shvatila je da je porcelan pravi materijal za to.

Otvorila sam svoj Instagram nalog pod nazivom "Minima", a prvi put sam svoje radove izložila na Noćnom bazaru. Osetila sam da me je uhvatilo nešto nezaustavljivo i kupila peć i sve što mi treba za keramiku. Dugo sam radila od kuće, a peć držala na terasi, te naglašavam da nije neophodno da imate atelje da biste krenuli. Prostor u kojem danas radim sam iznajmila tek nakon pet godina – naglašava Biljana.


Ona ističe da je porcelan jako zahtevan i specifičan materijal, lako se lomi i zahteva brz rad.

Kad se kaže da je nešto kao od percelana, odmah se pomisli na nešto krhko. On jeste lako lomljiv, ali ne baš toliko kao što se misli. Zapravo, peče se na najvišoj mogućoj temperaturi u keramici i najčvršći je od svih vrsta gline, a po lepoti se ističe belinom, sjajem i nežnim izgledom – objašnjava Lorbek.

Mnogo toga je naučila putem Instagrama, gde se uvezala i sa ostalim umetnicima iz zemlje i inostranstva i u tom smislu veoma hvali društvene mreže. On joj je takođe najznačajniji prodajni kanal. Neprestano eksperimentiše sa bojama i glazurama i uživa u tome. U međuvremenu je uvela nove alate, pa sada pravi i šoljice.


Želim da nikad ne izgubim tu ljubav i strast koja se dešava tokom procesa pravljenja i ne dam da me biznis varijanta "pojede" – kaže novosadska umetnica.

Njen nakit najviše nose žene, ali ima i muškaraca koji kupuju prstenje. Jedan par joj je čak naručio i burme od keramike. Reakcije kupaca su izuzetno pozitivne i često joj govore da se zaljubljuju u njene komade. U "Unikatnom kutku", gde se prodaje njen nakit, ljudi često dolaze baš zbog Minime.


Poručila bih da nikad nije kasno da se započne nešto svoje ili da se posveti svom hobiju, čiji ishod ne mora da bude biznis.. Ja sam krenula ovo da radim sa svojih 46 godina. S početka mi je bilo neprijatno da snimam videe za Instagram, ali sam se navikla, jer vidim da je ljudima zanimljivo da vide sam proces izrade. Bitno je baviti se svojim talentima i strašću – tvrdi ova Novosađanka.

Što se izrade tiče, ona je vrlo dugotrajna. Nakon oblikovanja, sledi prvo pečenje, potom se nanose glazure i boje, pa se ponovo peče na 1220 stepeni.


Neko prstenje kombinujem i sa zlatom, i takvo mora da se peče tri puta. Za njih koristim dvadesetčetvorokaratno zlato u tečnom obliku, koje se nanosi četkicom. Svako to pečenje traje po osam sati, a i samo hlađene peći traje dugo. Samo za jedno pečenje su potrebna dva dana. Izrada kompletnog nakita traje minimum dve nedelje, ali potto ja ne radim samo to, nekada mi je potrebno i po mesec dana za ceo proces – pojašnjava Biljana.

Kako kaže naša sagovornica, jedan prsten se uzme 1.000 puta u ruku dok se ne uobliči do kraja. Kada se ovo zna, onda ne čudi što ovakav nakit ima određenu cenu, a kupci to odlično razumeju.


–  Dok pravim nakit, sve vreme osećam ushićenje. Rezultat je često nepredvidiv i iziskuje mnogo pretpostavki, jer ovde ima puno finesa. To iščekivanje je za mene vrsta radosti – zaključuje isnpirisana kreatorka nakita.

Pored "Unikatnog kutka" u Novom Sadu, Biljanin nakit može se kupiti i u Beogradu, u "Small and tall concept store". Ukoliko se želi prsten po porudžbini, možete joj pisati na Instagram profil, a nakit se šalje i poštom.

Oceni vest:
18
4

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan