MINIMALAC: Gde se nalazimo u odnosu na druge evropske zemlje

Bruto minimalna zarada u zemljama Evropske unije kretala se u januaru od 399 evra u Bugarskoj do 2.387 evra u Luksemburgu, pokazuju najnoviji podaci Zavoda za statistiku EU (Eurostat).

Minimalne plate na nacionalnom nivou 1. januara nisu odredile Danska, Italija, Austrija, Finska i Švedska, a Eurostat je po visini bruto minimalca ostale 22 države članice EU klasifikovao u tri različite grupe.

U prvoj grupi su zemlje sa nacionalnom minimalnom zaradom iznad 1.500 evra mesečno: Luksemburg, Nemačka, Belgija, Holandija, Irska i Francuska. Njihove nacionalne minimalne plate kretale su se od 1.709 evra u Francuskoj do 2.387 evra u Luksemburgu.

Drugu grupu čine države članice sa nacionalno propisanom minimalnom zaradom većom od 1.000 evra, ali nižom od 1.500 evra mesečno. Tu spadaju Slovenija sa 1.203 evra i Španija sa 1.167 evra.

U trećoj grupi su članice EU sa nacionalnom minimalnom zaradom ispod 1.000 evra mesečno: Kipar, Portugal, Malta, Litvanija, Grčka, Poljska, Estonija, Češka, Slovačka, Hrvatska, Letonija, Rumunija, Mađarska i Bugarska. Njihove nacionalne minimalne plate kretale su se od 399 evra u Bugarskoj do 940 evra na Kipru.

Takođe, sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati za članstvo u EU su se po visini propisanih nacionalnih minimalnih plata našle u trećoj grupi, sa rasponom od 298 evra u Albaniji do 532 evra u Crnoj Gori, piše Biznis.rs.

Eurostat je, poređenja radi, dao i visinu minimalnih zarada u Sjedinjenim Američkim Državama, koje sa 1.178 evra mesečno na saveznom nivou spadaju u drugu grupu.

Minimalne zarade izražene u standardima kupovne moći

Razlike u minimalnim zaradama znatno su manje nakon prilagođavanja razlikama u nivoima cena. Korišćenjem pariteta kupovne moći (engl. purchasing power parity – PPP) za izdatke za finalnu potrošnju domaćinstava, smanjuju se razlike među zemljama. U tom smislu, države članice se po nacionalnoj minimalnoj zaradi mogu klasifikovati u dve različite grupe.

U Grupi 1 su one čija je nacionalna minimalna plata iznad 1.000 standarda kupovne moći (engl. purchasing power standard – PPS). Ova grupa uključuje: Nemačku, Luksemburg, Belgiju, Holandiju, Francusku, Sloveniju, Irsku, Poljsku, Španiju, Litvaniju, Rumuniju i Kipar. Njihove nacionalne minimalne zarade kretale su se od 1.038 PPS na Kipru do 1.843 PPS u Nemačkoj.

Grupa 2, sa nacionalnom minimalnom zaradom ispod 1.000 PPS uključuje: Portugal, Hrvatsku, Maltu, Mađarsku, Češku, Grčku, Estoniju, Slovačku, Letoniju i Bugarsku. Njihove nacionalne minimalne zarade kretale su se od 717 PPS u Bugarskoj do 987 PPS u Portugalu.

Sve zemlje kandidati i potencijalni kandidati sa nacionalnom minimalnom platom pripadale bi drugoj grupi, sa nivoima od 460 PPS u Albaniji do 907 PPS u Crnoj Gori. Tu je i Srbija sa oko 700 PPS, a u istoj grupi našle bi se i SAD (920 PPS).

Povećanje minimalne zarade u Srbiji

Vlada Srbije je, pošto nije postigla konsenzus o visini minimalne zarade sa sindikatima i poslodavcima, u septembru prošle godine sama utvrdila vrednost od 40.020 dinara (340 evra). To važi od 1. januara i predstavlja povećanje od 14,3 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Minimalac se obračunava sa 230 dinara po satu, a država je nastavila i sa smanjenjem opterećenja na zarade pa je neoporezivi deo zarade od 1. januara uvećan sa 19.300 na 21.712 dinara. Tako je poresko opterećenje zarada u poslednjih pet godina smanjeno sa 64 na 60 procenata, podseća Biznis.rs.

Savez samostalnih sindikata Srbije (SSSS) najavio je da će, kada Republički zavod za statistiku (RZS) saopšti cene i vrednost minimalne potrošačke korpe za januar, zatražiti da se na Socijalno-ekonomskom savetu (SES) razgovara o novom povećanju minimalne zarade za ovu godinu.

Minimalna korpa u decembru je, kako kažu iz SSSS, koštala više od 50.000 dinara, i već tada je nadmašila minimalnu zaradu od 40.000.

Poslednjih 10 godina državne procene pokazuju da za minimalnu zaradu u Srbiji radi oko 350.000 ljudi, ali se često pominje da je taj broj sigurno veći – oko 400.000.

U Srbiji, u odnosu na EU, mnogo više iz budžeta domaćinstava odlazi na hranu. Naime, jedno srpsko domaćinstvo potroši za hranu i bezalkoholna pića 23,2 procenta svog budžeta.

Izvor: Biznis.rs (Julijana Vincan)