"MONTESORI CENTAR": Obrazovni sistem guši dečiju individualnost

"MONTESORI CENTAR": Obrazovni sistem guši dečiju individualnost

"Cilj obrazovanja deteta u ranom detinjstvu ne bi trebalo da bude zatrpavanje dece činjenicama iz unapred određenog programa učenja, nego da se probudi i neguje detetova prirodna želja za učenjem". Tako je govorila Marija Montesori, poznata po svom obrazovnom sistemu u kom je polazni stav da dete samo sebe otkriva pokretima i senzomotornim iskustvima još od najranijih trenutaka svog života.

Kad je o pedagozima reč, Marija je smatrala da "ono što zaista čini učitelja jeste ljubav za dete, jer ljubav je ono što od društvene dužnosti obrazovnog radnika čini višu svest o misiji". U ovom učenju prepoznale su se Jasmina Škunca Sabljar i Marina Ilinčić, međunarodno sertifikovani montesori pedagozi za decu od 3 do 12 godina. Obe su oko dve decenije u neposrednom radu s decom, u vrtićima "Radosnog detinjstva", a od nedavno su otvorile "Montesori centar" gde primenjuju Montesori program i klincima nude neograničeno vreme i prostor da se razviju, postignu unutrašnji mir i pokrenu kreativno razmišljanje.


One su licencu stekle u Zagrebu, gde je ogranak Instituta za Montesori pedagogiju iz Graca, a obuka je trajala 2,5 godine. Izbor je pao na Zagreb zbog blizine i jezika. Jedan od uslova za dobijanje licence je bio pozamašan broj godina neposrednog rada s decom, a o ozbiljnosti obuke govori podatak da nisu uopšte primali psihologe, ali ni pedagoge ispod 10 godina iskustva rada s decom.

- Montesori ime se koristi u marketinške svrhe. Nije zaštićeno i svako može da ga stavi u naziv, radi šta hoće i kako hoće. Posebno kod nas gde se ne prepoznaje ni na koji način, pa nas ne bi iznenadilo i da se pekara tako zove (smeh). Sve je to scenografija i fasada. I mi smo mislile da smo jako pametne nakon dobijanja licence, ali kad vidiš Montesori školu u Sloveniji ili Austriji, shvatiš koliko si bio glup i da je Montesori način života. U Srbiji ne postoji akreditovana institucija gde bi mogao da postaneš Montesori pedagog i onda radiš s decom po Montesori programu. Stoga, ni ne može nešto da se zove Montesori program. Stvar je vrlo kompleksna, a to što većina nudi su samo Montesori elementi koje smo i mi pre edukacije primenjivale u "Radosnom detinjstvu" uz dozvolu nadležnih. U Novom Sadu smo jedini privatni vrtić koji od početka do kraja radi po Montesori programu – rekle su naše sagovornice.


U Srbiju su tek krenule izmene Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pa je sad poželjno odnosno dozvoljeno da se u okviru postojećeg programa implementira neka vrsta alternativne pedagogije, u koju spada i Monteseri. I to je sve dok je u inostranstvu potpuno drugačija priča. Pogotovo u Skandinaviji gde se odavno rade istraživanja o nivou frekvencija i njihovom uticaju na dečiji mozak, pa se može reći da tamošnji sistem obrazovanja sliči Montesori programu. Jasmina i Marina su složne da Montesori odlično radi posao kod dece, ali je problem naš obrazovni sistem gde se sve to guši i morao bi ceo da se menja.

- I mi kad smo bili mali, morali smo da budemo svi jednaki. Gušena nam je individualnost, da bi bili poslušniji. Sve je do pedagoga i njegovog karaktera. Kad đak nešto priupita učitelja van udžbenika, odvlači ga od zacrtane putanje, šablonskog rada i on se odmah gubi, pa samim tim smatra da gubi i autoritet kod učenika. Zato i ne daju đacima da ih pitaju nešto što direktno nema veze s gradivom. U Montesoriju nema autoriteta i on je nepoželjan za ljude koji se drže sistema. Zato Montesori i nije zaživeo kod nas. Kod nas je dete u prvom planu, a pedagog u drugom. Mi smo tu da ih posmatramo, a ne naređujemo. Nema svako crtu za takav rad s decom. Naš sistem negde prepoznaje potrebu za promenama, ali nije samo do sistema već i ljudi koji s tom decom rade. Ne može svako biti Montesori pedagog. To je tehnički nemoguće naučiti već jednostavno nosiš to u sebi ili ne. Postoje učitelji i vaspitači koji sprovode Montesori elemente i to prepoznaju jer su jednostavno sami takvi i žive po tim principama – objasnile su vlasnice "Montesori centra".


Prema rečima Marine i Jasmine, deca traže mir, što je ljudski i prirodno. Ona su histerična i dekoncetrisana zbog sredine na koju reaguju. Nisu okružena prirodnim i normalnim stanjem već bolesnim. Današnja deca izložena su raznim podražajima. Crtani filmovi su agresivni i slike se menjaju u deliću sekunde, svi živimo u buci, a sve to utiče na mozak. Nismo ni svesni koliko nam se nivo frekvencije povećao, a opasno je nezdrav.

- Kad roditelji uđu u naš centar i vide mir, tišinu, da nema galame, odmah pitaju šta je s decom i zašto su u kazni (smeh). Nije cilj da dete bude mirno i poslušno, ali je Montesori sistem takav da vodi dete ka pronalasku unutrašnjeg mira. Postoje apsolutno netačna mišljenja da Montesori ne razvija sociološki aspekt, maštu i kreativnost jer se potencira individualni rad. On se podstiče samo do trenutka dok ne savladaju te veštine, da bi uopšte mogli da učestvuju u bilo kakvoj daljoj komunikaciji i zajedničkim aktivnostima. Kreativnost se sama po sebi budi kod dece. Kad postignu unutrašnji mir, kreće kreativno razmišljanje jer kad imaju unutrašnje zadovoljstvo, spremni su da rade sve. Recimo, kad dete u kuhinji pola sata meša neki fil, roditelji misle da mu je dosadno, pa se ubacuju s predlozima šta da doda u smesu ili sledeće uradi. Tog momenta detetu ubijaju kreativnost jer bi dete svakako došlo na neku ideju šta dalje. To obrazovni sistem radi našoj deci, a i roditelji. Montesori ga pušta. Ne postoji vreme da se nešto uradi, a sistem upravo kontra čini i sve je tačno uokvireno po svakom školskom času. Bitno je da dete samo bira čime će da se bavi spram svog interesovanja i tempom koji njemu odgovara. Mi smo tu da ih podstaknemo i usmerimo – čuli smo od Montesori Novosađanki.


Obe su složne da su nam deca do te mere unakažena, da im je motorika toliko zaostala, da ne mogu kliker u ruke da uzmu. One ističu da je okruženje jako bitno i da u "Montesori centru" nema redovnih igračaka već specifični, posebni, didaktički materijali jer dete kad dobije gotov proizvod, ne zna šta bi s njim radilo. Stoga je malim genijalcima u takvom prostoru beskrajno interesantno. Prvo sve razgledaju, obilaze, izvrću i onda biraju, pa se posvećuju određenoj igrački, što je ujedno nesvesni trening koncentracije. U "Montesori centru" ništa nije nametnuto, niti je suština da dete iz prve pravilno koristi didaktičku igračku već da samo nađe rešenje bez smernica pedagoga. Vremenom će ono postići cilj tog materijala, a važan je istraživački deo koji podstiče kreativnost i maštu.

- Nikad ne govorimo da nije dobro uradilo već ga puštamo da samo to uvidi i traži sledeće rešenje. Samim tim nema razloga za pohvalu i kaznu. Nisu pohvale strogo zabranjene, ali to njegovo zadovoljstvo kad nešto uradi sam nijedna petica ne može da nadoknadi. Važan je i efekat samopouzdanja jer onda neće tražiti pohvalu spolja. Ne treba zaboraviti da su i nama stalno drugi procenjivali uspeh. Ujedno, neće imati potrebu da dolazi kod drugog deteta i ometa ga u igri. Stalno decu učimo da se igraju zajedno i dele igračke. Ne kažemo da to nije ispravno, ali možda baš tog momenta detetu prija da se igra samo. Biće momenata kad će želeti igru u društvu. Ako se jedno dete igra određenom igračkom, drugo treba da ispoštuje njegov rad, sačeka i ima strpljenja, pa uzme igračku kad prvo završi. To nije sebično, ni asocijalno. Zašto ja ne mogu da prijam sama sebi? Ako naučim da ispoštujem sebe, naučiću da poštujem i druge. Zar, ne? Nego, koja poruka treba da bude detetu? Da treba da radi nešto protiv svoje volje? Takođe, kod nas postoji određeni redosled, ali se insistira na realnosti. Prvo da vide domaću životinju uživo, pa tek onda u slikovnici – poručile su naše sagovornice.


Kako su nam rekle, efekat je kod dece vidljiv, ali daleko sporije nego da su deca svaki dan u školama okružena Montesori programom. Onda bi Montesori postao svima način života. Međutim, saznajemo i da su roditelji suština problematike i to veća nego nastavnici jer oni ipak rade s decom, pa mogu nešto i da promene.

- Unazad 10 godina mame i tate su apsolutno needukovani za roditeljstvo. Prvo njima moramo da objasnimo da je Montesori proces koji traje i da se dete neće promeniti za mesec dana. Roditelji moraju da istraju i da se kod kuće sklone od deteta. Mada ima, kako ih mi zovemo Montesori roditelji koji žive po tom principu, a nisu svesni. Kod nas dve grupe (od 3 do 7 i 7 do 12 godina) nisu odvojene jer svi funkcionišemo zajedno i vežba se empatija. Onda dođe roditelj i s gađenjem kaže da ne želi da njegovo dete bude u istoj sobi s malom decom. Oni samo o glavi razmišljaju, a zanemaruju emociju i socijalni momenat. Roditelji moraju prebroditi taj krizni momenat i shvatiti da dete nešto radi zbog sebe, a ne zbog njih i onda se čude što dete stalno traži podsticaj. Postoje programi koji će nabildovati dečiji mozak i to klinci urade bez problema jer je reč o običnom treningu. Mi to ne radimo, pa se roditelji bune što su doveli dete, a ono kod nas briše sto. Dok im objasnimo da će tako razviti sitnu motoriku, on je već odustao jer razmišlja da je detetu platio "tretman", pa očekuje svašta. Odgovorno tvrdimo da posle sedme godine nema vaspitanja i šta se do tada usadi detetu u glavu, ostaje kao trajna vrednost, nepromenjiva osnova. To je dovoljno za život koji ga čeka jer sve vrednosti su usađene i dalje samo rastu. Sve što je nesvesno dete prihvatilo je odlično. To mu postaje prirodno stanje i sa tih pozicija ide dalje kroz život – zaključile su Marina i Jasmina.


Razgovarao: Dejan Ignjić
Foto: Aleksandar Jovanović

Oceni vest:
6
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

servisne informacije novi sad jkp lisje Vreme u Novom Sadu JKP Vodovod i kanalizacija sahrane jkp novosadska toplana vremenska prognoza novi sad Elektrodistribucija Novi Sad Isključenje struje bez struje isključenje vode novosađani klinika za ginekologiju i akušerstvo četnici Republički hidrometeorološki zavod novorođenčad NATO bombardovanje novi sad Novosadski polumaraton bez vode vremenska prognoza bebe betanija novosadsko porodilište isključenja struje elektrovojvodina Draža Mihailović gradsko groblje raspored sahrana novi sad JGSP "Novi Sad"