MR PH Branka Krompić: Sve što je važno da znate o vitaminu D

MR PH Branka Krompić: Sve što je važno da znate o vitaminu D

Jedna od posledica pandemije u kojoj se nalazimo već dve godine jeste i naša mnogo veća briga za zdravlje i imunitet. Tako je suplementacija vitaminima postala intenzivnija nego ikada ranije.

Ipak, pre uzimanja vitamina "na svoju ruku", bitno je znati kada vam je i da li vam je suplementacija određenim vitaminom zaista i potrebna.

U ovom tekstu, MR PH Branka Krompić, specijalista medicinske biohemije, zaposlena u laboratoriji Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika ST Medicina, daje vam odgovore na važna pitanja vezana za Vitamin D.


Šta je vitamin D?

Količina vitamina D koja se stvara u našem organizmu zavisi od faktora kao što je doba dana i pigmentacija kože. Proizvodnja vitamina D se može smanjiti ili potpuno izostati tokom zimskog perioda, u zavisnosti od našeg načina života, kao i mesta gde živimo.

Dva najvažnija oblika vitamina D su vitamin D3 i vitamin D2. Vitamin D3 stvara se u koži pod uticajem sunčeve svetlosti. Vitamin D2 je unosi se samo hranom ili suplementima i ima samo jednu trećinu aktivnosti vitamina D3.

Važnost vitamina D (zašto se određuje i kod koga ga treba određivati):

Vitamin D je neophodan za normalan rast i razvoj kostiju i drugih tkiva, učestvuje u regulaciji metabolizma kalcijuma, fosfora i u manjoj meri magnezijuma.

Ono što je važno, ovaj vitamin ispoljava antitumorsko dejstvo, važan je za funkcionisanje imunog sistema, skeletnih mišića, utiče na smanjenje zapaljenskih procesa u organizmu i na neke endokrine sisteme.
Interesantno je da se pokazalo da je njegov nedostatak povezan sa malignim bolestima, dijabetesom, autoimunim i kardiološkim oboljenjima. Nedostatak vitamina D kod dijabetičara negativno utiče na lučenje insulina i toleranciju glukoze.


Najčešći uzroci nedostatka vitamina D su:

Nedovoljna izloženost suncu, nedovoljan unos hrane koja je bogata vitaminom D (masna riba, riblje ulje, žumance, goveđa jetra, škampi, pečurke), bolesti jetre i bubrega; bolesti probavno crevnog sistema , upotreba nekih lekova;

Preporučeni dnevni unos vitamina D je:

- kod dece 400 međunarodnih jedinica (IU)
- odrasli 600 IU
- trudnice 800 IU
- starije osobe preko 70 godina 800 IU.


Zašto se određuje vitamin D u laboratoriji?

Najčešće se određuje kako bi se procenila njegova zaliha u organizmu (hipo ili hipervitaminoza), kao i za praćenje supstitucione terapije.

Vitamin D može da se deponuje u organizmu i ispolji toksične efekte, najčešće kao posledica prekomernog unosa vitamina D u terapijske svrhe. Zato je najbolje pre eventualne suplementacije vitaminom D, prvo proveriti koncentraciju vitamina D u krvi.

Određuje se još kod pacijenta koji imaju povišene ili snižene nivoe kalcijuma, fosfora i/ili paratireoidnog hormona. Zajedno sa drugim hormonima, mineralima i tumor markerima služi za praćenje stepena mineralizacije kostiju.


Zašto je suplementacija D vitaminom postala popularna u toku pandemije?

Postoji dosta studija koje povezuju nizak nivo vitamina D sa povećanim rizikom od infekcija, naročito gornjih disajnih puteva. S obzirom da se receptor za vitamin D nalazi na ćelijama imunog sistema, vitamin D ima sposobnost da koriguje urođeni i adaptivni imuni odgovor zbog čega se i uključuje kao suplement tokom pandemije Covid-19.

Međutim, uzimanje suplemenata bez potvrđenog deficita se ne preporučuje ni u ovom slučaju. Potrebna doza za nadoknadu zavisi upravo od stepena deficita i prisustva drugih bolesti. Ako postoji laboratorijskim merenjem utvrđen deficit vitamina D primenjuju se povećane doze pod nadzorom lekara u organičenom vremenskom periodu. Kod odraslih osoba koje su u povećanom riziku od nedostatka ovog vitamina (starije osobe, dijabetičari, kardiovaskularni bolesnici, osobe sa autoimunim bolestima) za vreme trajanja pandemije preporučuju se preventivne doze između 1000-2000 IU vitamina D(400 IU=10µg). Dnevna doza koja predstavlja gornji dozvoljeni limit iznosi 4000 IU, što znači da svakodnevno uzimanje većih doza od ove ispoljava štete efekte na zdravlje.


Šta podrazumeva laboratorijska analiza D vitamina u organizmu?

Više od 95% vitamina D (25-OH) merljivog u serumu čini vitamin D3 (25-OH), dok vitamin D2 (25-OH) postiže merljive vrednosti samo kod pacijenata koji uzimaju vitamin D2.

Deficit se utvrđuje lako, određivanjem nivoa 25-OH vitamina D ukupnog (D2 i D3) u serumu. Ova vrsta analize radi se u laboratoriji ST Medicine.

Ovaj oblik vitamina D je metabolit koji se najčešće meri u krvi da bi se utvrdio ukupni status vitamina D u organizmu, jer je on glavni oblik skladištenja vitamina D u ljudskom telu i kao takav najbolji pokazatelj statusa vitamina D u organizmu.

Šta treba pacijenti da znaju pre nego što krenu u laboratoriju da provere D vitamin?

Nema posebne pripreme pacijenta. Poželjno je da uzimanje uzorka ne bude neposredno posle obroka. Za praćenje efekta primenjene terapije najbolje je napraviti pauzu u suplementaciji od oko 20 dana, kako bi se dobio realniji uvid u koncentraciju vitamina D u organizmu.

Koncentracije vitamina D određene testovima različitih proizvođača mogu varirati zbog razlika u analitičkim karakeristikama metoda. Vrednosti vitamina D najbolje je pratiti jednom metodom u istoj laboratoriji.

Rezultate testa ne treba tumačiti kao apsolutni dokaz prisustva ili odsustva oboljenja. Treba ih tumačiti zajedno sa ostalim dijagnostičkim testovima i kliničkom slikom pacijenta.

Oceni vest:
10
2

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan