Na koji način reklamirati robu ako nemate fiskalni račun

Može vam pomoći "slip", potvrda banke, garancija ili dobra volja prodavca

Politika reklamacije robe kod trgovaca u Srbiji značajno se razlikuje od slućaja do slučaja. Od rigidnog pristupa – da bez računa nema razgovora, do liberalnijeg odnosa koji nameću strani trgovci s tolerantnijim odnosom prema kupcima.

Ipak, kako prenosi "Politika", zakon nedvosmisleno predviđa da kod reklamacije proizvoda kupac mora da ima račun ili neki drugi dokaz da je roba kupljena kod tog trgovca. Ako ga nema, trgovac može da odbije reklamaciju. To ipak ne znači da trgovac može da ubeđuje kupca kako je račun jedini zakonski propisani uslov za žalbu na kvalitet robe.

Najlakši put dokazivanja, navodi taj dnevni list, imaće oni koji su robu platili debitnom ili kreditnom karticom, jer takozvani slip trgovci moraju takođe da prihvate. Međutim, ako ste robu platili kešom, a u međuvremenu izgubili račun, u najlošijoj ste poziciji. Prigovor ili eventualna zamena i povraćaj novca zavisiće od dobre volje trgovca da u svojim dnevnim izveštajima o kupovini pronađe dokaz da je roba plaćena baš u toj radnji. Međutim, zakon ga ne obavezuje da kupcu izađe u susret i uvaži reklamaciju. Kod tehničke robe kao dokaz može poslužiti i garancija. A ako je roba plaćena čekom, onda takođe postoji trag da je kupljena kod određenog trgovca. Potrošač, u tom slučaju, može da zatraži od banke potvrdu o transakciji i da je donese trgovcu kako bi on u svojoj evidenciji pronašao dokaz o kupovini, prenosi "Politika". 

I predlog novog zakona o zaštiti potrošača koji je u proceduri i uskoro će se, prema najavama, naći na vladi ovaj problem tretira na isti način.

Kako je za "Politiku" potvrdila Višnja Rakić, pomoćnica ministra trgovine u sektoru za zaštitu potrošača, kupac prilikom reklamacije mora da ima neki dokaz da bi ostvario to pravo. Kaže da, recimo, isti model patika prodaje više različitih trgovaca sportskom opremom, zbog čega je nužno da i prodavac može da proveri da li su one kupljene u njihovim radnjama.

– Ako kupac nema baš nikakav dokaz, postoji još jedna mogućnost. Trgovci su u obavezi da vode evidenciju dnevnih izveštaja na kojima je taksativno navedena svaka transakcija. Potrošač ne može da naloži trgovcu da mu izađe u susret na ovaj način. U slučaju da baš zna i datum i vreme kupovine, postoji šansa da se to potvrdi ako postoji dobra volja – kaže Rakić za "Politiku".