Na obroncima Fruške gore krije se zajednica kakvu nema niko u Evropi!

Na obroncima Fruške gore krije se zajednica kakvu nema niko u Evropi!

Šumska zajednica Beočin osnovana je 1903. godine od strane siromašnih seljaka koji su to vreme radili u šumi dvojice austrijskih plemića. To je tada bilo na periferiji monarhije i ovim plemićima šuma u suštini nije bila od velike važnosti. Starim Beočincima, precima današnjih stanovnika ovog naselja, šuma je predstavljala skoro pa jedini izvor prihoda.

Tako je gospodin Bogdan Glumac, tadašnji seoski učitelj i jedan od retkih „ljudi od pera“, kako se tada govorilo, sakupio sve seljake na posebnu skupštinu i predložio im da šumu kupe zajedničkim snagama. Izjavio je: „Ko hoće da poseduje šumu, neka ustane!“ - i ustali su svi. Svih 79 čukundeda i pradeda današnjih Beočinaca. Međutim, niko od njih nije imao novca.

Tada se rodila ideja da podignu kredit iz Srpske banke u Zagrebu i to na taj način što je svaki zemljoradnik založio celokupno imanje i svaki od njih je imao isti teret kredita. Izazov je bio velik, ulog vredan koliko i cela porodica, te je od 79 prvobitnih zadrugara ostalo njih 46. Ovi vredni seljaci narednih 17 godina radili su samo da bi otplatili svoj deo kredita ne bi li konačno postali vlasnici šume. U tome su uspeli i danas su njihovi potomci, ljudi koji su svoje parče Fruške gore nasleđivali s kolena na koleno, ravnopravni suvlasnici Beočinske šume.

Ugovor za knjigu rekorda: Neoboriv čitavih 113 godina

Ukoliko se pitate kako je jedan „obični“ ugovor uspeo da se održi od 1903. godine, pa sve do danas, u drugoj deceniji 21. veka, odgovor leži u njegovom kvalitetu. Kako i danas pričaju članovi Zajednice, te svi oni pravnici koji su bacili oko u pravcu ovog dokumenta, učitelj Glumac ovaj je ugovor sročio besprekorno, gotovo vizionarski. Napisao ga ručno, na nemačkom i srpskom jeziku, a originalni dokument, kao i celokupna istorija Šumske zajednice, i danas se čuva u kasi Udruženja. Kada je bio gotov i predložen seljacima, svi su ga momentalno potpisali, sem njih par koji su bili nepismeni. Taj momenat je najlepše opisan u letopisu „Naš vek“ objavljenom za stogodišnjicu Šumske zajednice, a u kom se kaže: „Lepo je videti: i pre sto godina beočinski seljaci su bili pismeni – potpisali su taj dokument svojeručno, a učitelj Glumac učinio je to za onih nekoliko koji to nisu umeli“.

Po ugovoru, cela ova šuma koja se prostire od današnjeg Beočin sela pa sve do Crvenog čota predstavlja gruntovno vlasništvo i podeljena je u idealne delove. Svi raspolažu šumom, ali niko ne može da kaže „Ovo je moje!“. Budući da niko ne zna koji je njegov deo, ne može ni sam da je poseče, niti da svoj deo učini nezavisnim. Idealni deo kao takav može da se proda, ali isključivo članovima zajednice. Na taj način ova šuma ostaje u vlasništvu naslednika starih beočinskih seljaka koji su u ovu šumu uložili sve što su imali. Ukoliko naslednika ima više, originalni deo se dalje cepka, isto na nove idealne delove. Isto tako, nijedan član ne može da se izopšti iz Udruženja, niti mogu da mu se oduzmu drva, moguće je samo zabraniti mu učešće u njenom radu ukoliko se on ogluši o specijalan „kodeks ponašanja“ koji ovde broji čak 30 stavki.

Održati ugovor tokom perioda od celog jednog veka „i kusur“ bilo je teško, no, izvodljivo. Budući da šuma pokriva nekoliko omiljenih destinacija na Fruškoj gori, mnogi su hteli da se o nju okoriste, ali nisu uspeli. To je ujedno bio razlog zbog kojeg oduvek svi u selu morali da budu složni i da čuvaju šumu ne samo kao svoje materijalno dobro već i kao svoj veliki ponos.

Kako je zajednica preživela komunizam    

Profesor Mlađen Jovanović sa kojim smo nedavno razgovarali o brojnim geografskim fenomenima, potvrđuje da je rad Šumske zajednice Beočin najbolji primer očuvanja prirode na ovim prostorima. Ovom prilikom, podelio je sa nama mišljenje o tome zašto i kako je Zajednica uspela da „preživi“ komunizam:

- Nakon Drugog svetskog rata komunistička vlast je tražila da se poljoprivredni vlasnici odreknu svoje zemlje i da je priključe Udruženju, gde je ta zemlja postajala zajednička. Isto to je Šumska zajednica uradila još davne 1903. godine. Samim tim što se ovde radilo o zajednici, a ne o samostalnom vlasništvu, Beočinci su uspeli da prežive i komunistički sistem. Podela šume još je od prvog dana uređena baš po tim idealnim standardima koje su komunisti zamišljali, pa mesta za prigovore jednostavno nije bilo. Kupili su zemlju od plemića i to je bio odličan primer klasne borbe koja je rezultirala uspehom.

Šuma kao nasleđe tek nedavno je postala dostupna ženama

Sve do šezdesetih šuma se nasleđivala po muškoj liniji, s tim da je brat sestre isplaćivao u formi miraza. Kasnije, iz razloga što je nakon rata sve češće nedostajalo muške dece, žene su postale punopravne naslednice. Međutim, bio je potreban čitav vek da jedna žena uđe u vrh organizacije, a tek prošle godine se ona nalazi na čelu Šumske zajednice. U pitanju je gospođa Sonja Kokić, današnja predsednica zajednice sa kojom smo ovom prilikom razgovarali.

- Istina je da je na početku postojalo ono pravilo da žene ne nasleđuju svoj deo šume jer su se one udavale i odlazile iz Beočina. No, vremena su se promenila. Danas žene čine više od polovine članova Zajednice i malo je verovatno da u ovom veku jedna žena ne može da bude predsednik. Ali, ljudima je trebalo vremena da se na to naviknu. Rad u šumi se smatrao "muškim poslom" i zato je bilo teško promeniti uhodani sistem. Za mene je to bio veliki izazov koji sam sa zadovoljstvom i ponosom prihvatila.
 

Najviši organ Šumske zajednice Beočin je skupština koju sačinjavaju svi njeni članovi. Presednica Kokić bila je jedan od glavnih inicijatora aktivnosti koja se odnose na revitalizaciju šume, najpre livade na Brankovcu i lokaliteta Rim. U ovim aktivnostima danas je aktivan mali broj članova Udruženja, ali entuzijazam predsednice je nada da će se stvari na tom polju promeniti:

- Mislim da se razlog tome može naći u vremenu u kojem živimo. Previše je burno. Ljudi su izgubili pojam o važnosti ovakve jedne zajednice, kao i tendeciju za očuvanjem nekih starih vrednosti. Ne kažem da je to naše, staro vreme bilo bolje, ali bilo je mirnije. Odrastala sam u Beočin selu, kuća mi je bila preko puta kuće Šumske zajednice i od najranijeg detinjstva sam gledala te ljude, članove Udruženja, kako se tu okupljaju na sednice, dolazeći svečano obučeni kao za crkvu, jer uz crkvu i školu, Šumska zajednica je bila treća važna tačka oslonca sela. Šumska zajednica ima i svoju slavu, a to je Lazareva subota, Vrbica. Nijedan član Udruženja u vreme kada je ono nastalo nije imaloslavu toga praznika, te je zato i odabrana za slavu Šumske zajednice, a danas predstavlja i pomen precima zaslužnim za njeno osnivanje.  Oni su tada bili ponosni na svoj imetak i ljubomorno su čuvali svoju zadrugu. Tada je seljacima Beočinska šuma služila za život i emotivno su bili vezani za nju. Danas kada svako može da proda svoja drva preko posrednika to jednostavno nije tako. Zbog toga je jedno ovakvo bogatstvo potrebno revitalizovati i treba stalno gurati dalje inače će sve ovo izgubiti smisao. Međutim, ne gubim nadu zbog novih akcija Zajednice i mladih ljudi koji učestvuju u njima. Ima dosta mladih članova Udruženja koji ce zasigurno i posle nas umeti da čuvaju ovo naše vrlo specifično i vredno nasleđe. 

Akcije pošumljavanja danas su česte u ovoj Zajednici, a posjednjih par meseci obavljaju se skoro svakog vikenda. Dobrovoljci iz Zajednice okupljaju se i zajedno sa prijateljima iz drugih udruženja, među kojima se najviše ističe alternativna družina "Šipak", i obilaze sve pritajene kutke u ovom delu Fruške gore.  Trenutno je akltivna i obnova Brankovačke livade, jednog pod najlepših vidikovaca na Fruškoj gori, pri čemu je Šumskoj zajednici u velikoj meri pomogao Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, graditeljstvo i zaštitu životne sredine. Predviđa se da će revitalizacija Brankovca trajati tri godine.

Najlepše šume na Fruškoj gori

Beočinska šuma leži na 300 hektara podeljih na osam odeljenja koja pripadaju Zajednici. Svake godine se seče deo određenog odeljenja po planu za 10 godina, dok se jedan odeljak ostavlja za prirast. Sama činjenica da se nezavisne privatne šume nalaze u srcu Nacionalnog parka (kojem danas pripadaju samo geografski, ali ne i pravno) sama po sebi je izuzetna, pa je stoga posebno zanimljivo da se u njima nalaze neki od najvrednijih dragulja vojvođanske planine.

- U Beočinskoj šumi se kriju neka od najlepših mesta na Fruškoj gori – priča nam predsednica Kokić. -  Tu su Topolik, Kobilica i Cerova strana, dok Dumbovački vodopadi, Brankovačka livada i Rim, gde je i naša zajednička kuća, predstavljaju tri dragulja Fruške gore. Neka od ovih mesta su deo maratonske rute, a Rim se zove tako jer zaista svi fruškogorski putevi vode do njega. Neke od ovih destinacija dobro su poznate i našim ektremnim sportistima. Snouborderi koji tu treniraju su uvek bili spremni da nam pomognu kada je bilo posla. Jedino nam četvorotočkaši prave male useke tokom kišnih dana, ali svi ti mladi ljudi su prilično predusetljivi – priča nam gospođa Kokić.

Istina je da od svih navedenih predela, Brankovac ipak predstavlja najveće bogadstvo. Na ovoj livadi rastu biljne vrste u tako velikom broju da kada biste pokušali da ih pobrojite, ta lista ne bi imala kraj. Tu su, među ostalima, rosulja, đipovina, vlasulja, majčina dušuca, ivanjsko cveće, margareta, hajdučka trava, šumske jagode, kao i orhideja zbog koje je deo livade stavljen u drugu zonu zaštite od stane Pokrajinskog zavoda za zaštitu prirode. Nedaleko odatle, na Kobilici, svoje mesto u šumi našla je i pljevika, paprat koja već vekovima revnosno pokazuje da je na ovim prostorima nekada bilo Panonsko more.

Od drveća u Beočinskoj šumi dominira lipa. Hrast je samo na najsunčanijim stranama, dok je bukva potisnuta u jaruge. Kao takva predstavljala je poseban izazov starim šumarima i njihovim porodicama. Naime, dokumentarni film „Vek plemićke šume“, po scenariju Ljube Vukmanoviča, otkriva da su ranije, u doba dok seča još uvek nije bila automatizovana, seljaci šumu sekli sami i sa volovima išli da vade drva iz jaruga. Pre toga bi bacali novčić da vide ko gde može da seče, pa bi onaj kome bi zapalo da seče kraj puta najbolje prošao, a kako kažu, jadan bi bio onaj ko bi morao da se batrga po jarugama u sred šume. Tada su stari meštani Beočina na zaprežnim kolima i volovima nosili drva do grada da ih prodaju domaćinstvima i pekarima. Danas šuma ima svoje stalne kupce, a beočinska fabrika jedna je od najboljih mušterija.

Sve su to razlozi zbog kojeg bi, kako zaključuje predsednica Kokić a sa čime se mi svesrdno slažemo, Šumska zajednica Beočin mogla da bude pravi brend ove opštine. Kada će nadležni prepoznati njen potencijal (kao i potencijal brojnih drugih dobara koja se u njoj nalaze) samo će vreme pokazati.

Oceni vest:
37
3

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Branislav Djurisevic

    pre 1412 dana i 23 sata

    Svaka cast,da sam juce umro, umro bi neznajuci sta se oko mene desava.

    Oceni komentar:
    0
    4
  • Geza LENNERT

    pre 1412 dana i 19 sati

    Kod nas kuriozitet -- na obroncima Istočnih Karpata (to je zemlja Čangova, delom porumunjenih mađara starosedelaca) u sred današnje Rumunije -- ovaj oblik (su) vlasništva je vekovima apsolutno najnormalnija stvar. Vredelo bi pozabaviti se pitanjem: da nije taj učitelj pre Beočina službovao negde u Istočnim Karpatima?

    Oceni komentar:
    0
    2
  • Prem kumari

    pre 1410 dana i 18 sati

    Hvala Geza, na toj informaciji, ja se obradovala ovom jednom slučaju koji pokazuje da je moguće živeti prema komunističkim principima kad su ljudi normalni i pravilno kanalizirana sebičnost i egoizam. Cijela bi planeta trebala živeti tako i nebi bilo bijede i nevolja koje sada postoje i koje su uvek postojale...kako su ovi ljudi mogli koristiti to prirodno blago bez posedovanja.. i održavati i njegovati šumu, kao dobri gospodari svoje , a nitko nije mogao reći :" to je moje"..i koristili su i koriste to bez gramzljivog iskorištavanja.. od srca hvala tom učitelju i svim tim prvim članovima zajednice..za takav lep primer celom čovječanstvu..a eto i o onima u rumuniji bi se trebalo znati.. i pokazivati kao primer..

    Oceni komentar:
    0
    3
  • Биљана

    pre 1410 dana i 6 sati

    Бог да их чува и благосиља. Ово је јединствен примјер СРБСКЕ СЛОГЕ.

    Oceni komentar:
    2
    0
  • Зоран Џонић

    pre 1409 dana i 5 sati

    Поштована Соња Кокић, поздрављам Вас и позивам да погледате мој сајт http://www.zavicajnoimanje.club , јер мислим да би сарадња била на обострано задовољство. ЗСМВ (здравља светлим мислима вашим)

    Oceni komentar:
    0
    0
bez vode zodijak pošte srbije novorođenčad Bukovac klinika za ginekologiju i akušerstvo obustava rada isključenja struje matičar novi sad isključenje vode novosađani štrajk poštara elektrovojvodina bebe sahrane novi sad Isključenje struje dnevni horoskop betanija raspored sahrana novi sad vremenska prognoza novi sad jkp lisje horoskop novosadsko porodilište astrologija servisne informacije novi sad Elektrodistribucija Novi Sad raspored sahrana i ispraćaja štrajk u pošti JKP Vodovod i kanalizacija bez struje