Na vest da je preminuo Ilija Marković aforističar svetske klase - iz ličnog ugla

Na vest da je preminuo Ilija Marković aforističar svetske klase - iz ličnog ugla

U petak je preminuo gospodin Ilija Marković, novosadski/srpski satiričar, jedan je od 3 najveća kreativca koje sam u životu sreo i sa kojim sam imao zadovoljstvo i čast da razgovaram i sarađujem.

Prvih nekoliko meseci postojanja našeg portala, svakodnevno smo objavljivali Ilijine aforizme. Sam je davao sugestije kad šta da objavimo, koji aforizam povezati sa kojim događajem I iako je portal tada bio na svom početku, reakcije su bile sjajne.

 „SVI SU BILI NA MOJOJ STRANI, ZATO SE ČAMAC I PREVRNUO“

 Sećam se jednog od prvih razgovora u kojem smo razmenjivali ideje, slogane, dosetke i gde sam, nakon sat vremena morao da prekinem razgovor jer sam jednostavno bio iscrpljen količinom genijalnih-maštovitih sentenci, aforizama, šala i viceva. Bio je to kao neki mentalni boks meč, u kojem sam ja, samozvani „jak kreativac“, dobio i po ušima i po glavi, a Ilija prošao„netaknut“. Na trenutak bih uzvratio nekim svojim sloganom ili kontrom na njegov fazon, ali nisam imao šanse protiv iskusnog borca čija je svaka rečenica – slogan za sebe i udar „pravo u glavu“.

Toliku količinu kreativnosti sabijenu u jednom čoveku – nikad ranije nisam sreo.

„MI SMO PRVI, ZBOG DRUGIH“

Jednom prilikom, dok smo se vozili autom, Ilija mje je upitao čime se još bavim, pa nakon što sam mu to ukratko opisao, zastao je, razmislio ne više od 5 sekundi i, onako „nonšalantno“ bez napora, izbacio slogan za moju firmu: „Mi smo prvi. Zbog drugih!“.

Pitao sam ga da li je to smislio ranije ili je to već za nekog drugog imao spremno, što bi bilo očekivano, na šta je on rekao „Ma ne, to sam sad, u autu. I eto vam ga na poklon.“

ZAJEDNO U ZATVORU: „JA NJIMA TEORIJU, ONI MENI PRAKSU“

Mislim da smo se poslednji put sreli - u Okružnom zatvoru na Klisi. Ilija je pravio promociju svoje knjige „Pljačka im materina“, pred 50-ak zatvorenika.  Specifična atmosfera (iza rešetaka i zidina), tvrdo propisana pravila ponašanja, zatvorenici i čuvari u malom prostoru, upravnik zatvora i direktor bilblioteke takođe prisutni, i naravno šoumen Ilija, koji bez pardona ispaljuje svoje dosetke kao projektile u glave slušalaca. Naravno, najbolje su prošli i salve smeha izazvali upravo policijsko-pljačkaški i državno-politički aforizmi.

 Nakon promocije Ilija je zaključio: “U zatvoru jeste teško govoriti o slobodi, ali se ipak može slobodno govoriti, jer "u Srbiji, svejedno, niko nikoga ne sluša".

Dragi Ilija, na sreću u tome nisi bio u pravu, jer su tebe mnogi  i slušali I čuli.

Uživali smo u svemu što si tokom života izrekao.

Počivaj u miru

Vladimir Bulatović/ Mojnovisad.com

 

"Posle promocije koju sam pravio u policiji, prirodno je da idem i u zatvor. Samo po sebi je apsurdno da ja promovišem pljačku u zatvoru. Ja njima teoriju, oni meni praksu, i onda posle razmenimo ta dobra. Jer svi smo mi u zatvoru, samo se to ne obelodanjuje. To je naša javna tajna. Inače mi je bilo izuzetno zadovoljstvo i čast, ali i odgovornost, biti pred tim ljudima. Terapija smehom njima je najpotrebnija. Smeh je najbolji lek” - govorio je Ilija.

 

 

Oceni vest:
7
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Cvetko

    pre 1534 dana i 7 sati

    Lep i primeren tekst o divnom našem sugrađaninu koji ode u večnost. Slava mu koji je obilato zaslužio.

    Oceni komentar:
    1
    7