Izvor: Večernje novosti / Fotografija: Ilustracija/mojnovisad.com
Nadgrobni spomenik ćerke Svetozara Miletića bez godine rođenja i smrti
Potomci najmlađeg gradonačelnika u istoriji Novog Sada više od pola veka se bore s administracijom pokušavajući da u potpunosti ispune poslednju želju njegove ćerke.
Milica Tomić, rođena Miletić (1859–1944) bila je ćerka Svetozara Miletića i supruga Jaše Tomića, a nečijom greškom na njenom mesto upokojenja, na Uspenskom groblju nije uklesana godina rođenja i smrti, pišu "Novosti". Njena poslednja želja bila je da počiva pored oca i supruga, kojima je u političkim zbivanjima bila najodaniji saradnik, pratilac i oslonac.
Posle Jašine smrti, Milica se 1922. godine preselila u Beograd i gde je i živela dok nije izdahnula, pa je prvobitno tamo i sahranjena u porodičnoj grobnici. Sve muke potomaka koje traju i danas za "Novosti" je otkrila dr Slobodanka Miletić, udovica kardiologa dr Slavka Miletića, praunuka novosadskog gradonačelnika.
− Ne znam iz kojih razloga je sahranjena u Beogradu. Pokojni suprug i ja smo 1966. godine uspeli da njene posmrtne ostatke prenesemo u Novi Sad. Nadležni u Beogradu su nam otvorili grobnicu, ali nisu hteli da sakupljaju i prenose kosti pokojnice. Svojim rukama smo to uradili i kolima ih prevezli do Novog Sada. Međutim, to je bio petak, pa nijedna ustanova i pogrebno preduzeće u Novom Sadu nisu se smatrali nadležnim da tokom vikenda prihvate Miličine posmrtne ostatke. Tako je mali beli sanduk sve do ponedeljka bio u gepeku auta. Tu nije bio kraj svim problemima. Ime joj nije bilo ispisano ispod Jašinog već na pozadini spomenika. I tek je ovog septembra isklesano njeno ime zlatnim slovima na prednju stranu, ali fali Miličina godina rođenja i smrti. Niko me od nadležnih nije obavestio o toj promeni – rekla je gospođa Miletić za "Novosti".
Milica je bila najistaknutija Srpkinja u Austrougarskoj s kraja 19. i početkom 20. veka, kada su žene u politici, kao i u ostalim društvenim zbivanjima, bile nevidljive. Školovala se u Novom Sadu, Beču i Pešti, govorila nemački, mađarski, francuski i engleski. Bila je prva žena vlasnica i urednica srpskog časopisa "Žena", osnovala je udruženje "Srpkinja - Novosatkinja", borila se za pravo ženske dece na školovanje.
O ovom izuzetno zanimljivom predanju vise možete pročitati ovde.
Ovaj članak još uvek nije komentarisan