Najbolje predstave u decembru u Novom Sadu

Pet najboljih novosadskih predstava u decembru nisu režirali ni Tomi Janežić, ni Andraš Urban, Kokan Mladenović, ili Olivera Đorđević, niti bilo koji drugi reditelj koji se školovao na nekoj od umetničkih akademija. I te predstave nisu izvedene na scenama tri postojeća novosadska teatra, već na slobodarskim scenama novosadskih fakulteta i srednjih škola – Karlovačke i Jovine gimnazije, prevashodno.

Njihovi akteri nisu profesionalni glumci, već veličanstvena mladost, živi mladi ljudi, bez glumačkog iskustva - naturščici na koje bi bili preponosni i najtalentovaniji srpski naturščici svih vremena - Paja i Čkalja.

Najbolje decembarske predstave režirala su naša divna deca koja su ustala protiv korumpiranih političara, čija nekompetentnost i bahatost svakodnevno ubija ljude – u pojam ili bukvalno - nasmrt.

Na listu najboljih predstava, izvedenih u decembru, s intencijom da sve reprize budu još maestralnije, sve dok se korumpirana bagra ne povuče, su:

1. Karlovačka gimnazija i njeni hrabri đaci, koji su u petak, 29. novembra 15 minuta stajali ispred svoje škole i odavali poštu ubijenim u padu nadstrešnice, a isto ponovili i narednog petka, u društvu bivših đaka te škole. Stajali su mirno, dok su ih obletale muve zunzare koje je režim poslao da reži na njih. Džaba. Karlovački đaci stajali su dostojanstveno i nisu se dali smesti, iako su oko njih kružili crnokapuljaši koji su ovih dana sinhrono bacali i petarde na njih. Stajali su svojevoljno i odvažno, jer znaju da je stajati i ćutati za 15 ubijenih ljudi bilo pitanje toga jesi li čovek ili nečovek. Dramaturgije čestitosti, koju su tog dana maestralno pokazali, nema ni u jednom svetskom udžbeniku etike.

2. Jovina gimnazija i njeni hrabri đaci, koji su blokirali svoju školu u trenutku kad su shvatili da im direktor škole otima pravo na dostojanstvo. Smatrajući da ih je uvredio, i njih i njihove profesore, kada se izvinio premijeru zbog toga što su odavali poštu ubijenima, nazvavši taj čin još i paganskim, ali i zbog izlažiranog događaja koji se u okviru 15 minuta ćutanja nije desio, Jovini gimnazijalci su rekli - no pasaran – i  preuzeli školu. Eno ih svako veče dežuraju u njoj: čitaju knjige, igraju odbojku, rešavaju jednačine budućnosti, dok zabrinuti roditelji donose dušeke, ćebad, poneki čips i palačinke. Ne može im ništa čak ni taze mirotočivi klečeći "mučenik", koji im čim uđe u školu počne da preti na razne načine. Genijalna su ta deca u tom svom mudrom i blistavom izlasku iz digitalne u analognu stvarnost.

3. Studenti Univerziteta u Novom Sadu, čijoj se trezvenosti, hrabrosti i odlučnosti da opstanu na braniku istine, divimo. Oni traže odgovornost za smrt 15 ubijenih ljudi – 1. novembra u stravičnoj nesreći na novosadskoj Železničkoj stanici koji su ubijeni bahatošću i nonšalantnošću državnih službenika ove zemlje. Ništa manje od studenata nismo ni očekivali. Predivni su, ne samo zbog toga što su fantastično organizovani, već prvenstveno zato što ih zabole šta glavni monter našeg užasa laprda. Na njegove frontalne i bočne smicalice, patetiku, pretnje, slanje batinaša, crnokapuljaša, radnika javnih weca - zvanih preduzeća, glasača iz susednih zemalja, krimosa raznih vrsta, smireno uzvraćaju da njih ne zanima - who the fuck is - on. Studenti traže odgovore od nadležnih institucija države Srbije, koje su po Ustavu naše zemlje nadležne da rade svoj posao. Tako mu jasno govore, odstupi, čoveče - država nisi ti!

4. Studenti Akademije umetnosti Novi Sad koji su 21. decembra na Trgu slobode, u 11. 52, tačno kad su pobijeni ljudi na novosadskoj Želeničkoj stanici, izveli performans u znak pomena na 15 žrtava. Opominjujuće. Potresno. Moćno.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by AUNS studenti u blokadi (@blokada.auns)

5. Profesor istorije Ivan Pivnički iz Tehničke škole “Mileva Marić”, totalni car, koji je ispred škole u kojoj predaje, nakon 15 minuta odavanja pošte stradalima u padu nadstešnice, održao čas nad časovima, javni čas iz demokratije, podsetivši one koji su zaboravili da demonkratija i kleptokratija koje su kod nas na snazi, nisu ono što profesori uče svoje đake: “Demokratija je nastala u starom veku, u Atini. Demokratija je sastavljena od dve reči “demos” (narod) i ”kratos” (vlast). To znači da narod vlada državom. U starom veku u Atini, Grci su birali najbolje između sebe da donose najvažnije odluke za ceo narod. Znači, političari su narodni službenici i rade posao za sve nas. Tako bi trebalo da bude. Ako taj posao ne rade dobro, treba da se promene. Svi zaslužujemo normalan, pravedan i dobar život. Nekorumpiranu vlast i nekorumpirane političare.“, rekao je Pivnički na javnom času.

Lestvicu, koju su tokom decembra autori ovih pet izuzetnih novosadskih predstava, podigli visoko, visoko, Kokan, Andraš, Janežić, Frljić, Liješević i ostala rediteljska družina, čije predstave rado gledamo, moraće ozbiljno da se potrudi da je dosegnu. 

P.S. Odlične predstave izvodili su i hrabri novosadski profesori, koje je inspirisala veličanstvena mladost. Njima - profesorima, dostojanstvo i etika, koju svakodnevno demonstriraju svojim đacima i studentima dok predaju predmete za koje su stručni, bili su važniji od položaja u hijerarhiji školskog sistema. 

Snežana Miletić