Najlepši gestovi koje su Novosađani doživeli od nepoznatih sugrađana

Na svakodnevnom planu dešava se da se u ljude razočaramo, naljutimo, da nas iznerviraju ili razočaraju... Međutim, neki postupci zaista vraćaju veru u ljude, u dobrotu i humanost, pažnju i toleranciju. Takvi primeri treba da budu vodilja i primer, o njima treba da se priča i za njih sazna.

Zato smo naše čitaoce zamolili da se prisete lepih događaja koje su im priredili nepoznatih ljudi i prijatno smo iznenađeni količinom i raznovrsnošću odgovora. Izgleda da su Novosađani još uvek fini, kulturni i uviđavni, ali i velike empate.

– Pre nekih godinu dana sam vadio neku količinu novca iz novčanika, da platim nešto. Bilo je oko 100€ u dinarima (po 1000 rsd). Odjednom je dunuo jak vetar i sve novčanice su se “razbežale” po Trgu slobode... Svako bi mislio, to je to, odoše novci... No, za divno čudo, svi ljudi koji su se našli u tom trenutku u blizini su mi pomogli da uhvatim novčanice! I hvala im na ovome još jednom od srca – prepričava Aleks M.

Više Novosađana reklo je da su im nepoznate osobe koje su izlazile iz autobusa dok su oni ulazili, dale svoju voznu kartu i taj gest oh oduševljava.

– Nama je jedna fina žena dala punu kutiju voćne salate koju je sebi spremila da jede na plaži, samo zato što su moja deca videla da ona ima voće i hteli su da i oni jedu – priseća se Brana B.

Edit B. zahvalna je čoveku koji joj je popravio bicikl kada je zakočio, dok je Sofija V. iznela primer svoje prijateljice, osobe sa invaliditetom, kojoj je nepoznati mladić pomogao da očisti sneg i led sa auta.

Žene koje su bile trudne istakle su kao lep primer što su im putnici u autobusu ustupali mesto, a gradski prevoz je očigledno poprište i drugih lepih gestova.

– Nosila sam bebu u vrtić, išla sam busom 11– kom. Beba je bila nemirna, jedva sam je iznela iz busa i nisam primetila da mi je ostala pokazna na prvom sedištu. Vozač tog busa došao je do vrtića, zamolio ženu iz busa da me nađe, a on je čekao u punom autobusu tu, gde nije stanica. Mlada žena u štiklama trčala je kroz dva duga hodnika dozivajući me kroz vrtić, jedva me je našla. Volela bih da se jave oboje, samo da ih vidim još jednom. I svi da ih vide – kaže Ivana M.

Jedan naš čitalac ceni postupak vozača iz kola pored njegovih, kojeg je na semaforu pitao kako se stiže do Ribarskog ostrva, a on je rekao da ga sledi i odveo ga, iako prvobitno nije krenuo na tu stranu.

Zvonko D. je napisao da mu je "upravo lik pomogao i pokupio ambalaže kada su mu poispadale ispred kontejnera usred kiše i pridržao poklopac".

– Jedan gospodin sa detetom se zaustavio kolima i rekao mi da me neki momci iza prate od početka ulice, i sačekao je sa mnom da prođu, da se uveri da mi se neće ništa desiti – tvrdi Ekaterina K.

Kseniji M.S. je veoma značilo kada su nepoznati prolaznici pomogli njenom sinu koji je pao sa bicikla, dok je Jagodu K. D. fascinirala medicinska sestra u Dečijoj bolnici, koja je ostala posle svoje smene sa njih četvoro, kako bi bila sigurna da će doktorica doći.

– Ćerkica je pala u parkiću i razbila usnu. Teta iz obližnje poslastičarnice je sve to videla i donela nam sladoled, da dete ne plače, a i da joj ujedno sladoled bude i obloga. Super ideja i divna žena – navodi Stojana T.

Prema našoj anketi, stanovnici Novog Sada redovno otvaraju vrata, propuštaju na pešačkom prelazu, a dešava se čak i da vežu nečiji bicikl da ga neko ne ukrade. Nije im strano ni da plate parking ako je osoba zaboravila telefon, ali i da upozore prolaznika da mu je odvezana pertla.

– Gledam dva mladića, stala im kola, jedan upravlja, a drugi gura da upali. Zaustavljaju se kola iza njih, istrčavaju tri momka, poguraju, upale i, isto u trku, ulete u svoja kola, nastave dalje i mahnu u prolazu – opisuje Vesna O.

Stevanu Š. je nepoznata žena dala svoj broj u Socijalnom, pošto je njegov prošao, a jednoj čitateljki je neko nepoznat platio kaznu kada joj je "pauk" odneo kola.

– Ja sam strankinja, a pošto živim ovde, doživela sam mnogo ljubaznosti, pomoći i zaista impresivnih trenutaka od nepoznatih ljudi. Pomognu mi da uđem u autobus sa detetom i u mnogo čemu drugom gde se slabije snalazim zbog nerazumevanja jezika. Sve vas blagosiljam, lepi ljudi dobrog srca, i molim Boga da vas za to nagradi. Osećam se blagosloveno, zahvalno i srećno što živim ovde – poručuje Laudelmis Veliz Aguilar.

Ljubaznost i plemenitost, toplina i prijatnost, staloženost i srdačnost – sve su to opisi koje su anketirani upotrebili da opišu nepoznate ljude koji su im pomogli. Loših primera taođe ima mnogo, ali ovog puta ističemo one pozitivne i pažnje vredne, jer fokus, bar ponekad, treba da bude baš na njima!

Ukoliko ste i vi doživeli nešto prijatno od naših sugrađana, pozivamo vas da nam to napišete u komentarima teksta.