"NAPOLI CENTRALE": Specijaliteti sportskog novinara iz grada u kojem je nastala prva pica (FOTO)

"NAPOLI CENTRALE": Specijaliteti sportskog novinara iz grada u kojem je nastala prva pica (FOTO)

Da li ste probali pravu napuljsku picu, po mnogo čemu drugačiju u odnosu na klasične na koje smo navikli? Baš takvu, sa hrskavom korom i svežim sastojcima, u jednom od pasaža u Dunavskoj svakodnevno pravi niko drugi do – jedan Italijan! Zajedno sa drugim jelima pripremljenim na način na koji se to radi u ovom primorskom gradu poznatom kao prestonica pice, predstavlja potpuno iznenađenje za nepca Novosađana.

Ako znamo činjenicu da je u prva picerija otvorena 1764. godine baš u Napulju, a da su ostaci jela koje joj je prethodilo pronađeni još u ruševinama obližnje Pompeje, reklo bi se da zavređuje probati ovo jelo napravljeno po pravom, originalnom receptu iz, kako ga često opisuju, najkontroverznijeg grada na svetu.

Šarmantni restorančić "Napoli Centrale", skriven u pasažu Dunavske broj 23, već šest godina predstavlja stecište poštovalaca italijanske klope. Otvorio ga je Paolo Markuči De Marino, sportski novinar, kad se iz rodnog Napulja preselio u naš grad sa suprugom, Novosađankom Natašom i njihovo dvoje dece, Alesandrom i Teom. Ovde je sagovornik portala Moj Novi Sad najpre otvorio Italijanski kulturni centar, koji je vodio nekoliko godina, a nakon toga je, budući da je oduvek voleo da kuva, odlučio da Novosađanima priušti nešto što do sada nisu imali u ponudi.


Rodila se ideja da otvorim nešto originalno, restoran gde će se pripremati jela isključivo po napuljskim receptima. S početka je trebalo vremena da ljudi prihvate potpuno nove ukuse i kombinacije. Novosađani su navikli na picu sa kečapom, a ja to ne koristim, već stavljam svež paradajz i pelat, ali su se svi koji su probali vratili ponovo i sad već imamo krug stalnih mušterija – kaže Paolo na odličnom srpskom, uz primesu neodoljivog italijanskog akcenta.

U ponudi je osam vrsta pica koje se prave u Napulju i karakteriše ih identičan ukus kao i ondašnje. Najoriginalnije su Marinara, posna pica, prva koja je ikad nastala, a sadrži samo beli luk, origano, paradajz, maslinovo ulje i bosiljak, zatim Margarita sa mocarelom, koja bojama predstavlja italijansku zastavu i Siciliana, sa prženim plavim patlidžanom.



Naravno, tu su i tri vrste namenjene gurmanima koji ne mogu da zamisle picu bez pršute ili šunkarice. Kaprićoze nema, jer se takva i ne pravi u Napulju, ali najsličnija zamena za nju je Spakanapoli, sa pršutom i pečurkama. Napolitana je najinteresantnija deci, pošto ona uglavnom vole kečap, te je ista kao Margarita, uz dodatak puno pelata. Kao posebni dodaci na raspolaganju su inćuni, pečurke, masline i rukola. Pored cele pice, obima 32 centimetra, u restoranu možete kupiti i jedno parče, uvek napravljeno sa svežim paradajzom.



– Osim pica pečenih u peći, pravim i pržene pice, koje su kod nas u Napulju jako popularne. Testo se prži u dubokom ulju, a posle se dodaje marinada i mocarela. Za sve što ovde probaju, svi komentarišu da je drugačije od svega što su do tad jeli – opisuje sadašnji Limanac uz srdačan osmeh.

Nakon što probate najpoznatije italijansko jelo na napuljski način, biće vam interesantno da degustirate i druge specijalitete iz ovog grada u južnoj Italiji koje Paolo pravi. Neki od njih su lazanje napolitane sa rikotom i komadima mesa, arančini loptice punjene pirinčem, mocarelom i šunkaricom, te pohovane špagete.



Na naše pitanje kako pohuje špagete, novosadski Italijan nam podrobno opisuje način pravljenja ovog, za naše podneblje neobičnog jela.

Špageti se prvo skuvaju, potom im se doda šunkarica, grašak, parmezan i, na kraju, bešamel sos, koji funkcioniše kao lepak Kad ta smesa odstoji u frižideru, formiraju se komadi koji se potom pohuju. Kod nas se to zove Fritatina di pasta objašnjava Markuči De Marino.


Za Novosađane kaže da su otvoreni i ljubazni, baš kao i Italijani, te je ovde stekao puno prijatelja, ali da je naš grad neuporedivo mirniji od Napulja, što mu prija, pogotovo jer ovde lakše može da nađe parking. Odgovara mu sve, a iz rodnog grada fali mu samo more, koje Dunav ipak teško može da zameni. Ipak, veoma mu se dopala srpska kuhinja i brzo se navikao na vojvođanska jela.

Oduševljava me riblja čorba na način na koji se ovde pravi, kao i pečeni šaran i ostala rečna riba, jer mi tamo imamo morsku ribu, pa mi je ovako nešto bilo nepoznato. Zanimljiva mi je i sarma, a iznenadile su me i jako mi se dopale gomboce i suve šljive obmotane slaninom. Imam sreće što moja tašta odlično kuva. Ovde ima da se kupi zaista kvalitetno meso, ali nema puno varijanti kao što je slučaj u Napulju. Imam problem kad tražim tanko sečene šnicle, jer ovde su navikli da se kupuje za roštilj – kroz smeh priča Paolo.



Iako se, kako saznajemo od Paola, u Italiji pica jede skoro isključivo uveče, prilagodio se navikama i potrebama našeg stanovništva, pa njegov restoran radi svakog dana od podneva do uveče. Nekada budu gužve, pa nije loše unapred telefonom naručiti hranu, kako se ne bi čekalo. Kad je lepo vreme, na raspolaganju je i mala, prijatna bašta, a funkcioniše i dostava hrane.

Inače, čuvena napuljska ili, kako naš sagovornik kaže, napolitanska pica, nalazi se na Uneskovoj listi nematerijalnog kulturnog nasleđa, prija saznanje da ne moramo da putujemo u Italiju, već u njenom jedinstvnenom ukusu možemo da uživamo i usred Novog Sada.


Zabeležila:
Svetlana Bogićević
Fotografije: Aleksandar Jovanović, privatna arhiva

Oceni vest:
34
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Danilo

    pre 389 dana i 21 sat

    Najbolja pica u Novom Sadu.
    Pozdrav za Paola

    Oceni komentar:
    2
    15
  • Bojan

    pre 389 dana i 10 sati

    Ubedljivo najbolja pica u gradu, šteta šti je lokal mali, tipa ima tri stola.

    Oceni komentar:
    1
    12