NAŠ PREDLOG: Obilazak pet Fruškogorskih manastira u jednom danu

Iskoristite vreme godišnjih odmora i letnjeg raspusta za odlazak u prirodu i posetu znamenitim mestima. Ne morate da imate dubok džep da bi se lepo zabavili i uživali u kulturno istorijskom nasleđu.

Odmah tu, nadomak grada, plodonosna Fruška gora nudi obilje sadržaja za sve generacije. Nekada je bila ostrvo u Panonskom moru a danas je pravi raj za sva čula. Ovde, na površini od 260 kvadratnih kilometara, dah će vam oduzeti neobični pejzaži i šumski kompleksi, mnogobrojne biljne i životinjske vrste, te spomenici kulture neprocenjivog značaja. Među njima, najznačajniji je kompleks srpskih pravoslavnih manastira, kojih na ovoj teritoriji ima ukupno 17.  Te nije ni čudo, što Frušku goru nazivaju srpskim Atosom.

U jednom danu, nije moguće obići svih 17 manastira, ali svakako možete posetiti neke od najznačajnijih. Provedite dan krećući se stazama duhovnih riznica. A evo i kojim.

Novo Hopovo

Na putu od Novog Sada prema Irigu, svega stotinak metara od magistralnog puta, naići ćete na manastir Novo Hopovo. Ova drevna svetinja potiče iz kraja 15. veka, a zadužbina je srpskog despota, kasnije episkopa i arhiepiskopa Maksima Brankovića. Najveće bogatstvo manastira je freska Pokolj Vitlejemske dece, koja je u potpunosti preuzeta sa freske iz manastira Lavra na Svetoj gori, kao i mošti Svetog Teodora Tirona koje se čuvaju u kivotu u crkvi.  

Ovaj manastir je poznat i po tome što se u njemu zamonašio, i 3 godine boravio, naš čuveni prosvetitelj Dositej Obradović. Ističe se i po svojoj monumentalnoj arhitekturi, fresko-dekoraciji i istorijskoj ulozi. Na na nekim freskama u ovom manastiru radio je čuveni srpski ikonopisac Teodor Kračun.  

Manastir je građen u moravskom stilu, u kombinaciji tesanog kamena i opeke, a danas kompleks čine crkva Svetog Nikole, tri krila konaka i ogradni zid.

Kada ste već blizu, možete da obiđete i Staro Hopovo, koji se nalazi svega 2 kilometra dalje. Okružen borovom šumom, ovde odmara jedan od najmanjih manastira na Fruškoj gori. Prvobitna crkva, posvećena Svetom Nikoli, potpuno je stradala u zemljotresu 1751. godine. Danas se na ovom mestu nalazi crkva posvećena sv. Pantelejmonu a u njenoj blizini ozidan je zvonik i uređen izvor – kapelica.

Manastir Grgeteg

Kroz Irig i Neradin, put dalje vodi do ženskog manastira Grgeteg. Kako legenda kaže, polovinom 15. veka, ovu baroknu građevinu osnovao je Zmaj Ognjeni Vuk, odnosno despot Vuk Grgurević, kako bi u njemu smestio svog slepog oca Grgura Brankovića. Danas se u okviru kompleksa nalaze: crkva posvećena Prenosu moštiju Svetog Oca Nikolaja, kapela posvećena Rođenju Presvete Bogorodice, kapela posvećena prepodobnom Serafimu Sarovskom i konaci.

U svojoj burnoj istoriji, manastir je više puta spaljivan, a tokom poslednje obnove, austrougarske vlasti nisu dozvolile da bude fresko oslikan, po čemu je jedinstven. Važno je istaći i da je prvobitni ikonostas bio delo Jakova Orfelina, a za njegov današnjeg izgled zaslužan je naš čuveni slikar Uroš Predić. Takođe, Grgeteg je nezaobilazna tačka vernika jer se u njemu čuva jedna od najvernijih kopija ikone Majke Božije Trojeručice sa Hilandara.

Krušedol

Sremsko naselje Krušedol, nalazi se 5 kilometara dalje. U njemu, među stoletnim šumama sakriven je istoimeni manastir, koji predstavlja jednu od najznačajnih sakralnih građevina na ovim prostorima. Lako ćete ga prepoznati po žarko crvenoj kapiji. Od nje puteljak vodi do manastirskih konaka, koji opkoljuju crkvu sa sve četiri strane.

Manastir su osnovali Vladika Maksim (Đorđe Branković) i mati Angelina, a crkva je posvećena Blagovestima Bogorodice. Ovaj večni dom srpskih velikana privlači pažnju kao mauzolej, jer su u njemu sahranjeni svi članovi poslednje despotske porodice Branković, Kralj Milan Obrenović, Knjeginja Ljubica, Arsenije III Čarnojević, Arsenije II Jovanović i Stevan Šupljikac.

Poznat je i po svojoj arhitektonskoj vrednosti, a posebno je zanimljiv zvonik podignut u prvoj polovini 18. veka, koji nije povezan sa crkvom. Najveće blago Krušedola su freske iz 16. veka koje predstavljaju najznačajnije primere baroknog slikarstva kod nas, kao i ikonostas sastavljen iz 36 ikona. Od zidnog slikarstva izdvaja se i fresko kompozicija Strašnog Suda, kojom je ispripovedana priča o kraju i sudbini sveta. Ovaj manastir bio je važan centar pismenosti, u kojem se i dan danas čuva bogata riznica rukopisa, štampanih knjiga i ikona.

Velika Remeta

Put nas dalje vodi do Velike Remete. Puno je razloga zbog kojih treba da posetite ovo mesto. Jedno je sigurno - nećete znati odakle da počnete sa obilaskom. Smešten daleko od prometnih saobraćajnica, u blizini izvorišta potoka Šelovrenca, ovaj manastirski kompleks postao je jedan od omiljenih destinacija sve većeg broja vernika i turista.

Po dolasku, prvo ćete uočiti glavnu crkvu, posvećenu Svetom Dimitriju, koja je sa svih strana opkoljena konacima. Iz nje se izdiže najviši zvonik u Sremu, visok 38,6 metara. Veruje se da je manastir sazidan u 15. veku, a u 18. i 20. veku izgrađene su i dve kapele: Svetog Jovana Krstitelja i Uspenija Presvete Bogorodice.  

Manastir je specifičan i po tome što se stalno obnavlja i dobija nove sadržaje. Vredne ruke igumana Oca Stefana, kao i bratstva i sestrinstva manastira, zaslužne su što se danas u njegovoj okolini nalaze: rajski vrt, replika Vitlejemske pećine i brda Sion sa kapelom, etno selo sa nekoliko brvnara i letnjikovac.

Kako se ovde završava jednodnevni obilazak fruškogorskih čuvara istorije i tradicije, iskoristite priliku da odmorite dušu u tišini i prelepom ambijentu Velike Remete. U etno selu možete prirediti roštilj, a umiti se na obližnjem izvoru Ubavac, poznatom po vodi koja bistri vid.

Ako vam se dopala šetnja kroz istoriju i kulturu Srbije, nemojte se zaustaviti ovde. Drugi dan možete posvetiti obilasku i ostalih manastira. Naš predlog je da se zaputite od Rakovca prema Vrdniku, gde je u krugu od 20 kilometara moguće obići manastire: Rakovac, Vrdnik - Ravanica, Jazak i Mala Remeta.

Ova grupa verskih objekata vekovima je bila duhovno središte srpskog naroda, a danas predstavlja kulturno dobro od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju. Zato je važno da ih posetimo i upoznamo.

Autor teksta: S.S.