NAŠ PREDLOG: Posetite najlepše dvorce Vojvodine (FOTO)

Priče o velelepnim zamkovima, romantičnim i moćnim zdanjima u kojima su se odmarale plemićke porodice i dogovarali tajni poslovi, nisu fikcija. Na teritoriji Vojvodine nalazi se više od 80 dvoraca i letnjikovaca koji su nastajali u periodu između 18. i 20. veka.

Ovi građevinski podvizi, različitih arhitektonskih stilova i dan danas plene svojom lepotom i imaju izuzetan kulturno-istorijski značaj. Iskoristite priliku da ih posetite i zavirite u skrivene kutke minulih vremena. Za vas smo osmislili vikend turu gospodskom Vojvodinom.

"Fantast"

Kada je reč o bogatim veleposednicima tog vremena uvek ćemo, bez sumnje, prvo pomisliti na porodicu Dunđerski. O njima se vekovima ispredaju mnoge legende, kontroverzne i ljubavne priče a neki njihovi dvorci još uvek su dobro očuvani. Najlepši među njima je "Fantast", smešten nadomak Bečeja, na šezdesetak kilometara od Novog Sada. Na imanju koje se prostiralo na preko 2.600 jutara zemlje, poznati predstavnik ove porodice Bogdan Dunđerski, podigao je raskošno zdanje koje uspešno odoleva zubu vremena i svedoči o njihovoj moći.

Kompleks se prostire na oko 65 hektara a sastoji se od dvorca, kapele, malog kaštela, ergele konja i parka. "Fantast" je danas hotel koji raspolaže sa smeštajnim kapacitetima a unutar njega se nalazi jedna manja i jedna veća svečana sala, svečani salon obogaćen stilskim nameštajem i salon sa starim nameštajem. U podrumu je smešten restoran sa 80 mesta, a na terasi dvorca možete uživati u ambijentu i okrepiti se. Dvorac sa tornjem i četiri ugaone kule podignut je početkom dvadestih godina prošlog veka kada je sazidana i kapela Svetog Đorđa. Urađena je u neovizantijskom stilu, a tri mozaika na portalu i "Tajnu večeru" oslikao je naš čuveni slikar Uroš Predić. 1943. godine, ovde je sahranjen Bogdan Dunđerski, a danas je ovo mesto među omiljenim za venčanja i krštenja.

Bogdan je bio strastveni ljubitelj konja kojih je, kako se priča, imao oko 1.400. Zato ne čudi činjenica da je njegov najslavniji konj sahranjen na imanju a dvorac, po završetku izgradnje, po njemu dobio ime Fantast. Uz pomoć iskusnih instruktora i vi danas možete da jašete konje na ovoj ergeli, kao i da se vozite kočijama ili saonicama u zimskom periodu. U parku postoje uređene šetačke staze a u centralnom delu nalazi se bazen koji više nije u funkciji. Park ima i druge sadržaje, među kojima je i novi mini zoo vrt tako da, pored konja, ovde možete videti i druge životinje kao što su bivoli, lame, patuljaste koze i td, što će sigurno najviše obradovati najmlađe.

"Kaštel Ečka" 

Ako se od Bečeja zaputite prema Zrenjaninu, nedaleko od Specijalnog rezervata prirode "Stari Begej – Carska bara" (iskoristite priliku da ga posetite) nalazi se "Kaštel Ečka". Kada je Luka Lazar 1781. godine na licitaciji kupio pustaru Ečka, odlučio je da na ovom mestu osnuje naselje i podigne crkvu. Nešto kasnije, njegov sin Agošton Lazar izgradio je dvorac u engleskom stilu koji je potom, sa celokupnim imanjem otkupio grof Feliks Ornonkur. Kroz istoriju je dograđivan, a menjan mu je, kako eksterijer tako i enterijer. Današnji izgled dobio je kada je porodica Ornonkur, koja je u to vreme nosila novo prezime – De La Fontagne et d Harnoncur et Univerzagt i Palavicani, bila u najvećem usponu.

Kaštel će zauvek ostati poznat po tome što je čuveni virtuoz Franc List (tada devetogodišnji dečak) svirao na njegovom otvaranju, kojem je među 300 uglednih zvanica iz Beča i Budimpešte prisustvovao i čuveni grof Esterhazi, najbogatiji i najugledniji vlastelin u Ugarskoj. Među drugim gostima koji su posećivali dvorac ističu se austro-ugarski prestolonaslednik Franc Ferdinand i srpski prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević. 

Sada kompleks čine dvorac u kojem se nalazi hotel sa smeštajnim kapacitetima i restoranom, park sa stazicama, skulpturom i fontanom a u neposrednoj okolini nalazi se crkva, ribnjak i vodotoranj. Dvorac je proglašen za spomenik kulture a u ovom predivnom ambijentu poželećete da provedete ceo dan ili pak vikend. Pogodan je za odlazak sa decom kao i za organizovanje venčanja i drugih proslava.

"Kapetanovo"

Od Zrenjanina prema Vršcu napravite malu pauzu u mestu Stari Lec, kako biste videli jedinstvenu građevinu – dvorac "Kapetanovo". Ime je dobio po poslednjem vlasniku Milanu Kapetanovu, a sagradio ga je 1904. godine župan Botka Bela. Građen je po uzoru na srednjovekovne zamkove u neogotičkom stilu i dan danas pleni izuzetnom romantičarskom lepotom. Dvorac je spomenik kulture od velikog značaja ali se trenutno nalazi u privatnom vlasništvu, te nije otvoren za posetioce.

"Vladičanski dvor" u Vršcu

Ovaj Vladičanski dvor je najstariji u Srpskoj pravoslavnoj crkvi i svakako jedan od najlepših u Srbiji. Rezidenciju banatskih episkopa podigao je vladika Jovan Georgijević u 18. veku. U okviru dvora nalaze se vredna umetnička dela iz 18. i 19. veka, među kojima su brojni portreti vršačkih episkopa i drugih crkvenih velikodostojnika, zbirka ikona, stari rukopisi i knjige.

Posebno se izdvajaju ikonostas (jedan od retkih sačuvanih iz 18. veka) i pridvorni hram sa čudotvornom ikonom Presvete Majke Bogorodice, zvanom Vinčanska ili Bezdinska. 

Jednostavna arhitektura ovog baroknog dvorca odiše lepotom, koju upotpunjava uređeni park sa ogradom od bogate barokne kombinacije zidne mase i kovanog gvožđa. Ovo mesto je nezaobilazna tačka za sve prave ljubitelje istorije i kulturnog nasleđa naše zemlje.

Dvorac "Dunđerski" u Kulpinu

Nešto bliže našem gradu, na samo pola sata vožnje, nalazi se dvorac "Dunđerski" u Kulpinu. Ovde je početkom 19. veka vlastelinska porodica Stratimirović sagradila kompleks od dva dvorca, malog i velikog. Vek kasnije, kupio ga je Lazar Dunđerski koji je organizovao obnovu i rekonstrukciju velikog dvorca, prema projektu arhitekte Momčila Tapavice. U to vreme, česti gosti su bili Marija Karađorđević i sinovi, princ Petar, Andrej i Tomislav, što i nije neobično s obzirom na to da se Đorđe Dunđerski oženio njihovom rođakom.

Kompleks, pored dvoraca sa pomoćnim objektima čini park, ukrasna ograda, stara zgrada škole, crkva i parohijski dom, slovačka evangelistička crkva i rodna kuća patrijarha Georgija Brankovića, rekonstruisana u srpsku veroispovednu školu 1899. godine. Na imanju je osnovana poljoprivredna zadruga, a 1991. kompleks je ustupljen Poljoprivrednom muzeju. Danas nosi ime "Muzejski kompleks Kulpin" i odlukom Skupštine AP Vojvodine, proglašen je spomenikom kulture od velikog značaja. 

Ovde možete šetati velelepnim parkom koji još uvek čuva elemente nekadašnjeg pejzažnog engleskog parka, sa puteljcima, drvoredima i zelenim površinama, ali i pogledati stalne izložbe – izložbu stilskog nameštaja, izložbu o razvoju dominantnih grana poljoprivrede u Vojvodini i izložbu starih poljoprivrednih mašina i oruđa. Često se organizuju muzejske radionice kao i likovne kolonije a sam prostor je veoma privlačan i za filmsku industriju. Baš ovde je snimljena priča o grofovskoj porodici iz Banata u tri nastavka, pod nazivima "Sva ta ravnica", "Jagodići" i "Jagodići: Oproštajni valcer".

"Ilion"

Još jedan dvor koji je u novije vreme pretvoren u muzej jeste “Ilion“ u Sremskim Karlovcima. U pitanju je rezidencija barona Rajačića, mitropolita karlovačkog i patrijarha srpskog, koja je podignuta u prvoj polovini 18. veka. Nalazi se u ulici Patrijarha Rajačića, dvorišnom fasadom prema Železničkoj ulici gleda na travnjak a iznad prelepe kolske kapije nalazi se grb Rajačića. U središnjem delu iznad prozora nalazi se natpis “Ilion“ a dvorište krasi česma Patrijarhovac, posvećena Bogojavljenju.

Palata se sada nalazi u sastavu Muzeja grada Novog Sada i nosi naziv Zavičajna zbirka Sremski Karlovci. Postavka se sastoji od nekoliko celina a posebno se izdvaja svečana trpezarija porodice Rajačić koja je svojevremeno napravljena po porudžbini u Beču. Nekoliko decenija je krasila takozvane "Titove salone" u Oficirskom paviljonu na tvrđavi, da bi kasnije bila vraćena u svoj prvobitni prostor. 

Tu je i izložba posvećena najslavnijem učeniku Karlovačke gimnazije – Branku Radičeviću, koja je obogaćena fotografijama, dokumentima, različitim izdanjima njegovih knjiga i sa dva srebrna venca koja su posebno izrađena za prenos njegovih posmrtnih ostataka iz Beča na Stražilovo. Zasebne celine čine i slike Milića od Mačve i akvareli arhitekte Svetomira Lazića, kao i seljačka kuhinja koja je ilustruje život na Fruškoj gori krajem 19. i početkom 20. veka, rekonstruisana pomoću sačuvanih etnoloških predmeta. Postavljeni predmeti svakako bude nostalgiju i uspomene na naše bake i deke koji su ih koristili.

Novosadske palate

Za kraj, podsećamo da prelepe palate možete videti i u Novom Sadu. Sledeći put kada budete prolazili Zmaj Jovinom ulicom obratite pažnju na "Vladičanski dvor", dok šetate Futoškim parkom, zastanite kod Jodne banje ili obiđite sveže renovirani "Eđšeg", koji skoro svakodnevno vrvi od kulturnih dešavanja.

Tekst: S.S.