NAŠA ANKETA: Koja vrsta grejanja je Novosađanima najpovoljnija?

NAŠA ANKETA: Koja vrsta grejanja je Novosađanima najpovoljnija?

Na samom početku grejne sezone mnogi naši sugrađani razmišljaju o eventualnom prelasku na neki drugi sistem grejanja ili se informišu o načinima dogrevanja. Najčešći razlozi za to su nezadovoljstvo količinom toplote, kao i previsoki mesečni (i sezonski) izdaci po pitanju istog.

 Kako bismo Novosađanima koji se suočavaju sa ovim problemima pomogli da se lakše odluče, raspitali smo se o iskustvima ljudi koji ih koriste, kao i o aktuelnim cenama različitih grejnih tela i ogreva, jer u računicu se u obzir mora uzeti više parametara.

Možda je jedna od najvažnijih – izolacija stana ili kuće, jer od nje umnogome zavisi i sama potrošnja, ali i stepen zagrejanosti. Uz to, iskustva variraju i u zavisnosti od veličine stambenog prostora.

Sugrađane koji su učestvovali u našoj anketi uživo i u Fejsbuk grupi "Izvinite, ja samo da pitam" zamolili smo da kažu koja vrsta grejanja im se pokazala kao najjeftinija, ali i najisplativija, kao i koliko mesečno i sezonski troše na njih, a mnogi su bili voljni i da uporede različite vrste grejanja sa kojima su dolazili u dodir.


GAS – UBEDLJIVO NA VRHU TOP LISTE

Grejanje na gas svakako je u vrhu top liste onih koje naši ispitanici smatraju najpovoljnijim. Takođe, mahom su svi zadovoljni količinom toplote (jer imaju mogućnost da je sami podešavaju). Dobra stvar je i što su van sezone oslobođeni plaćanja računa.

Među njima je i Tamara K.

– Najpovoljnije je na gas, mi se grejemo tako i generalno smo zadovoljni. Moja baka živi u zgradi i ima gradsko centralno grejanje, a cele zime su joj radijatori mlaki, pa mora da se dogreva na struju – poredi ova sugrađanka dve navedene vrste grejanja.


Danijela Č. i
z Petrovaradina takođe se greje na gas, a u pitanju je zgrada iz novogradnje:

Veoma je povoljno i vrlo toplo. Ne zavisimo od grejne sezone. Za sad sam zadovoljna – navodi ona, a potom akcenat stavlja na razliku između gasa u stanu i u kući:

– Ranije smo bili u kući, ali nas je tada grejanje na gas mnogo koštalo. Verovatno da i kvadratura utiče, ali mislim i da je stvar u izolaciji i ušuškanosti jer kuća je "gola" sa svih strana, a stan je ipak ušuškan – ističe anketirana.

– Generalno smo zadovoljni, jer nas izađe povoljnije od gradskog, a stan je zaista topao. Mi grejanje uključujemo ujutro oko šest sati i gasimo uveče oko 21 čas. Noću je isključeno uvek, osim kad su temperature u debelom minusu. I uključeno je na najmanje, jer bismo se inače "skuvali" – kaže Danijela S. sa Adamovićevog naselja.


Ipak, kao manu navodi činjenicu što nemaju grejanje kad su isključenja struje, a samim tim ni tople vode. S obzirom na to da im se kotao nalazi na terasi, na niskim temperaturama se dešavalo da se cevi zalede, pa ne smeju da gase grejanje.

Da ukupni iznos potrošenog gasa zavisi i od veličine prostora i od toga koliko je neko zimogrožljiv, to je jasno, a izgleda da je dosta onih koji se sa drva prebacuju na gas.

– Živeli smo u kući od 70 kvadrata, grejali se na drvo i trošili oko 1,5–2 m2, ali nismo mogli sve da dogrejemo. Kuća u kojoj smo sad ima 200 kvadrata, dva sprata i 11 radijatora na gas. Ceo dan nam je temperatura od 20 do 24 stepena, a voda topla non-stop. Najveći račun nam bio 14.000 dinara – iznosi Gordana M.

I Ivana D. je u sličnoj situaciji, s tim što je njena porodica ove godine dodala i električni kotao, pa planiraju da ga uključuju noću, kad je jeftinija struja, a preko dana gas. Na zagrevanje dvospratne kuće od 135 kvadrata troše oko 20. 000 din mesečno, ali svega pet meseci godišnje.

Ipak, ima i onih predostrožnijih, pa se tako Muharem U. odlučuje za gas i metar drva, ako bi kojim slučajem došlo do nestašice gasa.

Željka T. V. sa Telepa je još jedna zadovoljna korisnica gasa, a stanuje u zgradi, u stanu od 67m².

– Cela prošla grejna sezona izašla nas je oko 17.000 dinara, a u stanu nije bilo ispod 25°C. Grejanje je podesivo kalorimetrima, mi zaista nismo štedeli, jer smo imali novorođenče – zadovoljna je ova sugrađanka.


Porodica Marijane S. stanuje u kući, u kojoj su se ranije grejali na drva, ali im je smetalo što je samo prostorija u kojoj se loži bila vrela, dok je u ostalima bilo nedovoljno toplo. S obzirom na to da je kubik tvrdog drveta dostigao cenu od 50 evra, a mesečno im je bilo potrebno barem dva, prešli su na gas i sada su jako zadovoljni. Sve prostorije su jednako tople, topla voda u svakom momentu, a najveći račun im je bio u januaru i iznosio 11.000 dinara.

Jedini ispitanik koji nije zadovoljan gasom naveo je da njima nije povoljno, a ni toplo, te on centralno grejanje smatra neprikosnovenim.

Cene uvođenja priključka za gas kreću se oko 80–90.000 dinara. Zaključak koji bi se mogao izvesti je da je gas idealan za stanove i kuće koje su energetski efikasne.


PODNO GREJANJE – I TOPLO I EFIKASNO

Broj građana koji su uveli podno grejanje nije velik, ali su gotovo svi oduševljeni njegovim učinkom.

Katarini S. koja stanuje u montažnoj kući se upravo ono pokazalo najboljim i najjeftinijim, dok joj je po svemu najgore bilo gradsko centralno grejanje u staroj zgradi. Za celu godinu podno grejanje plaća oko 1.500 dinara mesečno za oko 60 kvadrata grejne površine, dok je u stanu od 50 kvadrata na Avijatičarskom naselju plaćala oko 100 evra mesečno, a morala je dogrevati dnevnu sobu.

– Moram napomenuti da je grejanje programirano prema našim potrebama, manja je temperatura kad nismo kod kuće, a kad jesmo grejamo do 22 ili 23 stepena. Jedino je nezgodno sušenje veša bez radijatora, ali snalazimo se pomoću stalka – napominje Katarina.


Agneš A.
ga takođe smatra najboljim, jer pored toga što je ugodno, vrlo je i efikasno.

– Iskoristljivost je 90%, dok kod radijatora nije više od 60 %, a kod kamina 15-20%. Odrasla sam u kući sa podnim grejanjem, nažalost, nemam ga više, ali ako ikad budem pravila svoju kuću, ide podno grejanje, bez sumnje – ubeđena je ona.

Cene ugradnje podnog grejanja kreću se od 15 do 40 evra po kvadratnom metru.

Pretpostavka je da se manji broj sugrađana greje na ovaj način jer uvođenje podnog grejanja podrazumeva skidanje celog poda, te u datom momentu predstavlja veću investiciju, ali kada se jednom ugradi, na duže staze je vrlo isplativo.

 

INVERTERSKA KLIMA – OTKRIĆE U KOJE SE KUNU

Pravo otkriće poslednjih godina predstavlja inverterska klima, koja zagreva i na -15. Jeftinije koštaju oko 300 do 500 evra, dok skuplje dosežu cenu i do 1000 evra. Caka je u tome što inverterska, za razliku od obične klime, troši daleko manje struje, a odlično zagreva, kako tvrde oni koji je koriste, ali takođe napominju da je bitno da je stalno uključena.

– Kad smo koristili gas, u sezoni smo mesečno plaćali oko 150 evra, a sad plaćamo svega oko 4.000 dinara kaže Dragoslav D, jedan od prezadovoljnih korisnika, čiji stan ima 60 metara kvadratnih.


– U manjem stanu smo više plaćali za centralno grejanje nego što sad plaćamo grejanje kuće od 200 kvadrata na ovaj način. Kad jednom uložiš u dobru klimu, posle si miran i brzo se isplati
– navodi Cvijetin G.

Ipak, veoma je važno redovno čistiti ovu vrstu klime, barem dva puta u toku godine.


NORVEŠKI RADIJATORI – SVE POPULARNIJI

Još jedan od relativno novijih načina na koje utopljavamo svoje domove su takozvani norveški ili švedski radijatori. Oni rade na struju, ali troše znatno manje od, recimo, TA peći ili grejalica. Poslednjih godina mnoge porodice koje nemaju centralno grejanje odlučuju se upravo za ove radijatore, čija je cena od 10.000 do 40.000 dinara u zavisnosti od proizvođača i jačine radijatora koje se kreću od 400 do 2500 W.


– Izbacili smo stare TA peći, koje su dobro grejale isključivo ako si u njihovoj blizini i koje smo zagrevali samo noću, kad je struja jeftinija. Mesečni računi u sezoni su nam godinama bili oko 15.000, a otkad smo uveli norveške radijatore plaćamo oko 8.000 dinara. Prezadovoljni smo jer ih isključimo kada odlazimo iz stana, a ko se prvi vrati, taj ih uključi i u stanu je toplo već za nekoliko minuta. Odlično greju, a manje troše
– zadovoljan je Dragan B.

 

TOPLOTNA PUMPA – EKOLOŠKO REŠENJE ZA DUŽE STAZE

Jedna od inovativnih i ekoloških, a ekonomičnijih vrsta grejanja je toplotna pumpa, koja je energetski vrlo efikasna.

– Ova investicija se brzo isplati, jer dobijate tri u jedan: zimi skoro besplatno grejanje, leti klimatizaciju i uvek toplu protočnu vodu. Toplo preporučujem, pogotovo u kombinaciji sa solarnim panelima i podnim grejanjem. Mesečni troškovi zavise od površine objekta, izolacije i drugih faktora – oduševljena je Slavica J.


Ona kao primer navodi da su za kuću od 150 kvadrata mesečni troškovi u toku grejne sezone 10.000 dinara, što je duplo manje od grejanja iste površine na električnu energiju. Međutim, cena samih pumpi nije mala, jer iznosi nekoliko stotina evra, te je ovih korisnika u gradu još uvek malo.


GRADSKO CENTRALNO GREJANJE – VRLO RAZLIČITE REAKCIJE

Gradskim grejanjem Novosađani su ili prezadovoljni ili vrlo nezadovoljni.

Anja S. kaže da je kod njih, u staroj zgradi na Limanu II toplo do te mere da je i noću jedan prozor uvek otvoren. Takođe, Radiša M. stanuje u blizini Futoške pijace i tvrdi da im u stanu ni po najvećim minusima nije hladno.


– Greju "domaćinski", nemamo primedbe, prozor u kuhinji nam je otvoren stalno na kant! Ja sam celu zimu u bermudama i kratkim rukavima –
iznosi Dragana N. iz Gagarinove ulice i dodaje da za 51 kvadrat grejne površine plaćaju oko 5.000 mesečno, cele godine.

Sugrađanka Buba E. sa Limana 1, pak, nije nimalo zadovoljna, jer im, kako kaže, bude hladno.

– Više od pola grejne sezone se dogrevamo grejalicom, a plaćamo cele godine toplani. Pretpostavljam da je tako jer je u pitanju stara zgrada iz pedesetih godina prošlog veka, stanovi imaju malo radijatora, a naš stan je sa svih strana "na ćošku" zgrade. Dok nismo promenili prozore bilo nam je nepodnošljivo hladno – žali se Buba.




Jelena V. sa stare Detelinare kao jedini problem navodi međusezonu, kad Toplana čas uključi, čas isključi grejanje. Tada, kaže, moraju da uključe klimu na program grejanja.

Reklo bi se da osećaj toplote u stanovima sa ovom vrstom grejanja zavisi od više faktora: starosti zgrade, položaja stana, broja radijatora u stanu, kvaliteta izolacije, kao i dela grada... Naravno, u manu spada i činjenica da početak, prestanak i količina grejanja ne zavise od vas, već od Toplane.


DRVA – LEPO GREJU, ALI SU VELIKA OBAVEZA

Oni koji koriste drva su najčešće zadovoljni količinom toplote, ali se mnogi žale na dodatne obaveze oko unošenja, loženja i čišćenja.

– Grejemo se na drva četiri godine, možda nije komforno kao gradsko, ali ima svoje čari. Ako nabavite kvalitetno drva kao što je bukva, nema zime. Nije skupo, imam izolaciju i dobru stolariju, za grejnu sezonu potrošimo oko 30.000 dinara na 50m kvadratnih, ali imamo i dobru peć – opisuje Višnjica O. J.


Đuđa J.
tvrdi da potroše oko 40 kubika drva, što ih izađe oko 3.500 dinara po kubnom metru.

– U kući je pretoplo, peć se ne gasi, ali smo kao sluge. Još platimo cepanje drva i sami unosimo u podrum, a moraš imati jaknu za loženje jer se isprljaš, a kada se drva testere piljevina leti na sve strane – opisuje Đuđa.

Među ispitanicima je bilo i onih koji pucketanje prave vatre ne bi dali ni za šta.

U gradskim stovarištima saznajemo da su aktuelne cene od 300 dinara po džaku do 7.500 dinara po kubiku.


PELET – ISPLATIV NA DUŽE STAZE

Oni koji su rešili da dosadašnje načine grejanja zamene peletom, najčešće su zadovoljni, jer je ovo nešto "čistija" varijanta.


– Mi grejemo na pelet celu kuću i plus imamo toplu vodu u bojleru, gde dosta uštedim na struji. Peć sve radi sama. Ne volim velike račune i obaveze i zato smo se odlučili za pelet. Za celu sezonu potrošimo oko tri tone, što nas izađe oko 600 evra. Temperatura je uvek na 23 stepena, sa tim da grejemo od 7 ujutro do 23h uveče –
deli svoje iskustvo Nataša B.

Cene peleta, u zavisnosti od vrste, kreću se oko 23-25 din/kg, odnosno 160-170 e/T.


KOMBINACIJE VIŠE VRSTA

Pojedini se, ipak, ne oslanjaju samo na jednu vrstu.

Koristimo tri vrste grejanja: podno na struju, inverter klimu i sada smo uveli i gas uveli. Što je sigurno, sigurno je – objašnjava Aleksandar I.

Oni sugrađani koji su nezadovoljni toplotom u stanu ili kući, dogrevaju se najčešće običnom klimom, uljanim radijatorima (4.500 do 14.000 din.) ili manjim grejalicama (1.300–3.500 din.).


Kao što vidimo, iskustva su različita. Evidentno je da niko nije naveo TA peći ili ugalj. Nekima je dovoljna jedna vrsta grejanja, dok su drugi prinuđeni da ih kombinuju, kako bi im bilo ugodnije. Jedni su prezadovoljni odabranim načinom, dok su se drugi pokajali i planiraju promenu.

Kad se sve uzme u obzir, očigledno je da je najbolje napraviti sopstvenu računicu: kvadratura + izolacija zgrade (kuće) + broj prostorija + željeni stepen zagrevanja + cene uvođenja grejanja (ukoliko je potrebno), grejnih tela i ogreva...

Za kraj, malo šale, a mnogo istine: ne zaboravimo da najbolje greje zagrljaj, ili, što je jedna od anketiranih sugrađanki rekla, telo uz telo. A za one koji ove sezone nemaju koga da zagrle, u radnjama mogu da se nađu električno grejno ćebe, čije cene variraju od 3.000 do 15.000 dinara ili grejač za stopala (termofori su prevaziđeni).

Kako god da se snađete, nadamo se da će vam jesen i zima biti – tople i što povoljnije.

Oceni vest:
5
3

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

horoskop JKP Vodovod i kanalizacija bebe jkp lisje klinika za ginekologiju i akušerstvo RHMZ Futog raspored sahrana i ispraćaja isključenja struje mup novi sad betanija elektrovojvodina sremski karlovci servisne informacije novi sad horoskopski znaci dnevni horoskop Republički hidrometeorološki zavod servisne informacije novorođenčad isključenje vode novosađani gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević NURDOR Isključenje struje novosadsko porodilište sahrane novi sad crna hronika raspored sahrana novi sad bez vode Vreme u Novom Sadu