NAŠA ANKETA: Slaviti slavu u vreme pandemije ili ne?

NAŠA ANKETA: Slaviti slavu u vreme pandemije ili ne?

Kada smo radili anketu na ovu temu pre godinu dana, glavni razlozi "trvenja" Novosađana bili su ti da li se u vreme posta sme slaviti mrsna slava, zašto neki prave čitave žurke sa muzikom za pedesetoro duša kad običaji nalažu da se obeleži skromno, u krugu porodice, a "trn u oku" bili su i različiti običaji. Ove godine situacija se drastično promenila: ispitanici se dele na dva "tabora" – na one koji zbog situacije preskaču proslavu i na one kojima "niko ne može da zabrani da prave slavu".

Prošle godine naši sugrađani su se dvoumili oko toga da li da hranu pripremaju ili naručuju i zamerali jedni drugima da li prave ili ne prave fešte po restoranima. Uostalom, sve možete videti u našoj anketi napravljenoj u ovom periodu 2019. godine. Tada niko nije mogao ni da nasluti da će za samo godinu dana priča gotovo u potpunosti da se promeni, i da će postati upitno da li uopšte i obeležavati ovu tradiciju koja srpski narod razlikuje od ostalih pravoslavaca.

S obzirom na to da su zbog epidemije kovida na bilo kakva okupljanja više od pet osoba ne gleda blagonaklono, pitali smo naše sugrađane kako će proteći ovogodišnje obeležavanje Svetog Nikole ili neke od slava koje slede u januaru.

Ispitanici nikad nisu bili složniji – ili pripadaju jednoj ili drugoj grupaciji, sredine ovog puta nema!

 

BEZ SLAVE ILI U KRUGU PORODICE

Više od polovine ispitanika odlučilo je da ovaj put ne pravi slavu ili da je obeleži isključivo u krugu najuže porodice.

Ne treba izazivati đavola i praviti gužve. Ništa nam neće biti ako jedne godine preskočimo slavu. Inače joj se svi radujemo, to je prilika da se okupimo sa familijom i kumovima, ali mislim da je izlišno tako nešto planirati u ovo ludo doba – kaže za portal Moj Novi Sad Dragica G, koja u uobičajenim okolnostima poziva oko 30 gostiju.

Sličnog razmišljana je i Salajčanin Borivoje N, koji je teška srca prihvatio činjenicu da će višedecenijski običaj u njegovoj porodici morati da "pauzira". Kako kaže, čak i u vreme komunizma njegovi su slavili slavu, ali trenutna "pošast" ipak mu ne ostavlja izbora, jer ima stare roditelje i ne želi da rizikuje njihovo zdravlje.

Smatram da treba biti disciplinovan i malo se primiriti sa svim potrebama koje inače imamo. Ovo nije normalno vreme i ne možemo se normalno ponašati. Cela naša komšijska porodica je obolela, otac je na kiseoniku. Stariji rođak nam je pre mesec i po dana i preminuo zbog ovog zla. Koliko god da nam je naš Nikoljdan važan i svečan dan, ne pada nam na pamet da sazivamo skup. Ne bismo mogli podneti da se neko zarazi kod nas na slavi, a nikad se ne zna ko od nas u sebi nosi virus – bez dileme je Stevan D. sa Telepa.


Porodica Tomašević
sa Limana 3, koja svake godine Svetog Ignjatija proslava po tri dana, ovaj put praviće samo ručak za svoju porodicu, uz neizostavan odlazak do crkve. Neće ugostiti ni sveštenika koji im je uvek dolazio dan pre, ali ni ovog puta neće izostati koljivo i slavski kolač, samo će ručak biti skromniji, jer nema potrebe da prave i naručuju gomilu jela, kao što su to do sad činili.

Ljudi su postali sebični. Razmišljaju samo o sebi, a ne o posledicama. Kako možeš planirati slavlje i skup više ljudi, ako treba da strepiš hoće li neko zbog toga zaglaviti u bolnici ili, ne daj bože, na respiratoru? Kao da nisu svesni situacije. Ne razumem te koji su toliko neozbiljni i neodgovorni – veli Slavica P. sa Grbavice.

Slično se pita i Milan O. Iz Veternika, čija sala za slavu, koju je izgradio u okviru svoje kuće samo za tu namenu, ove godine za Svetog Nikolu ostaje – prazna.

Zar je nekom uopšte do slavlja? Ljudi se razboljevaju na svakom koraku, ne prođe dana da ne čujem za nekog koga znam. Slave i Nove godine neka sačekaju neka bolja vremena, proći će i ovaj haos. Dotle treba biti razuman i čuvati i sebe i druge – smatra ovaj Veterničanin.


Kao dobru stranu cele aktuelne situacije, bar što se slava tiče, jedan naš sugrađanin ističe uštedu, jer se za slave domaćinstva poprilično istroše.


SLAVA SE NE PRESKAČE

Sa druge strane, nemali broj Novosađana veruje u to da slavu ne valja preskakati ni u najtežim vremenima i to uverenje ne napušta ni za vreme pandemije.

Znate šta, meni se čini da je ovo sve malo prenapumpano. Daleko od toga da ne verujem u postojanje virusa, bolesnih ima, ali prolupaćemo totalno budemo li se baš svega odrekli. Ne mogu a da na slavu ne pozovem dve porodice kumova, kao i sestrinu familiju. To su nam najbliži ljudi, kod kojih i mi uvek idemo. Eto, ne moramo se izljubiti i rukovati, ali bar da malo posedimo i popričamo o nečemu drugom osim o koroni. Već nam je i onako svima ispran mozak lošim vestima – kaže Vladimir R. sa Podbare.

Nataša Ć. B. sa Detelinare je mišljenja da ne smemo dozvoliti da nas sve ovo u potpunosti otuđi jedne od drugih, stoga ona priprema Nikoljdan i ove godine, ali će goste rasporediti na dva dana, kako se ne bi stvarala gužva.

Naša krsna slava je Sveti Jovan. Ne znam kakva će situacija do tada da bude, ali ako bude bilo ikakve šanse, planiram da je pravim. Prvo – slava se ne preskače, sem kad neko iz porodice umre. Drugo, treba sačuvati ono malo radosti što nam je ostalo. Svi koje planiram da ugostim se čuvaju u skladu sa merama, ali su svi i željni druženja. Ako nas skroz ne pozatvaraju, mi ćemo slavu praviti, pa šta nam dobri Bog da – podelila je sa nama Jelena F.


U jeku priprema za svetog Nikolu zatekli smo i porodicu Marić, čija glava kuće tvrdi da obeležiti slavu nije greh.

Šta god da kažu, ja ću moju slavu obeležiti. Nama je to najznačajniji datum u godini i prilika kad se svi okupimo. Taj osećaj sigurnosti i ljubavi je nenadoknadiv. Jedni prijatelji se plaše da dođu i poštujem to. Plaše nas sa svih strana i ljudi više ne znaju šta će. Oni kod kojih strah još uvek nije preovladao, dobrodošli su u moj dom, baš kao i svake godine. I u vreme najveće inflacije ipak smo imali slavu, pa neću dozvoliti ni da je panika oko korone spreči – uveren je D. Marić.

Antonija B.L. takođe priprema slavu i ne plaši se bilo kakvih problema, jer će goste, podeljene u manje grupe, primati celog dana.

Dosta njih nam je otkazalo, neki su bolesni, a neki uplašeni. Neće nas biti više od sedmoro ni u jednom momentu, tako smo iskontruisali. Već samim tim biće drugačije nego inače, a zaista ne želimo da ova godina prođe bez slave. Nama to znači i nije nam isto ako je proslavimo sami muž i ja ili ako nam dođu najmiliji. Pa i da sam u čistom zlatu, šta mi vredi ako nemam sa kim to da podelim? Naša deca i unuci moraju biti tog dana sa nama. Ne želimo da život provedemo u strahu i otuđenju – tvrdi ova gospođa.


I dok zebnja makar provejava kroz reči ovog dela anketiranih koji, uprkos svemu, slavu ipak prave, Stevan K, koji u januaru proslavlja sveca po kojem je dobio ime, kaže da se ničeg ne plaši.

Da vidim onog koji će da mi zabrani šta ću u mojoj kući da radim! Nemam nameru da pravim žurku, krš i lom, jer se tako slava i ne proslavlja. Zna se šta sleduje – posna trpeza, dolazak sveštenika, kolač, sveća, vino i ljudi koje volimo. Bez tih ljudi nije isto i zato ostajem veran tradiciji. Ubeđen sam da preplašenost slabi imunitet, a o mentalnom stanju ljudi da ne govorim. Dozvolili smo da nam sve oduzmu, e pa bar našu krsnu slavu ne dam – samouveren je Stevan.

Izbora je uvek bilo, kao i onih što tuđe izbore osuđuju. Ove godine, čini se, te osude su intenzivnije nego ikad, jer pripadnici dve" struje" jedni drugima zameraju s jedne strane "dovođenje zdravlja i zdravstvenog sistema u opasnost", a s druge strane "prestrašenost i verovanje u sve što čuju".

Kako god koje domaćinstvo u svojoj kući odlučilo i organizovalo, najbitnije je da sve slave prođu – u zdravlju. I fizičkom i psihičkom. Srećna slava!

Oceni vest:
9
3

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan