NAŠA TEMA: Kako žive Novosađani u Australiji

NAŠA TEMA: Kako žive Novosađani u Australiji

Piše: Dejan Ignjić


U nazivu ove zemlje stoji reč Komonvelt, a ujedno je najveće ostrvo i najmanji kontinent na svetu, te šesta država po površini na planeti. Iako ste pogodili da je reč o Australiji, možda niste znali da tamo živi više kengura nego ljudi, kao i deset puta više kamila nego koala, pa ni ne čudi što "pustinjske krstarice" izvoze u Saudijsku Arabiju. Australiju krasi 10.000 plaža, ali je i najravniji i najsuvlji naseljeni kontinent sa najstarijim i najneplodnijim zemljištem.Međutim, imaju i 511 nacionalnih parkova. Procenjuje se da je čak 75 odsto vrsta biljaka i životinja sa ovog ostrva još uvek nepoznato čoveku. Novčanice u Australiji su plastificirane, naravno zbog surfera, a glasanje je obavezno. Veliki koralni greben ima svoj poštanski broj, a mi smo probali da prenesemo utiske Novosađana čija je adresa stanovanja "tamo daleko".


Živan Živanov
(47 godina) skoro već sedam godina sa porodicom živi u južnom delu Melburna. Kako kaže, nekako se celog života spremao na dolazak u Australiju jer tamo ima rodbine, a tek kad su deca porasla i izrazila želju da "probaju", preuzeli su korake ka iseljenju. On naglašava da je njihov osnovni razlog dolaska na daleki kontinent bila bolja prilika i budućnost za decu.

- Naravno, kao i većina, ne bismo uspeli da nam familija nije finansijski pomogla oko vize koju smo čekali tri godine i troškova preseljenja. Sam početak je bio jako težak i sad posle ovoliko vremena polako se slažu kockice. Ono zbog čega smo dosli se ispunilo. Obojica naših sinova su fenomenalno iskoristili pruženu šansu. Stariji sin diplomirao je na Batchelor degree in Biomedical science i nastavlja dalje medicinu, a mlađi je na drugoj godini studija Biomedical engineering – ne bez ponosa ističe naš prvi sagovornik.


- Život u Australiji je definitivno drugačiji od očekivanja i slika sa razglednica. Turistički je, rekao bih, savršeno. Grad, lokali, šoping, plaže, divljina.... Međutim, kad živiš tu realnost je drugačija. U gradu gotovo niko ne živi, pa je prosečan svet smešten na 30 minuta udaljenosti od centra kolima ili gradskim prevozom. Tako u delovima grada blizu fakulteta su preskupi namešteni stanovi za iznajmljivanje, pa ne čudi što u jednosobnom stanu živi i do pet studenata kako bi podelili troškove. Generalno, najveća naseljenost i ponuda poslova je oko većih gradova, a prednjače Sidnej, Melburn, Adelaid. Tu je standard doseljenika za nijansu bolji od ostalih delova zemlje, ali je svuda primetno da su ljudi rasterećeni i pozitivni. Ovde nije bitno gde radiš, već koliko zarađuješ. Lojalnost firmi je mizerna, pa se vrlo često menjaju poslovi dok čovek ne uklopi svoje zahteve – platu, udaljenost radnog mesta, balans između radnog vremena i porodice –
rekao je Živan.



Vera Bojanić Parović
(38) je u Australiji od 1995. godine, a odluku o iseljenju doneli su  roditelji, budući da je ona tada bila osnovac. Osnovna razlika za nju u odnosu na druge zemlje su nenaseljenost i multikulturalnost jer ćeš u Australiji sresti ljudi s poreklom iz svih delova sveta.

- Život ovde je kao i svuda brz (smeh). Ja živim u Melburnu, a on često bude izabran kao "most liveable city".  Melburn ima široku ponudu za zabavu i mnogo se polaže na zabavu u kojoj može da uživa cela porodica. Uzgred, mnoge kompanije su usvojile fleksibilno radno vreme, pa ako se sve kockice poklope, zaista je divna zemlja za život. Manji gradovi jesu sporiji za život, a iako je unutrašnjost slabije razvijena, mislim da nema razlike u kvalitetu života. U unutrašnjosti su obično gradići s jednom glavnom ulicom i onom seoskom idilom. Ali, isto tako se dosta ulaže u turizam, pa i manja mesta često imaju neku atrakciju u blizini, bila to obala, nacionalni park, planina ili vinarija. Kad je reč o cenama, struja je oko 100 dolara mesečno, a voda za objekat od 200 metara kvadratnih je blizu 300 australijskih dolara – iznela je svoje utiske Vera.



Boris Poznovia
(45) radi kao arhitekta u Pertu, a u Australiji živi od 1993. godine. Izbor je pao na Zapadnu Australiju jer su tu imali tetku. Pre iseljenja je bio s bratom tamo na 18 meseci, naučio jezik i kad je po povratku shvatio kakva vremena dolaze u Srbiju, porodično su izabrali zemlju gde "red je red, a vlast je vlast". Prema njegovim rečima, Australija je relativno mlada zemlja i pruža šansu svima koji dođu da postignu nešto ako se trude i hoće nešto da urade.

- Velika razlika u odnosu na evropske države je što je Australija cela zemlja, važe isti zakoni i običaji, iako ima svoje države. Razdaljina od Perta do Melburna je 3.000 kilometara. Zapadna Australija, pa i sam Komovelt je jedna od najmultinacionalnijih zemalja u svetu, pa se ovde niko ne oseća strancem. Lepo živimo i radimo, klima je fantastična, mediteranska. Leta su topla, a zime blage. Plaža ima u izobilju i nikad nije gužva. Australija je opuštena zemlja. Toliko da ljudi bosi ulaze u banke. Ovde svako radi i oblači šta hoće i niko nikog zbog toga ne podcenjuje niti meri. Standard života je visok, a stopa kriminala niska. Ljudi su rasterećeni i imaju vremena za hobije, a svaka mesna zajednica ili naselje ima po nekoliko velikih parkova, bazena, teniskih terena... Daljina Novog Sada je nekima problem, ali sve zavisi od perspektive. Mi u Srbiji možemo biti za 20 sati – objasnio je Boris.



Prema Živanovoj analizi život u Australiji je poprilično skup. Kirija je najveća stavka, pa za stan na 40 minuta od centra nedeljno se plaća 330 dolara. Hrana je malo skuplja nego u Srbiji, a nameštaj, ne tako kvalitetan, je užasno skup. Takođe, cene vrtića i škole su visoke, pa kad imate dvoje male dece, isplativije je da jedan roditelj radi, a drugi čuva decu i dobija neku pomoć od države.

- Generalno, oba supružnika moraju da rade pet dana u sedmici, da bi imali normalan život. Radi se od 8 do 17 sati, pa još put do posla i nazad i ostaju samo vikendi za porodicu. Najviše nedostaju prijatelji i druženja uz kafu jer su najbliži udaljeni 35 minuta kolima. Ima ovde dosta sveta iz celog ex-YU regiona, ali nema nikakvih problema po tom pitanju. Naši uspešni ljudi su mahom privatnici, ali ih ima dosta i visoko obrazovanih na dobrim pozicijama. Prihvaćeni smo od ovdašnjih ljudi i vrlo im je zanimljivo da čuju nešto o Srbiji jer većina ni ne zna gde se nalazi. Čuli su za Đokovića, stariji za Tita, a sviđaju im se burek i rakija (smeh). Klima u Melburnu je takva da iz kuće ne izlaziš bez kišobrana, sunčanih naočara i slojevite garderobe. U jednom danu se promeni više godišnjih doba. Mana je što kad ti srce zaželi, ne možeš samo da skokneš do Novog Sada, a dolazak za vikend ili dve sedmice se ne isplati. Uvek ima i loših i dobrih strana, ali mi smo odlučili da posmatramo s lepše strane. Živimo i ponekad sebi priuštimo nešto što kod kuće nismo mogli – čuli smo od Živana.


Kao i većina, i Vera je zamišljala Australiju kao raj s plažama, ali dodaje, da ima i fantastičnih planina za skijanje. Po njenim rečima na melburnsku klimu niko ne može da se navikne. Smatra da sad manje ljudi dolazi jer je teško dobiti useljeničku vizu. Nikad nije razmišljala da se odseli iz Australije jer voli gde se nalazi, ali jedina joj je mana udaljenost.

- Ovde nikad nisam imala neprijatnosti s bilo kojim ljudima. U Australiji nije teško biti stranac, jer je to zemlja migranata i svakodnevno dolaziš u kontakt s različitim akcentima. Možda je banalno, ali smetaju mi gužve u saobraćaju i vreme koje se izgubi u automobilu, u veku kad nam je vreme najveći luksuz. Tu i vidim prednost Novog Sada jer je grad po meri čoveka i nema razloga da se žuri i juri kad je sve blizu. To mi najviše nedostaje, da u nekoj pauzi prošetam centrom i za 15 minuta stignem na drugo odredište. Ovdašnji ljudi su slični Novosađanima po ljubaznosti. Svi koji krenu put Australije, neka to prihvate kao avanturu – rekla je Vera.


Kako je objasnio Boris, prosečna plata zavisi od radnog staža, pozicije, industrije, preduzeća, pa tako zubar ima više od 6.000 dolara mesečno, automehaničar četiri, a arhitekta od 5 do 10.000 dolara, u zavisnosti od raznih faktora. Kirije zavise od lokacije i pratećih sadržaja (bazen, teretana...). Tako je za kuću s tri spavaće sobe i baštom prosečna sedmična cena 400 dolara.

- Četvoročlana porodica se nedeljno može nahraniti sa 300 dolara. Uvek se radi sedmični veliki šoping, pa se posle samo dokupi nešto ako zafali. Ostali troškovi života zavise od vaših aktivnosti. Karta u bioskopu je 15 dolara, klopa u restoranu je 50 dolara po osobi, internet je 50 dolara mesečno, mesečna članarina u teretani 60, litar goriva 1,35 dolar... Ovde me je oduševio taj duh, lalinski način razmišljanja "tvoj tavan, tvoje merdevine, penji se kako hoćeš". Ljudi se ne mere po tome šta ko vozi i kako se oblači – kaže Poznovia.


- Klima u Pertu je fantastična. Svako popodne dune vetar sa mora i razhladi grad, tako imamo jedan od najčistijiih vazduha u Australiji zahvaljujući tome. Oduševili su me dani kad nema nijednog oblaka, pa je nebo toliko plavo i vedro, da se nekad vidi Mesec u toku dana. Zaoštrili su migracioni proces, pa se vize sad teže dobijaju, a i traži se dobro znanje engleskog jezika. Ovde je zaista bitno znanje i treba imati strpljenja. Prvo se dokažete u nekom poslu, možda malo lošijem nego kod kuće i onda nema granice za napredovanje. Mi smo zadovoljni i ne razmišljamo da bilo gde odemo. Deca nam lepo rastu u miru i znamo da imaju perspektivnu budućnost ispred sebe. Ako se odlučite na život u Australiji, ne očekujte da ćete od prvog dana imati društvo koje ste u Novom Sadu stvarali 20 godina. Nećete prvog dana naći isti posao koji ste radili u Novom Sadu. Trebaće vremena da se završe dopunski kursevi i ispiti, za nostrifikaciju dokumenata, da bi se probili do istih ili boljih poslova kad se usavrši jezik i skupi lokalno iskustvo jer se to ovde traži – zaključio je Boris.


SVAKA ŠESTA KUĆA IMA BAZEN: Od Borisa smo čuli još neke zanimljivosti vezane za Australiju. Iz lokalne biblioteke u Pertu možete da naručite knjigu iz bilo koje biblioteke u Zapadnoj Australiji i ona stiže u roku od pet dana. U proseku svaka šesta kuća ima bazen i svaka familija po dva auta. Naravno kad deca krenu da voze sa 16 godina taj broj raste.




Glavni gradovi, pa i najrazvijeni delovi zemlje su stacionirani pored obale. U Zapadnoj Australiji u unutrašnjosti ima deo koji se zove “pojas žitarica” gde se gaje ove kulture.Sever Zapadne Australije je uglavnom poznat po prirodnim lepotama kao što su “Karijini”, “Bungle Bungles”, “Ningaloo Reef”, ali i po izvozu ruda i prirodnog gasa. 




Svaki grad ima svoju dušu, a Melburn ima najviše evropskog šmeka. Putevi su fantastični. Razlog razuđenosti gradova je što više od 90 odsto stanovništva živi u kućama pored mora, a ne u stanovima. Škole su dobro opremljene i ima mnoštvo sekcija i aktivnosti. Redovno se organizuju studentske razmene s Japanom. Nastavnici i profesori imaju opušten odnos i uvek su pristupačni.

Oceni vest:
15
3

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Sydneyac

    pre 77 dana i 4 sata

    Nemoj da vas vise lazu,Australija je postala zemlja gde cete kao i u Srbiji zaraditi da platite stan hleb mleko i po koju cigaru.Banke ce vam nuditi kredite,eto cisto da nemate pravo na svoh zivot vise i da vise nikada ne skupite novce da posetite svoj rodni grad.I nemoj da vas zavaravaju kada cujete da neko nije dolazio iz Australije 20 god.jer je to"preko sveta",ne,vec nemaju novce.Pozdrav od realiste iz Australije.

    Oceni komentar:
    1
    1
Isključenje struje servisne informacije novi sad novosadsko porodilište JKP Vodovod i kanalizacija bez struje isključenje vode novorođenčad isključenja struje sahrana Vreme u Novom Sadu horoskopski znaci sahrane jkp novosadska toplana bez vode klinika za ginekologiju i akušerstvo servisne informacije matičar novi sad vremenska prognoza raspored sahrana novi sad raspored sahrana i ispraćaja detelinara Elektrodistribucija Novi Sad nevreme gradsko groblje jkp lisje novosađani betanija elektrovojvodina horoskop bebe