NAŠA TEMA: Kako žive Novosađani u Holandiji

NAŠA TEMA: Kako žive Novosađani u Holandiji

Piše: Dejan Ignjić


Sa 487 stanovnika po kvadratnom kilometru ova država ima veću gustinu naseljenosti od bilo koje evropske zemlje. Imaju više bicikala nego ljudi, a podaci pokazuju da je u pogonu 18 miliona bicikala, da se godišnje proda million novih dvotočkaša i da imaju najmanje 15.000 kilometara biciklističkih staza. Himna im je najstarija na svetu, napisana 1568 godine, a jedna četvrtina zemlje je ispod nivoa mora, pa su delovi zemlje nastali isušivanjem mora, čuveni polderi. Onda ne čudi što su svetski lideri u hidraulici i vodenom inžinjeringu. Jasno je da je reč o Holandiji, zemlji sa skoro 1.000 muzeja, više od 800 vrsta lala i oko hiljadu funkcionalnih, tradicionalnih vetrenjača. Holanđani su najviši ljudi u Evropi, imaju najmanji broj abortusa u svetu, a oko 30 odsto holandskih beba se rodi kod kuće. Gauda je najprodavaniji sir na svetu, Amsterdam ima 1.281 most, a u Holandiji živi 180 nacionalnosti, najviše u svetu. Neizbežne asocijacije su i marihuana i čuveni Red light district.


Danijela Šijačić
(45 godina) je fizičar i živi u Amsterdamu već 18 godina. Posle osnovnih studija tražila je opciju za nastavak školovanja uz stipendiju i Holandija se pokazala kao najbolja, jer pored zanimljivih PhD tema, znanje engleskog je bilo dovoljno za normalan život i nastavak studija. Tamo je i doktorirala. Tada procedura za dobijanje papira nije bila jednostavna, ali sve je išlo lakše jer su im bili potrebni stručni kadrovi, a Danijela je bila prvi PhD student fizike u Holandiji. Ona nam je potvrdila da poslednjih 15 godina, mnogo naših mladih i obrazovanih ljudi dolazi u Holandiju, pogotovo iz IT sektora.

- Mislim da se naši dobro uklapaju u holandsko društvo, nekad i previše dobro s obzirom da sam upoznala neke ljude koji svoju decu već ne uče srpski jezik. Prihvaćeni smo definitivno bolje od migranata iz Sirije ili Afrike, ali u isto vreme, dok pojedinci prema njima osećaju sažaljenje i imaju želju da im pomognu, nas već gledaju kao neku pretnju i konkurenciju. Poljake, na primer, baš ne vole puno, jer su bolji i jeftiniji majstori od Holanđana, barem mislim da je to razlog. Životni standard u Holandiji je dobar, iako su cene znatno veće nego u Nemačkoj ili južnoj Evropi, ali i znatno manje nego u Skandinaviji. Prosečna plata je oko 2.000 evra, a za razliku od manjih gradova, život u Amsterdamu je veoma skup, pa vas rentiranje stana izađe oko 1.200 evra. Usluge se mnogo skuplje naplaćuju nego u Srbiji, a cene hrane i odeće su veoma slične našim i prilagođene svakom džepu. Ako manje zarađuješ, manji i porez plaćaš, pa samim tim i više privilegija imaš i moguć je pristojan život s minimalcem od 1.200 evra. Ljudi s malom decom uglavnom rade samo četiri dana sedmično, pa je balans između posla i familije mnogo bolji nego u Engleskoj – rekla je Danijela.



Srđan Sremac
(42) je u Holandiji od 2007. godine, kad je došao na postdiplomske studije, da bi nakon toga i dobio posao u struci. Kako kaže, procedura oko dobijanja papira nije nimalo laka i zahteva ozbiljne testove holandskog jezika i kulture. Za Holanđane tvrdi da su direktni u komunikaciji, da su klasne razlike izuzetno male, da beskućnika gotovo i nema, da je potpuno normalno videti premijera zemlje kako vozi bicikl bez pratnje i da mešavina raznih kultura Holandiju čini posebnom zemljom.

- Više od 90 odsto Holanđana tečno govori engleski jezik što u mnogome olakšava život ljudima sa strane. Kritičko razmišljanje je nešto što Holanđane ćini posebnim. Razlike između velikih gradova i malih sredina postoje, ali su one mnogo manje nego kod nas. Ovde su zemljoradnici najbogatiji sloj društva. Dosta ljudi radi pola radnog vremena, što doprinosi kvalitetu života, a to je moguće samo u finansijski jakim i uređenim zemljama. Amsterdam je najskuplji grad, pa rentiranje stana od 80 kvadrata ide i do 2.000 evra, a i cene nekretnina su skočile poslednje dve godine. Teško je dobiti posao na crno, a dosta ljudi iz IT sektora pristiže na već ugovorene poslove – objasnio je Srđan.



Jovana Navalušić-Banjai
(42) od 2015. godine živi u Den Bošu, gde ju je doveo suprugov posao, a trenutno volontira u studiju za izradu keramike. Prema njenim rečima, u Holandiji se odmah oseti neka prijatna opuštenost, a postoji i nenametljiva disciplina, poštovanja saobraćajnih pravila, čekanja u redu bez nervoze i guranja, što nije primetila u drugim zemljama gde je boravila.

- Bez obzira gde u Holandiji živite sve vam je podjednako dostupno. Četiri velika grada su, naravno, središte dešavanja, ali je i ostatak zemlje podjednako bogat sadržajem i tamošnji ljudi su savršeno zadovoljni svojim načinom života. Primanja su prilično usklađena s osnovnim troškovima. Većina Holanđana sasvim pristojno živi, a socijalna politika je na zavidnom nivou. Oduševio me je školski sistem jer mi je bilo važno da dečacima početak u novoj zemlji ne bude frustrirajući zbog nepoznatog jezika. Imali su podršku učitelja, ali i novih drugara. Poštuje se dečija individualnost, klinci dosta vremena provode na otvorenom, ne opterećuju ih ocenama. Svidelo mi se i što se Holanđani ne poistovećuju s poslom koji obavljaju – precizirala je Jovana.


Holanđani znaju da uživaju u svakom momentu lepog vremena, što je Danijelu posebno oduševilo. Uz toliko kiše i vetra, Sunce mora da se iskoristi, pa čim je sunčano, ljudi u kupaćim kostimima leže po parkovima i uživaju ili kombinuju da rade od kuće, kako bi upijali blagodeti sunca. Danijela je pokušavala da se vrati u Novi Sad, ali je tadašnji dekan Novosadskog univerziteta poručio “svi bi da se vratite, a trčali ste da odete, pa ne može”, pa je na kraju odustala od te ideje.

- Holanđani vas posle PhD studija zamole da neko vreme tu radite kako bi se na taj način odužili zemlji, a Srbija s gađenjem odbija svoje stručne kadrove koji su otišli u inostranstvo. Znači, imamo mi još mnogo da učimo. Novosađani imaju dosta sličnosti s Holanđanima, kao što su ljubaznost i zatvorenost. Novosađani kad te prihvate za prijatelja to ostaje zauvek dok Holanđanima druženje traje dok im je usput i zgodno. Recimo, ako se presele u drugi grad, prijateljstva izblede za čas. U Amsterdamu me na Novi Sad podsećaju jedino pune bašte kafića. Međutim, svaki kvart ima svoj lepi centar, pa se možda to može uporediti sa našim centrom. Iako je Amsterdam veći, Novi Sad je bučniji jer se ovde vozi bicikl, manje su saobraćajne gužve i kolima u centar će se retko ko uputiti. Za razliku od Novog Sada ovde se fasade održavaju, ali mi možda fale dobri, besplatni koncerti na otvorenom, što je u Novom Sadu češće nego u Amsterdamu – poručila je Danijela.


Iako česte kiše i sivilo ponekad znaju da izazovu želju za nekim sunčanijim predelima, Srđan ne bi menjao Holandiju drugom zemljom za život.

- Nisam imao nikakvih neprijatnosti kao stranac, ali nigde nije jednostavno biti migrant. Holanđani sa svojom kolonijalnom pedagogijom će uvek pokušati da vas “koriguju” i objasne kako treba da se ponašate. Spontanost u međusobnim odnosima je nešto što mi dosta fali. Zakazati sastanak sa nekim dva meseca unapred je zaista naporno. Holandija je zemlja sa najvećim procentom stranaca, pa je teško je govoriti o sličnostima i razlikama s Novim Sadom, ali ono što me podseća na rodni grad je beskrajna ravnica – zaključio je Srđan.



I Jovana ne bi menjala zemlju za život, ali možda samo klimu. Ipak, kaže nam uz osmeh, sebe uhvati kako u poslednje vreme šeta u japankama na 10 stepeni celzijusa (smeh).

- Nema razlike između nas ili migranata iz Afrike, svi su podjednako važni i imaju ista prava, pa samim tim nikad nisam osetila neku nelagodnost u tom smislu. Osim klime, smeta mi što druženja umeju da se zakazuju kao pregled kod zubara. Kad je reč o sličnostima s Novosađanima, i jedni, i drugi su usporeni i ne preterano srčani na koncertima, ali su ljudi u Novom Sadu neposredniji. Slabo me bilo šta podseća na Novi Sad, osim što je i ovde sve ravno. Prednosti i mane života ovde zavise od vaših prioriteta i pogleda šta i koliko gubiš, a šta dobijaš u odnosu na raniji život. Nema to toliko veze s Novim Sadom, već više je situacija kad u istom gradu imaš par prijatelja ili komšije koji mogu da “ulete” i usred noći – čuli smo od Jovane. 


NA BICIKLU I PO KIŠI I PO VETRU

Kad je reč o savetima, naši sagovornici su budućim migrantima imali šta da poruče. Iz prve ruke smo saznali zanimljive informacije.

Danijela: Ljudi koji bi da se presele u Holandiju ne treba da očekuju da će sve ići jao lako. Iako je moguće u Holandiji izgraditi za sebe i svoju porodicu lep život, moraju da budu spremni da se odreknu svog komfora, da rade od jutra do mraka, da budu bolji, pametniji i vredniji od Holanđana da bi dobili ono što zaslužuju. Usput moraju da nauče da voze bicikli i po kiši i po vetru i to bez žalbe. Još jedan savet je da kupe stan što pre mogu. jer je sada jeftinije otplaćivati hipoteku nego plaćati rentiranje.


Srđan: 
Moj savet je da se odvaže i krenu put Holandije i da znaju da će biti adekvatno plaćeni i cenjeni za svoj rad. Nije lako, ali je moguće. I, da, jezik koji će morati da nauče nije nimalo lak.

Jovana: Potrudite se da u što kraćem roku naučite holandski!

Oceni vest:
8
4

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Milos

    pre 1319 dana i 16 sati

    jos jedna iz niza vesti, kako se zivi u zapadnoj Evropi... cemu ovo ? da mi ostali poludimo jer ne mozemo da odemo ili sta je cilj? zivi se spektakularno u odnosu na Srbiju..ovo vazi i za sve buduce clanke koje planirate.

    Oceni komentar:
    20
    17