NAŠA TEMA: Kako žive Novosađani u Španiji

NAŠA TEMA: Kako žive Novosađani u Španiji

Piše: Dejan Ignjić


Ova južnoevropska zemlja je kraljevina i ima jednu od najstarijih himni u Evropi, koja pritom nema reči od 1978. godine. Poznata je i kao zemlja koja organizuje najluđe i najspektakularnije festivale i raspolaže sa više od 8.000 kilometara plaža. Nisu bili učesnici nijednog svetskog rata i malo je falilo da se kod njih izgradi Ajfelov toranj. Prva su zemlja u Evropi po konzumaciji kokaina, ali i po donaciji organa. Proizvode 44 odsto maslinovog ulja na svetu i jedina su evropska zemlja s proizvodnjom banana.


Njihovi izumi su svemirsko odelo – “escafrandra estratonautica”, pa otud naša reč skafander – simbol za dolar ($), zoger, podmornica, stoni fudbal, kalkulator… Kod njih ne postoje zakoni protiv golotinje na javnom mestu, prostitutke su obavezne da nose reflektujući prsluk, a na svakih 129 ljudi postoji jedan bar jer piju 11,2 litara godišnje čistog alkohola, što je skoro duplo više od svetskog proseka. Španski je četvrti jezik u svetu i koristi ga skoro 400 miliona ljudi. Fudbal je najvažniji sport u Španiji, čije ime vodi poreklo od reči “Ispania”, što znači zemlja kunića. Od Novosađana ćemo saznati da li je život na poluostrvu baš tako lagodan.



Bojan Pantelić
(46 godina) je u Španiji od kraja 1999. godine, bavi se turizmom i živi u Las Palmasu. Po dolasku je često Špancima govorio da više nije mogao da gleda svoj grad sa srušenim mostovima, ali je zapravo oduvek želeo da dođe u ovu zemlju zbog muzike, jezika, gradova, a kasnije sve više i zbog struke.

- Imao sam 27 godina, želeo da emigriram i osećao ako tad ne odem, da nikada neću. Tražio sam način da se dokopam Španije i ljude kojima bih mogao zatrebati, a oni meni pomoći. Od papira sam imao pasoš izbombardovane države i grčku šengen vizu sa multi ulazima koju sam dobio kao turistički vodič. Kolega iz Barselone mi je dao šansu. Već za Božić sam vodio Engleze, od Kosta Brave do Barselone koju sam jedva poznavao, ali njegove instrukcije i logistika su bili savršeni, pa sam od turista dobio i dobar bakšiš. Španija se možda od drugih evropskih zemalja razlikuje jer žene ne menjaju prezime pri udaji (smeh), a svi Španci imaju dva prezimena. Prvo očevo, drugo majčino. Izlaze na tri mora i imaju najviše ugostiteljskih radnika – izneo je prve utiske Bojan.


Novosađanka R. T. (38) stalno je gledala “Atlas sveta” i prosto poželela da ode u Španiju. Na Majorci je od 2008. godine, a privukli su je klima i, naravno, potraga za poslom. Smatra da Španija u odnosu na ostatak razvijene Evrope ima manju ponudu posla, ali su zato ljudi izuzetno fini i druželjubivi, lako se obraćaju nepoznatima, retko koriste “vi” u obraćanju, svi su na “ti”.

- Poznata je njihova "la siesta", otprilike od 13.30 do 16.30 sati, kad ništa ne radi, osim restorana naravno, a uveče svi sede i "otpadaju" po lokalnim kafićima, i to zajedno, od 7 do 77 godina. Jedu dosta masnu hranu i piju puno piva. Vino i sir su im sjajni. Život u Španiji je fin zbog klime i prijatnih Španaca, ali i težak zbog manjih primanja, nego u ostalim evropskim zemljama. Pokušaj otcepljenja Katalonije se oseti samo na političkom nivou, ali na individualnom ne. Ima Katalonaca koji su jako prijatni, ali i onih koji neće da pričaju španski. Specifični su po običajima, ponašanju i stavovima. Vole da se izdvoje, da daju do znanja da su oni Katalonci. Ko dobro govori španski i francuski može da razume katalonski jezik – rekla je naša sagovornica.


Dušan Tomić
(44) je 1998. godine, po završetku Akademije dramskih umetnosti, otišao u Španiju na usavršavanje fizičkog pozorišta, na Institut del teatre. Tamo je diplomirao režiju i tako zamenio panonsko Mediteranskim morem. Živi u Granoljersu, 20 kilometara od Barselone.

- Španija se razlikuje od ostalih evropskih zemalja po turizmu i mediteranskoj kuhinji. Život je postao otežan nakon finansijske krize, a velika korupcija prilikom spasavanja banaka samo je ubrzala želju Katalonije za otcepljenjem. Samim tim što je na Mediteranu, kao i olimpijski grad, Barselona ima jednu posebnu vrstu energije koja se odlikuje velikim brojem dešavanja na ulicama. Plate variraju od pokrajine, do pokrajine. Baskija i Katalonija su lokomotive španske ekonomije i prosek plate je od 1.000 do 1.500 evra, što nije dovoljno za normalan život jer je većina građana pod velikim kreditima. Hrana i garderoba domaćih proizvođača značajno su jeftiniji nego u ostatku Evrope i pristupačni su svačijem džepu – objasnio je Dušan.


Nakon Barselone i Madrida, Bojan je poslednjih 14 godina na Gran Kanariji. Najviše mu odgovara kosmopolitski ambijent, klima večitog proleća i posao na 10 minuta od kuće biciklom. Smatra da Španija nije tipična zemlja za emigraciju zbog zarada i standarda, te dodaje da je prilično decentralizovana, pa provincije imaju značajnu autonomiju, različite kulture, menatlitet i način života. Tako Kanarci provode mnogo vremena napolju, uz roštilj i bazen, a pre svega na talasima, pa su u stanju da ceo dan budu u vodi hvatajući talase. Prema njegovim rečima, pokušaj otcepljenja Katalonije, utiče i dalje na život u samoj provinciji jer se narod podelio, ali će se stvari smiriti pošto se dobro živi, pa nema potrebe za agresivnošću.

- Separatisti ne čine većinu ali su veoma bučni u svemu što rade i prilično naporni za nas koji smo došli sa jugoslovenskih prostora. Mi na Kanarima ne osećamo negativnu promenu. Kanari imaju klimu večitog proleća. Sneg nisam video godinama, ali i do najbližeg ski centra treba da letim bar tri sata avionom. Kirije su od 400 do 1.000 evra u zavisnosti gde i koliki je stan. Na Kanarima ne koristimo grejanje, niti zimsku garderobu, i sa te strane nam je jeftiniji život. Imamo i specijalni "kanarski" popust od 70 odsto na sva putovanja između ostrva i španskog poluostrva jer smo udaljena provincija. Za pristojan život je dovoljno i 1.000 evra, ali za lep barem duplo – obrazložio je Bojan.


Naša sagovornica kaže da su cene u radnjama i restoranima iste kao kod nas. Špance opisuje kao fine, dobre, gostoljubive, širokih shvatanja i dodaje da nikad nije doživela neprijatnost. Tako opisuje situaciju kad su dve devojke i dva nepoznata mladića sudarili i ne samo da su rekli “pardon”, već su počeli da plešu na sred ulice, pa se za desetak sekundi razišli kao da se ništa nije desilo. U sećanju joj je ostala i scena iz kafića, kad je neki momak počeo da peva, pa su mu se svi pridružili, iako se ne poznaju. Takođe, u tuš kabinama na bazenima svi se tuširaju goli, nemaju osećaj stida, niti se međusobno zagledaju.

- Razmišljala sam da odem u nordijske zemlje zbog poslova i primanja, ali klima i ljudi su uvek prevagnuli na stranu Španije. Ništa ne bih menjala u Španiji.Možda da je kraća ta siesta (smeh) i da se grejanje zimi poboljša. Ništa me ovde ne podseća na Novi Sad i u mnogo čemu se razlikuju od Novosađana. Uvek su nasmejani, nisu uobraženi i umišljeni, jako su prirodni, otvoreni i prijatni.Ne ustručavaju se da se nasmeju jedni drugima u prolazu i kad se ne poznaju. Takođe, muškarci su, moram primetiti, mnogo veći kavaljeri nego kod nas – zaključila je R.T.


Prema Dušanovim rečima, naših ljudi ima malo u Španiji, u odnosu na neke druge evropske zemlje gde je zarada bolja. Većina poslova naših ljudi vezana je za turizam. Zarad usavršavanja španskog jezika, Dušana možda avantura odvuče u neku južnoameričku zemlju. Kako kaže, u Kataloniji nema puno prostora za druženje zbog dvokratnog radnog vremena, a i vrlo su štedljivi, ne rasipaju puno novca na kafanska druženja.

- Da bi se sa nekim video na kafi, prvo mora da se konsultuju rokovnici. Kad neko u stanu organizuje kolektivnu večeru, svi delimo troškove na jednake delove. Katalonci su vrlo slični Novosađanima, smireni, kulturni, vedri, duhoviti, opušteni, iskreni prijatelji. Jedna od većih mana Barselone je nedostatak Dunava, jedne velike i moćne reke u kojoj sve protiče i lagano prolazi. Barselona ima divno more, ali sa njene strane se ne vidi druga obala, jer nema mostova koji ih spajaju. Ulice u Barseloni su uske, mediteranske, nemaju onu širinu Novog Sada. Nedostaju mi novosadski parkovi, riblja čorba, vruć vojvođanski hleb... – u dahu je rekao Dušan.


Bojana je oduševila raznovsnost španske kuhinje jer to nisu samo paelja, tortilja i sangrija. Prag ga je oduvek privlačio, ali se umorio od selidbi i više ništa ne bi menjao. Njega takođe ništa ne podseća na Novi Sad, niti vidi bilo kakvu sličnost tamošnjih ljudi s Novosađanima. U Španiji bi menjao pričanje kasirki o privatnim stvarima dok ljudi čekaju u redu, položaj malih privrednika i spasavanje banaka u vreme krize umesto socijalnih slučajeva.

- Jedan od razloga zašto sam ostao u Španiji je što nas prihvataju, razumeju i cene žrtvu emigranata. Naši ljudi ne formiraju geta, udruženja i mesta gde se okupljaju. Idu za svojim poslom i mešaju se sa Špancima i ostalim strancima. Rezultat toga je da brzo naučimo jezik, shvatimo kulturu i mentalitet, pa nas i cene zbog toga. Prednosti života ovde su blizina mora, lepši i čistiji vazduh, nema prolećne alergije, kosmopolitski ambijent, susret različitih ljudi i jezika. Mane su što nema roditeljske kuće da vodim ćerku kod babe i dede, nema najboljih garesa, nema Đave, Dunava, dovoljno zelenila i fruškogorskih slavuja. Nema kvalitetne žive muzike, bureka i pljeskavica – na kraju je sumirao Bojan.


Želja, volja, vrednoća…

Iz razgovora s našim bivšim komšijama shvatili smo da Španci nisu ljudi koji su ludi samo za koridom i fudbalom. Sve zavisi od provincije do provincije, kulture i mentaliteta, a naši sagovornici su budućim emigrantima i putnicima namernicima dali i po koji savet.

Bojan: Naučite što više jezika. Budite vredni i oslanjajte se samo na sebe. Posla ima i svako naleti kad tad na svoju šansu.



R. T.: 
Morate imati vanredno jaku želju, volju, elan i motivaciju. Budite otvoreni za prihvatanje i prilagođavanje novoj kulturi. Takođe, mnogo znači ako poznajete nekoga ko je već u Španiji i ko može da vam pomogne u početku.

Dušan: Svim ljudima iz Novog Sada bih toplo preporučio da posete Barselonu zbog njene divne i pozitivne energije, arhitekture, Sunca, prijatnih osmeha, puno turista… Jednom rečju, ceo svet je u Barseloni. Katalonija ima srce i snagu za sve ljude dobre volje.

Oceni vest:
18
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • mikica

    pre 297 dana i 16 sati

    sve je ovo lepo ali nista nam rekli na koji nacin su otisli. sta je potrebno od viza, papira itd. da li se dobijaju lako ili tesko

    Oceni komentar:
    0
    9
  • Stevan

    pre 153 dana i 16 sati

    Poz iz Cerdanyola dell valles malo mijesto iza Barcelona a pored Granollesa . Stobse tice Radne vise i zaposlenja mogu reci vrlo komplikovano. Jedino ako imate neka deficitarna zanimanja . U tom slucaju firma na koju aplicirate sama ce vam obezbjediti radnu dozvolu alii ce te cekati i do 6 mj za istu..
    Inace dobiti posao ispred Katalonaca i Spanaca gdje je svaki 4 mladi covjek nezaposlen .Znaj te da ste imali ludu srecu. I to je jako tesko, jezik Spanski je vrlo bitan za posao a odmah za njim i Katalonski jedan bez drugog ne idu . U suprotnom bit ce te diskriminisani u u 5 redu za sve ... ostalo gore navedeno sve je tacno za plate i zivotni standard. Zemlja je lijepa klima je dobra doduse zavisnosti od pokrajine ljudi su vrlo teski i zatvoreno do vrlo otvoreni i komunikativni . Veliki poz

    Oceni komentar:
    1
    1
jkp lisje novosađani isključenje vode Republički hidrometeorološki zavod sahrane vremenska prognoza klinika za ginekologiju i akušerstvo telep Petrovaradin jkp novosadska toplana raspored sahrana novi sad bez struje novorođenčad Isključenje struje Branka Bežanov bebe jkp čistoća Draža Mihailović JKP Vodovod i kanalizacija Vreme u Novom Sadu novi sad bez vode servisne informacije novi sad novosadsko porodilište betanija četnici isključenja struje JGSP "Novi Sad" elektrovojvodina bez grejanja