NAŠA TEMA: Novosadski recept za uspešan privatni biznis

NAŠA TEMA: Novosadski recept za uspešan privatni biznis

Dok mnogi mladi ljudi priliku za zaposlenje traže u inostranstvu ili se nadaju sigurnom poslu u državnom sektoru, priželjkujući kao ozeb'o sunce ugovor na neodređeno, postoje i oni koji "razmišljaju van tegle" – koji svojim primerom potrvrđuju da je moguće pokrenuti, razvijati i uspešno voditi sopstveni biznis čak i u našem okruženju. Interesovalo nas je šta je najvažnije za evoluciju jednog brenda, koliko je teška borba s birokratskim vetrenjačama, kao i koliki je prag tolerancije Novosađana na nečiji uspeh – tj. koja doza uspešnosti se prašta u našem.

O svemu tome proćaskali smo s Vladimirom Elesinom, dizajnerom koji je bio dovoljno hrabar da se sa suprugom Ivanom, po profesiji vaspitačicom, otisne u gastronomske vode i da stvori potpuno inovativni nutritivni koncept na našim prostorima – brend Tegla’s.

Inspiraciju za pokretanje sopstvenog biznisa dobili su surfujući internetom. Naletevši na priču o salatama u teglama, zapitali su se zašto to do sada niko nije uradio na našim prostorima. Kako im se ideja jako dopala, pokušali su i sami da urade nešto slično, nastojeći da pritom zadovolje ne samo čulo ukusa radnog sveta sviknutog na instant zadovoljenje gladi kojekakvim “prehrambenim gresima”, nego i principe zdrave ishrane, kao i zaštitu životne sredine. Danas, nakon nešto više od dve godine otkako su otvorili svoj lokal na Limanu 3, uspeli su da ubede mnoge kako salata ne mora i ne treba da bude samo hranljivi aksesoar glavnom jelu, nego da i sama može biti pravi pravcati obrok. Njihov pokušaj da izađu iz klišea naše kuhinje kako bi ponudili nešto drugačije ipak je urodio plodom, iako je na početku sve izgledalo neizvesno:

- Nismo uopšte bili sigurni da će to da upali. Ni žena ni ja nismo iz ugostiteljstva i gastronomije, tako da smo išli na osećaj. Pošto ja radim kao grafički dizajner i dosta sedim za kompjuterom, pošao sam od sebe zapitavši se šta bih ja to mogao da jedem, a da nisu burek, pica, gibanica, pa smo odlučili da probamo nešto ovako. Svidela nam se ideja jer je bilo lako implementirati je, budući da se odnosi na neki najniži stepen gastronomije gde nije neophodno bog zna kakvo znanje da bi ti to napravio. Lokal smo otvorili na Limanu 3 zbog toga što je ovo “silicijumska dolina” Novog Sada. Ovde se nalazi najviše ljudi koji rade u IT sektoru. Oni jesu naša ciljna grupa, ali su to takođe i mnogi drugi koji razmišljaju o zdravoj ishrani, koji bi da probaju nešto drugačije. Ideja za staklene tegle i povratnu ambalažu nastala je tako što smo razmišljali šta bi bilo dobro da nama neko drugi ponudi da radi ovo što mi radimo. Na zdravim nogama smo pokrenuli biznis, pa samim tim smo verovatno zbog toga i opstali – kaže za naš portal Vladimir Elesin.

Šta je iz ove perspektive bilo najteže kada ste počinjali?

- Nailazili smo na razne prepreke. To su takve životne okolnosti i situacije kakve nigde drugde ne možeš da iskusiš sem u svojoj firmi. Dešavaju se razne stvari i to na dnevnom nivou: popravke, kvarovi… prosto se navikneš da ploviš sa tim. Ne mogu da definišem ništa što je najteže. Najteža bi bila neka prepreka koju nismo mogli da pređemo, ali to se do sada nije desilo. Sve smo zaobišli, sve smo popravili, tako da mislim da smo okej.

Koji savet biste dali mladim ljudima koji bi da se otisnu u realizaciju neke svoje biznis ideje?

- Treba implementirati jednostavne stvari.  Ne treba se zamajavati nekim komplikovanim izumima koje do sada niko nije uradio. Verovatno ih nije uradio zbog toga što su previše komplikovane. Ima jako puno ljudi iz okruženja koji imaju dobre ideje, ali ih ne realizuju jer ih sprečava strah. Najveći problem je monetarni strah, tj. strah od gubitka novca. Ljudi shvataju posao kao rizik. Novi preduzetnici bi trebalo da izbace iz glave takav stav. Taj novac je nešto što bi trebalo da im donese drugi novac. Ko ne reskira, ne profitira. Strah je normalna reakcija svakog živog organizma koji se susreće sa nečim novim i to nije ništa čudno. Međutim, rizik vezan za posao zapravo nikad nije rizik, nego ulaganje. Ti ulažeš u sebe. Nekad se izlaganje isplati, nekad ne. Ne treba uzeti nešto što je već hiljadu ljudi napravilo i pokušati sa istim stvarima. Ako pokušavaš istu stvar, ne očekuj drugačiji rezultat. Napravi samo mali iskorak u svom razmišljanju i razmislili šta je nekom potrebno. Mladi preduzetnici treba da ulažu najviše u sebe, u svoju firmu. Ukoliko sve prihode koje naprave uspeju da iskoriste za firmu, tada će firma jačati. Ukoliko to uzmu za sebe nadajući se da je to dovoljno, onda će ostati na istom nivou. Obično se desi da ljudi koji ostaju na istom nivou na kraju završe neslavno, jer posao je živa stvar, moraš da se menjaš, da se prilagođavaš i ne možeš da ostaneš na istoj poziciji i razmišljanju kao prvog dana, jer onda si u problemu. To je neka moja vizija.

Koliko se prvobitni koncept Tegla’s razlikuje od ovog što je danas?

- Priča je od početka malo evoluirala. Mi smo imali taj neki koncept koji smo smislili još tada i njega se i dalje držimo. Bitan nam je kvalitet, kao i kontinuitet kvaliteta. Važno nam je da ljudi prepoznaju da su to kvalitetne namirnice i da radimo sa proverenim dobavljačima. Sa druge strane, razmišljamo i na lokalnom nivou, radimo sa lokalnim poljoprivrednicima koliko god možemo. Jednostavno nastojimo da uklopimo sve elemente – uključujući teglu, povrće, meso i termičku obradu, u jednu celinu. Sve to zajedno je bilo tako postavljeno od početka. Nismo nešto preterano menjali, osim uvođenja nekih novih ukusa. Međutim, mi smo sada mnogo opušteniji jer znamo koji je proces. Znamo šta smo do sada prošli. Svaka prepreka nas je naučila nečemu i nastavili smo dalje u pravcu u kom smo želeli. Danas znamo šta podrazumeva preduzetništvo, šta se tu dešava i kako sve to funkcioniše.

Na koji način je tekao proces stvaranja vaše ponude? Kako ste eksperimentisali sa ukusima?

- Čitav proces vrlo nalikuje eksperimentisanju s ukusima u sopstvenoj kuhinji. Što se tiče testiranja ukusa, imamo širok krug prijatelja kojima smo dali prve uzorke da ih isprobaju i ocene. Tako je mnogo receptura i otpalo. Zaista kod nas nema ništa što je kliše. U našoj ponudi nećete naći cezar ili grčku salatu, kao i sve te neke stvari koje možete naći negde drugde. Kod nas ljudi dolaze jer žele baš to što mi imamo da im ponudimo. Nijedna receptura koju imamo nije ostala originalna, iako smo je sami pravili. Uvek smo vremenom dodavali još ponešto kako bismo je unapredili.

Ko je zadužen za vaš vizuelni identitet?

- Šta god da se bude menjalo, a menjaće se sigurno, logotip ostaje. On je naš zaštitni znak. Radio ga - je moj prijatelj sa klase sa fakulteta, koji je inače profesionalni logo dizajner. Pošto se ja bavim nekom drugom vrstom dizajna, prepustio sam profesionalcu da uradi svoj posao. Fenomenalno je to uradio, imamo samo reči hvale. Imamo i tim fotogarafa koji nas prati. Vrlo smo interesantna tema za ljude koji rado dele fotografije naše hrane na instagramu. To je sad popularno. Intenzivno razmišljamo o marketingu koji je bitna karika u svakom poslovanju. Ne prepuštamo stvari slučaju. Marketing je ključ, marketing je osnova. To dosta ljudi ovde ne shvata. Kada kažem marketing mislim i na dizajn, pošto je on sastavni deo marketinga, kao i fotografija. Ljudi prosto ovde ne shvataju te stvari, jednostavno to ih ne interesuje. Misle da će samim tim što su oni otvorili nešto, ljudi po inerciji doći na to mesto. Nažalost, još uvek nemamo taj preduzetnički duh koga karakteriše otvorenost. Nema toliko inventivnosti. Iako se zna da u gradu ima npr. 250 pekara, neko ipak poželi da otvori 251. Ako baš otvori tu 251. pekaru, hajde da pokuša da bude drugačiji. Mi smo oduvek razmišljali o detaljima nadajući se da će to tamo neko primetiti, bez obzira što mi ne prodajemo deklaraciju, ne prodajemo logotip, već obrok salatu. Ali ona treba da bude lepo upakovana, ljudi treba da primete njen dizajn, da požele da je degustiraju. Nije stvar samo u tome da se hranom napuni stomak. Hrana je mnogo više od toga, moraš da je vidiš, da ti se svidi, ima tu neke magije. Treba obratiti pažnju na mnoge detalje i nastojati da se firma uzdigne na svaki mogući način. Nas izdvajaju sitnice, dizajn, marketing, izdvaja nas dosta toga, ali je suština da mi imamo proizvod koji je unikatan na ovim prostorima. To je prepoznato od strane mnogih. Pošto smo se registrovali kao brend, prodali smo jednu našu franšizu koja je otvorena u Beogradu i tamo imamo dva prodajna objekta. Sve što se ovde nalazi može i tamo da se proba. U svakom slučaju, radimo na tome da se ova priča proširi, da izađe samo iz nivoa ove države. Obrok salate u teglama smo, ako mogu slobodno da kažem, mi doneli u Srbiju.

Vodite računa i o ekološkom aspektu poslovanja...

- Znamo da to pakovanje košta i dajemo benefit ljudima koji to pakovanje vrate. Čovek nema šta drugo s teglom osim da je pretvori u teglu za ajvar, turšiju ili da je baci. Mi kao zemlja ili kao grad nažalost nismo još došli do tog stadijuma mentalne razvijenosti da shvatimo da je reciklaža nešto u šta treba da se ulaže. Ja sam guglao koliko god sam mogao da pronađem bilo koga ko reciklira staklo. Ljudi nam se masovno javljaju sa pričom da imaju hiljadu tegli s kojima ne znaju šta će, a mi im odgovaramo da ni sami ne znamo šta ćemo sa njima, jer koristimo jednu vrstu tegli koje su naše i koje kupci vraćaju. Tako da ne prihvatamo sve tegle ovog sveta. Volimo ih, ali nemamo gde sa njima. Tako da smo razmislili šta bi bilo ok ponuditi ljudima, a da sa druge strane mi od toga imamo benefit. Hteli smo da napravimo neki odnos – ti imaš nešto od toga, ja imam nešto od toga: imamo zajednički interes, pa ćemo se sresti. Ljudi vraćaju tegle, uzimaju kartice, a kada se vrate sa deset pečata, mi im dajemo da izaberu šta oni hoće.

Koji Tegla’s ukusi su najpopularniji među Novosađanima?

- Generalno, sve salate se jedu... Imamo i slatke ukuse koji su nastali u saradnji sa Home made kompanijom iz Beograda. Uveli smo slatke stvari, branč, energetske tegle sa prirodnim zaslađivačima i kranč muslijem. Imamo neki osećaj da su ljudi koji su naši redovni konzumenti ipak stekli neko poverenje u nas i da se zbog toga novi ukusi ne probijaju tako teško. Ljudi nam veruju i samim tim su spremni da probaju to novo što smo napravili. Ako jednom slažeš čoveka, on gubi poverenje u tebe i više nemaš šta da pričaš s njim. U biznisu je to stoprocentan slučaj. U ishrani, gastronomiji i ugostiteljstvu pogotovo. Tu nema mesta za kiks.
 

HOD PO TANKOJ LINIJI: "Novi Sad je specifična sredina. U njemu se ne prašta neuspeh i ne prašta se uspeh. Imaš jednu užasno taknu liniju po kojoj moraš da hodaš koja je između ta dva i ne smeš previše da uspeš, jer to nije dobro i ne smeš da ispadneš iz cele priče, jer ni to nije dobro. Onda prosto moraš da budeš na toj liniji. Suština je da se držiš smera koji si zacrtao," kaže naš sagovornik.

Oceni vest:
32
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

novosadska policija novosadski maraton novosadski sajam Isključenje struje bez struje klinika za ginekologiju i akušerstvo pivo isključenje vode OK Vojvodina porodilje novosađani novosadski oktoberfest servisne informacije novi sad hladno pivo novorođenčad Vreme u Srbiji Vreme u Novom Sadu novosadsko porodilište vremenska prognoza betanija Republički hidrometeorološki zavod gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević gradonačelnik Miloš Vučević isključenja struje Spens RHMZ bez vode elektrovojvodina JKP Vodovod i kanalizacija bebe