NAŠA TEMA: Razigravanje mečke

NAŠA TEMA: Razigravanje mečke

Prema ustaljenom narodnom verovanju, ukoliko na Dan državnosti mečka po izlasku iz jazbine ugleda sopstvenu senku, država bi mogla biti dugotrajna i hladna i potrajati čak do proleća, koje, vele neke optimistične najave, u Srbiji, za razliku od ostatka zatucanog sveta, neće biti zakazano pre kraja aprila, a možda ni tada.

Ukoliko, pak, na ovaj dan mečka senku ne vidi, država bi se i zvanično mogla raspasti i pre najavljenog proleća, iako upućeni tvrde da se ista raspala još onomad, pre oko dve i po decenije, kad su na njeno čelo došli oni, to jest ovi, koji su mečku uporno čačkali, a nisu imali pojma o tome da je mečka voćka čudnovata, te da ume tako silovito da raspali među noge i da učini da se na takozvanim mečkočačkačkim teritorijama generacijama rađaju degeneracije. Nešto kao u Černobilju, samo malo manje eksplicitno. U svakom slučaju, a u svrhu realizovanja narečenog eksperimenta sa senkom, na pomenuti Dan specijalno je angažovana Gordana, vidovita mečka iz beogradskog Zoo vrta, oko čijeg su se apartmana spontano okupili novinari nezavisnih redakcija i ostali znatiželjnici, a sve u nadi da će mečka primetiti da su došli i da će, kao što red i običaj nalažu, pokazati barem minimum gostoljubivosti i uljudnosti, ili barem umečkovljenosti. Nažalost, to se nije desilo, jerbo je mečka, na ogromno razočarenje prisutnih, ostala u svojoj jazbini. Da hrče, ili da čačka nos, nije poznato.

Ovakva relativna neuspelost rečene mečkometode otvara mogućnost barem za dva potencijalna scenarija i tumačenja mečkinog izostalog ili barem prećutanog proročanstva. Prvi scenario veli da se mečka probudila do zla boga mamurna, te da zbog toga nije mogla nanoge, ali da u jazbini, usled gustog mraka, nije videla svoju senku, što ide u prilog prorocima skorog kraja ledenih dana i konačno-zvanične propasti države. Prema drugom scenariju, mečka je intuitivno,u dubokom snu, osetila da napolju, zbog raznih budala koje ulicama slobodno hodaju, još dugo neće biti bezbedno, te se samo obrnula na drugu stranu i nastavila da spava. Ovaj scenario ide na ruku zagovornicima takozvanog kasnoaprilskog proleća. Ipak, pored dva pomenuta scenarija, postoji i treći, donekle prećutan, ali fakat najopasniji. Taj scenario veli da se Gordana na Dan državnosti uredno probudila, oprala zube, zaprala se ispod pazuha i krenula napolje, ali joj je izlazak bio onemogućen, jerbo joj je neko opet stao na rupu. A kako izgleda, i kakve su posledice, kad se mečki na rupu stane – to vrlo dobro znaju svi sa ovih mečkočačkajućih prostora. Legenda kaže da su čak i neki od aktuelnih  krotitelja-mečki-u-pokušaju, još davnih dana, pre nekih 17 godina, verovali da mečki na rupu mogu tek tako, zbog čega ne samo da im je mečka duvala, duvala i oduvala mostove, kasarne i decu kasetnim i inim bombama, nego da su danas, za kaznu, istoj toj mečki u obavezi da obezbede nesmetano šenlučenje po Srbiji, te oslobađanje od plaćanja alimentacije i srodnih poreza na dodatu vrednost.

Na sreću, ovdašnje političke strukture nisu stasavale na sumanutim narodnim verovanjima u mečke, već na egzaktnim tvrdnjama iz skripti uglednih privatnih fakulteta i, eventualno, na usmenim proročanstvima legendarnih Tarabića. S tim u vezi, pomenute strukture više no dobro znaju da se zdravouman čovek ne može osloniti na viziju mečke, budući da je ista ta mečka, u voznim parkovima skupština i crkava, već odavno ustuknula i poklekla pred najezdom “audija”. Elem, čvrsto rešeni da se ne obaziru na mečkina bulažnjenja, strukture su odlučile da Dan sa velikim “D” proslave i obeleže onako kako im se čini da je najprigodnije, u skladu sa sopstvenim intelektualnim i ostalim paranormalnim veštinama i sposobnostima. Tako je, recimo, poslovično-zabrinuti premijer Vučić odlučio da poseti Kragujevac, grad na čijim je kapijama instaliran najveći betonski krst u ovom delu kosmosa, te da tamo okupljenim članovima svoje partije i ostalih javnih preduzeća objasni kako je, u nešto slobodnijem tumačenju, Karađorđe popularnost u školi stekao na mišiće, a Miloš Obrenović na pamet i diplomatiju. Nešto kao rani i zreli Vučić, otprilike. U isto vreme, jedan od primeraka Aleksandra Vulina boravio je u crkvi na Oplencu, gde je, koliko se može razumeti, održano opelo onoj Srbiji koja je u prvoj polovini 19. veka rodila jedan od najnaprednijih evropskih ustava svog vremena, a čije će građane vek i po kasnije isti taj Vulin kao kanalizaciju spirati sa ulica ledenim vodenim topovima, u nedostatku tople vode. Prema tvrdnjama iz nezvaničnih izvora, a u skladu sa svojom poznatom izjavom “hvala bogu, ja sam ateista”, Vulin je prilikom opela izgovorio: “Hvala državi što ne postoji, pa da i ja budem državnik.”

Ipak, najdublje unutrašnje konflikte u vezi sa načinom na koji će doprineti proslavi Dana državnosti proživljavao je, očekivano, mirotočivi predsednik Nikolić. Razmišljajući o tome šta bi na ovaj svečani dan mogao da ponudi najzaslužnijim građanima, predsednik se, vele upućeni, najpre setio jednog bivšeg predsednika koji je jednom od svojih najpredanijih pečalbara u znak zahvalnosti poklonio lopatu. Međutim, predsednikovi savetnici, poznati po svojoj mudrosti, primetili su da lopata možda i nije najsrećnije rešenje, budući da bi takav poklon izvesni pokvareni umovi mogli da shvate kao predsednikovu ličnu promociju i kao njegovu žal za mlados’. Nakon dugog mozganja, predsednik se najzad dosetio da, prema ugovoru o autorskom delu, osim ovlašćenja da poklanja lopate, ima i ovlašćenje da deli ordenje. Saznanje da ima neka ovlašćenja i da njegova funkcija ipak ima nekog smisla toliko je obradovalo predsednika, da je istog momenta naručio pozamašnu količinu pomenutih gvozdenih artefakata, zbog čega je, na radost radno sposobnog stanovništva željnog posla, angažovano sto i kusur odsto kapaciteta umiruće smederevske Železare. Da dodela ordenja i odlikovanja bude poetičnija, dramatičnija i dirljivija, predsednik je, kao šlag na tortu, venac na grob, ili kako se već kaže, u svom dobro poznatom maniru mudraca iz senke, tihog, ćutljivog mislioca koji govori malo ali glupo, održao još jednu u nizu svojih antologijskih beseda, a u kojoj je, nonšalantno i bez vidljivog intelektualnog naprezanja, o istom trošku citirao Konfučijea, Andrića i Frojda, posthumno-diskretno podsetivši ovog potonjeg da je, u svojim latentno-manijačkim promišljanjima libida, alter-ega i inih nelagodnosti u kulturi, nesvesno mislio na Srbiju i na njenu da(v)našnju, nejasno definisanu seksualnu orijentaciju.

Za sve to vreme, mečka je, navodno, vežbala u svojoj jazbini. Na pitanje jednog radnika Zoo vrta šta radi, mečka je, veli neimenovani izvor, odgovorila:

“Razigravam se.”

“Za šta?” pitao je izvor.

“Da zaigram i pred njihovim vratima”, navodno je izjavila mečka. Ne precizirajući na čija vrata konkretno misli.

Tekst: Duško Domanović

 

 

Oceni vest:
6
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • aleksandranm

    pre 1244 dana i 50 minuta

    a nek zaigra i za pojas zadene

    Oceni komentar:
    0
    0
novosađani Elektrodistribucija Novi Sad Republički hidrometeorološki zavod nevreme javno komunalno preduzeće vodovod i kanalizacija JKP Vodovod i kanalizacija vlada srbije Isključenje struje Vreme u Novom Sadu bez struje betanija sahrane isključenja struje horoskop jkp lisje bez vode servisne informacije gradsko groblje detelinara isključenje vode horoskopski znaci klinika za ginekologiju i akušerstvo elektrovojvodina matičar novi sad servisne informacije novi sad jkp novosadska toplana novorođenčad bebe novosadsko porodilište raspored sahrana novi sad