NAŠA TEMA: Srbija u krivolovu godišnje gubi milione evra

"Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije" postoji od 1989. i ove godine slavi svoj 27. rođendan. Prvu ekipu činila je ekspertska grupa ekologa i biologa pri novosadskom PMF. Devedesetih godina priča je krenula da se razvija, da bi posle 2000. sve više hobista prilazilo udruženju. Od samog početka rada, Društvo je izdavalo svoj stručno-naučni časopis "Ciconia", jedino ornitološko glasilo u Srbiji. Društvo je raslo, počeli su prvi projekti i prva istraživanja, a od 2009. godine počinju sa publikovanjem popularnog magazina. Od tog trenutka dešavaju se velike promene u radu Društva, a mnoge mlade snage stavljaju im se na raspolaganje.

 U udruženju postoje tri osnovna stuba rada. Prvi bi bio istraživanje – prikupljanje podataka o samim pticama, koje vrste gde žive, u kolikom broju i šta ih ugrožava. Dobijeni podaci se dalje koriste za programe zaštite, a aktivnosti se usmeravaju ka poboljšanju opštih životnih uslova ptica. Poslednja, ali vrlo bitna sfera rada jeste komunikacija sa javnošću, odnosno edukacija i promocija. Kako bi uspeli da ostvare svoje ideje i programe, Društvo mora da ostvaruje saradnju sa širokim frontom ljudi – sa pojedincima, školama, državnim institucijama, fakultetima, lovačkim društvima.

- Na kraju krajeva, ptice dele prostor sa svima nama, a ne samo sa njihovim ljubiteljima - objašnjava nam na početku razgovora Milan Ružić, predsednik Društva.

U Društvu je trenutno zaposleno 11 ljudi, angažovanih na različitim programima. Među najznačajnijim stvarima na kojima se trenutno radi jesu prva Crvena knjiga ptica Srbije, za potrebe Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine, Evropski atlas ptica gnezdarica, kao i započeti Nacionalni atlas ptica Srbije.

Nimalo omiljena, ali apsolutno neophodna aktivnost Društva jeste i praćenje nelegalnog lova. Ta problematika prisutna je od vajkada, ali malo ko se njome aktivno bavio. U okviru udruženja deluje i ekspertski Tim za borbu protiv krivolova, koji neformalno funkcioniše više od dve i po godine.

- Kada je o krivolovu reč, govorimo o tri osnovna problema, ali pod taj pojam uglavnom može svašta da se uglavi. Imamo veliki problem sa trovanjem ptica, kako namernim tako i nenamernim. Možda najveću opasnost predstavljaju golubari, koji su desetkovali populaciju velikih sokolova, tako da su oni sada jedna od najugroženijih vrsta na području Srbije. Osim trovanja postoji, naravno, i nelegalno ubijanje ptica vatrenim oružjem, što najčešće podrazumevamo pod krivolovom. Imamo tako slučajeve kada neregistrovani lovci ubijaju životinje, ali i situacije kada registrovavi lovci to rade na nelegalan način. Treći problem je hvatanje živih ptica za držanje u kavezu, trgovinu i šverc. U Južnoj Srbiji vrlo je živa tradicija hvatanja malih ptica pevačica – objašnjava Milan neke od osnovnih izazova sa kojima se susreću.

Sa tim neslavnim situacijama Društvo se susreće bukvalno svakodnevno, a hiljade ljudi prijavljuje sumnjive scene. Veliki problem predstavlja to što Društvo funkcioniše kao udruženje građana, pa nemaju ovlašćenja koja imaju državni organi. Sve što oni mogu da urade je da problem pronađu, učine ga prepoznatljivim i obaveste onoga ko je zadužen za njegovo rešavanje. Lanac komande i generalne odgovornosti, kao i mnogo toga u zemlji, nažalost ne funkcioniše. Inspekcije i nadležne službe reaguju vrlo slabo, izuzetno su loše opremljene, neadekvatno kadrovski potkovane, sa manjkom ljudi i nemotivisane za posao.  Šumarsko-lovna inspekcija zadužena za celokupnu teritoriju Vojvodine po planu i programu treba da ima najmanje 15 zaposlenih, a zapravo ih je samo šest. Zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, dakle, ni životinjama ne ide na ruku. Situacija u kojoj šest ljudi svakodnevno treba da kontroliše 18.000 naoružanih lovaca je, najblaže rečeno, banalna. Obaška što u kompletnom domaćem sistemu lovstva veži sistem da "koza čuva kupus".

- To što se dešava potpuno je paradoksalno. Lovci prijave izvesne kvote, poubijaju životinje, a zatim prijave državi kako je sve u redu. Zapravo, ništa nije u redu i neko tom problemu mora da pristupi vrlo ozbiljno, da uđe u priču i da ih iskontroliše, ali nema ko. Stvara se jedan ogromni pravni vakuum, u kojem grupe ljudi mešetare i rade šta hoće, bez ikakve bojazni da će ikada biti pronađeni i kažnjeni. Revnosni i obični građani ove države mnogo gube. U pitanju je pre svega neviđen materijalni gubitak. Primera radi, u Srbiji se godišnje krivolovi oko 25.000 srna, što, kada bi se legalno unelo u promet, govori o desetinama miliona evra koje nestanu u privatnim džepovima, gulašima i kobasicama. Na te propuste mi upozoravamo već godinama, ali je odgovor javnosti vrlo blag, verovatno iz razloga što nas muče i silni drugi problemi.

Mreža saradnika koju Društvo poseduje od izuzetnog je značaja za samo njegovo funkcionisanje. Može se reći da u svakom mestu imaju svog “doušnika“, koji iskreno brine za svoju okolinu. U malim sredinama teško je biti heroj, i svako ko napravi korak napred uglavnom biva javno osuđen, pa čak i fizički napadnut. Između ekscesa i rešavanja problem mora da postoji filter, a u najvećem broju slučajeva tu ulogu preuzima Društvo.

- Klasičan primer... Lokalni lovac, smučilo mu se da gleda probleme u svom kraju i dobro zna ko šta radi u selu, ali jednostavno ne sme to sam da prijavi. Ako bi to uradio kao pojedinac u lokalnoj stanici policije, istog trenutka bi se po šoru pročulo ko je to uradio i verovatno bi ostao bez kuće. On tada dostavlja podatke nama, sa kojima idemo kod relevantnog državnog organa.  Na nama je da ostvarimo dobre kontakte sa lokalnom policijom, što često nije nimalo lako, budući da postoje sela u kojima su 100% policajaca lovci. Događalo nam se da dođemo da prijavimo slučaj, a ispostavi se da je upravo njegov kolega nakon što je završio drugu smenu uzeo pušku i otišao malo da puca. Bilo je slučajeva i da su niži policajci savršeno korektni, ali slaba vajda kada im je načelnik lovac. Takođe, neretko se vrše i ogromni pritisci na tužilaštvo. Javni tužilac je preplašen i ne sme da proglasi očigledno krivično delo, iako ono to “de fakto“ jeste. Tada se mi obraćamo republičkom javnom tužiocu, koji vrši pritisak na niže nivoe. Sve to je igranka bez prestanka i puno pravnih stvari moramo sami da radimo, iako niko od nas za to nije obučavan.

LOVAC KAO UGROŽENA VRSTA: "Legalni lovac u Srbiji dugo godina važi za prilično ugroženu kategoriju. On nema pristup najboljim lovištima, koje za sebe i svoje “pajtaše“ zauzme kriminalna branša. Običan lovac nema pristup divljači, on ne može da ode gde hoće i kad hoće, a sve vreme plaće brojne dozvole i članarine. Broj prijavljenih lovaca drastično pada, ljudi su sve nezadovoljniji, te, kada im svega dođe preko glave, naposletku i oni posežu za nelegalnim metodama," kaže naš sagovornik. 

Kada su pre dve godine u Društvu radili procenu koliko vrsta strada u Srbiji na godišnjem nivou, došlo se do cifre između 125 i 170 hiljada ptica. Od toga, gotovo polovinu čine dve lovne vrste – prepelica i grlica. Međutim, poznavajući trenutno stanje stvari i pronalazeći sve više nelegalnih uređaja za njihov lov, sva je prilika da je ta brojka udesetostručena. U ovom trenutku u Srbiji radi preko 900 električnih vabilica, a oko jedne vabilice u proseku se za jutro ubije najmanje 50 ptica. Situacija se doima katastrofalnom i procena je da se godišnje u krivolovu ubije i do pola miliona prepelica. U pitanju je više desetina miliona evra direktnog gubitka za državu, a još je dramatičnija činjenica da je populacije ove dve vrste u Evropi za poslednjih 30 godina opala za više od 50 odsto. Okolne zemlje su upoznate sa problematikom, te su prepelice i grlice zabranjene za lov. U našoj zemlji one se masakriraju... Na taj način, Srbija se promoviše kao zemlja u kojoj može da se radi šta god poželite.

- Poslednji primer tog sramnog trenda imali smo u Mokrinu, a, naravno, predsednik lovačkog društva je i lokalni policajac. Diplomatu smo uhvatili u zločinu, a on je pokušao da nas pregazi svojim kombi vozilom. On za to nikada neće biti krivično gonjen, iako su svi dokazi, uključujući i video snimak, bili protiv njega. Ista ta osoba je hapšena i kažnjavana u Italiji, u Mađarskoj je dobio zabranu ulaska u državu, a u Srbiji je viđen kao Mesija. On dnevno u privatne džepove ostavlja po više stotina evra, a obično stanovništvo od toga nema ništa, osim što ovde dolazi da se ispucava i ubija naše ptice. Takve stvari se događaju već godinama, ali čini se da je barijera konačno probijena. Italijan je dobio da plati novčanu kaznu od 200.000 dinara, oduzete su mu  dve puške u vrednosti oko 7.000 evra, plus ostali sudski i troškovi advokata. Poslednji krivolov u Srbiji koštao ga je oko 10.000 evra, ali je problem što niko od lokalnih organizatora neće biti pozvan na odgovornost. Oni su imali svoje žrtveno jagnje – prepričava nam Milan poslednji slučaj opšteg javašluka.

Krivolov tako iznedrava novi problem. Nelegalno ulovljene ptice ne pojedu se sve u Srbiji – to ovde nije tradicija. Ljudi imaju običaj da na talandaru stave po koju prepelicu, ali to neće nikoga da prehrani. Lovac koji ima sredstava za pušku, gorivo, za psa, za vozilo, mnoge dozvole i dažbine, on definitivno nije gladan. Najveći deo tih ptica bude očerupan, smrznut i spreman za isporuku u Italiju ili neku drugu državu Sredozemlja. U pitanju je organizovani kriminal, po mnogo čemu sličan švercu narkotika, cigareta, belog roblja... Najveća zaplenjena isporuka ubijenih ptica u Evropi došla je iz Srbije. Godine 2001. otkriven je kamion sa više od 120.000 mrtvih ptica, zamaskiranih u bukova drva. Ta akcija je praćena dve i po godine, a za to vreme iz Srbije, i delom iz Rumunije, izašlo je dva miliona ubijenih ptica za potrebe italijanskih restorana. Italijanski pukovnik koji je pratio i na kraju realizovao samu akciju bio je smenjen, nakon što je naleteo na “krupne zverke“ iz državnog političkog vrha. Iako su potpuno svesni mehanizma, problematika šverca i organizovanog kriminala i dalje je van dometa Društva.

Takvi primeri korupcije apsolutno su bizarni. Ne možemo a da se ne zapitamo šta je jedan policajac koji proda sebe za pet prepelica spreman da učini ako je veći ulog u igri? Možemo li da se osećamo bezbedno? Niko nije toliko naivan pa da tvrdi da je nelegalni lov na ptice najveći problem u ovoj zemlji, ali je jasan pokazatelj kako stvari funkcionišu. Sistem ne postoji, pojedinci primaju plate da nešto rade, a ne rade ništa, a dobar deo njih čak i blokira one koji žele da ispune svoje zakonske obaveze.

Svako ko na bilo koji način želi da učestvuje, ili pomogne u radu udruženja, kao i da prijavi eventualni zločin nad divljim pticama, bez oklevanja to može da uradi na sledećim adresama:

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije
Vladike Ćirića 24/19, 21000 Novi Sad
021 631 8343

KAKO IZGLEDA LOV NA LOVOKRADICE: "Sada već posedujemo veliku bazu lokacija za koje znamo da se takve stvari događaju iz godine u godinu, posebno na području Vojvodine, gde je teren vrlo pregledan i gde se sve odlično čuje. U tišini se smestimo pored nekog magistralnog puta i pošto noću nema saobraćaja dobro možemo da čujemo gde su vabilice, koje se nekada čuju i na 3-4 kilometra. Važno je locirati koja je konkretno parcela u pitanju, utvrditi iz kog smera dolazi zvuk i uveriti se da li je neko ostavljen da čuva uređaj. Nakon lociranja razvija se daljna strategija, uglavnom zasnovana na tome gde se konkretno nalazite. Da li imamo poverenja u lokalnu policiju? Ako nemamo, bolje ne prijavljivati... Dešavali su se slučajevi da u tri sata ujutru odemo u policijsku stanicu i dežurnom policajcu kažemo da smo došli da prijavimo krivično delo iz člana 276 stava 4. On samo bez reči ustane, ode iza sledećih vrata i kolegama javi da pozovu lovočuvara da ukloni uređaje. Takve stvari prijavljujemo Unutrašnjoj kontroli, pa se oni dalje bave konkretnim slučajem korumpiranog državnog službenika. Ako u policiju imamo poverenja, zajedno sa njima odlazimo na njivu i pravimo sačekušu. Ukoliko uređaji rade, neko ujutru mora da se pojavi – ili da bateriju na vabilici promeni, ili da je skloni, ili da lovi," kaže nam Milan Ružić.

Tekst: Mladen Borocki
Foto: Aleksandar Jovanović