Nataša Ivaneža, Udruženje Dom b-612: Trebalo bi da se upoznamo i zajednički organizujemo, jer smo potrebni jedni drugima

Gde danas borave neki novi klinci? Gde razmenjuju mišljenja, organizuju pozorišne i književne večeri? Gde sviraju lokalni bendovi i izlažu neafirmisani umetnici?

Jedan od retkih preostalih prostora koji potpuno odgovaraju ovom opisu jeste Dom b-612, čija je egzistencija nedavno dovedena u pitanje. Oni će nastaviti da budu to što jesu samo ako im pružimo ruku i podržimo njihov rad. Zašto? Zato što su decenijama unazad, temelje novosadske kulturne scene činili studentski i omladinski centri i udruženja. Počev od Tribine mladih, Studentskog kulturnog centra i alternativne "Žute kuće", u kojoj su ponikli brojni muzičari, umetnici i književnici. To su mesta na kojima su se okupljali mladi, misleći pojedinci, koji su kasnije izrastali u intelektualnu elitu grada. Zato.

Čime se sve bave u Domu b-612 i kako možemo da im pomognemo, razgovarali smo sa Natašom Ivanežom, članicom udruženja.

Kada je Dom b-612 nastao i kako se razvijao?

– Dom je nastao 2015. godine, sa idejom da se napravi program koji u tom trenutku u gradu nije postojao, a za kojim je postojala potreba, i da se stvori adekvatan prostor za ekipu koja ga je stvarala i sve ostale. Osnovali smo Udruženje Dom b-612, da bi sve bilo legalno, i da bismo mogli da iznajmljujemo prostor. Prvi prostor u koji smo ušli nalazio se u Kineskoj četvrti. Bio je bez krova, bez struje i vode, i tu smo ostali par meseci da bismo onda prešli u jedan prostor kod Sinagoge, koji je mnogo manji ali udobniji i opremljeniji. Nakon godinu i po, dve smo prešli u Miletićevu ulicu i evo tu smo već dugo, zapravo – od aprila 2017. godine.

Šta su vam osnovni ciljevi?

– Nama je cilj da stvorimo prostor u kojem će se ljudi okupljati. Cilj je da dolaze, međusobno komuniciraju, dele ideje i zajednički kreiraju sadržaj koji će dalje ponuditi publici. Želimo da budemo otvoren i slobodan prostor, da svi mogu da nam se obrate, bez bilo kakve bojazni, i da ustupimo prostor, resurse, naše znanje i iskustvo kako bi im pomogli da urade i prikažu ono što žele. Svako može da nam se javi preko društvenih mreža ili mejla, da kaže čime se bavi i šta mu je potrebno, pa da se dalje dogovorimo oko logistike. Mislim da nam svima odgovara da se upoznamo i zajednički organizujemo, jer Novi Sad nije toliko veliki i potrebni smo jedni drugima.

Ko su članovi vašeg udruženja i ostali ljudi okupljeni oko Doma?

– Nas je šest-sedam stalno aktivnih članova, ali od nastanka do danas, u rad je bilo uključeno sigurno 30, 40 osoba. A i tu su uvek neki ljudi koji gravitiraju oko Doma, pomažu naš rad i volontiraju po potrebi. Mi smo, pre svega, studenti različitih fakulteta i aktivnosti smo podelili prema onome ko šta zna da radi. Na primer, dvoje, troje ljudi se bave zvukom i organizacijom tog dela događaja, nas nekoliko se bavimo administracijom a većina, zapravo, radi od početka do kraja organizaciju događaja – od dočekivanja ljudi, prodaje karata i rada na ulazu, za šankom i slično. Nekako sve postižemo, jeste malo naporno, jer svi učimo i imamo neke poslove sa strane, ali se snalazimo zahvaljujući ljudima koji su stalno tu da nam pomognu.

Kakve događaje ste do sada organizovali i koji su bili najposećeniji?

– Organizujemo pre svega svirke, jer za njih postoji najveća publika a i najviše nam se javljaju muzičari. Radimo i izložbe, promocije knjiga, pozorišne predstave, radionice, a imali smo i događaje humanitarnog karaktera. Što se tiče koncerata, ove godine, i pored kompletne situacije, smo uspeli da dovedemo velika imena domaće scene: Kandu Kodžu i Nebojšu, Eyesburn, Sajsi MC, Artan Lili i Atheist rap. Pored njih, svirali su i manje afirmisani izvođači, pretežno iz Novog Sada, kao što su Nađa Vračarić, bend UV i ostali. Prepoznatljivi smo i po nekim tematskim žurkama, pa je tako jedan od naših najposećenijih događaja "Guilty pleasure". Nastao je slučajno i spontano, rekla bih, prosto iz naše želje da negde slušamo Britni Spirs (smeh), ali se to nekako pretvorilo u zabavno ludilo kojem prisustvuje više stotina ljudi. Jedva čekamo da ova situacija prođe pa da se opet okupimo tim povodom. Organizovali smo i nekoliko izvedbi Akademskog pozorišta "Promena", humanitarne svirke kad god nam se ljudi obrate, a baš pre nekoliko smo bili domaćini akcije pravljenja kućica za napuštene kuce i mace, Udruženja humanitarni buvljak. U suštini, otvoreni smo za skoro svaku vrstu programa.

Krajem prethodne godine ste pokrenuli akciju prikupljanja sredstava kako bi Dom mogao da opstane. Kako građani mogu da pomognu?

– Mi smo se do sada finansirali preko donacija, nekog vida članarine i prodaje ulaznica. I to na nekom nivou funkcioniše, kada možemo da organizujemo događaje. Sada smo se našli u problemu jer smo od marta prošle godine, sa malom letnjom pauzom, imali potpuni prekid finansiranja, zato što nismo imali posetioce. Mi nismo hteli da se naša priča tako olako završi i samo ugasi bez dodatno uloženog truda i pokušaja da opstanemo. Model, koji nam se trenutno čini kao jedini moguć, jeste onlajn finansiranje preko Patreona i Paypal-a. S obzirom na to da nismo jedni koji pokušavaju na ovaj način da obezbede neophodna sredstva, pozivamo sve da doniraju, ne samo nama nego i ostalima na sceni kojima je to potrebno, jer smo svi zajedno u ozbiljnim problemima.