Nebojša Vujović: Propuštena prilika da se sačuva Kosovo i izbegne bombardovanje

Nebojša Vujović: Propuštena prilika da se sačuva Kosovo i izbegne bombardovanje

Nebojša Vujović je bio šef Misije SRJ u Sjedinjenim Američkim Državama, ambasador u Ministarstvu inostranih poslova, pomoćnik ministra spoljnih poslova i predsednik Komiteta za saradnju sa KFOR-om i UNMIK-om. Kao diplomata učestvovao je na mirovnoj konferenciji u Dejtonu koja je okončala rat u Bosni i Hercegovini, i na vojno tehničkim pregovorima u Kumanovu koji su doveli do prestanka NATO bombardovanja Savezne republike Jugoslavije. Po završetku diplomatske karijere otisnuo se u poslovni svet. Nedavno je napisao knjigu „Poslednji let iz Dejtona – Pregovori iza tajnih vrata“ u kojoj opisuje do sada nepoznate detalje o pregovorima u američkoj vazduhoplovnoj bazi „Rajt-Paterson“ i čitaoce provodi kroz zakulisni svet visoke politike, diplomatije i obaveštajnih službi.

U četvrtak uveče u knjižari Solaris na SPENSU-u Novosađanima je predstavljena ova interesantna knjiga, a redakcija portala mojnovisad.com je iskoristila priliku da porazgovara sa njenim autorom, koji je okupljenoj publici poručio da je bilo bolje da smo na ovim prostorima više čitali, a manje pucali.

Otkud ideja i želja da se napiše ovakva knjiga i da li će ona građanima pomoći da shvate šta se desilo na ovim prostorima?

- Kao disciplinovan državni službenik čekao sam da prođe dvadeset godina da bih obavestio javnost šta se desilo u najvažnijem trenutku moderne srpske istorije. Da objasnim šta je bio Dejton i šta je doneo na ovim prostorima srpskom, bošnjačkom i hrvatskom narodu, ali i regionu i Evropi u celini. Neophodno je da se zna istina, jer svi o ovome pričaju. Ja sam bio tamo i stvarao sam je i to je velika razlika. Treba znati o čemu se radi da bi neko mogao da komentariše. Ostavio bih to svojoj deci i prijateljima, ali i deci i prijateljima drugih. Neophodno je da se ovo životno svedočenje shvati. Niko do sada nije osporio ni jednu rečenicu iz ove knjige.

Koji su cilj imale SAD sa Dejtonskim sporazumom?

- Želele su da potvrde svoju vodeću globalnu ulogu, jer bez SAD nema mira, nema rešenja i oni su to odradili  kako jesu. Evropa je tada još bila slaba i tek je počela da uči da hoda, jer je sporazum iz Mastrihta bio potpisan samo pre nekoliko godina. Sjedinjene države su pokazale da bez njih i bez očuvanja NATO pakta nema rešenja i da ta organizacija ne treba da ode u istoriju, nego mora da ostane vodeća globalna vojna sila. Iako više nije bilo pretnje sibirskog medveda i sovjetskog bloka, bilo je pretnji oružanih sukoba i etničkih sukoba, i zbog toga je NATO  morao da zadrži svoju ulogu. Takođe, isticao je ugovor posle Drugog svetskog rata i obaveze iz kapitulacije Nemačke po kojem su američke trupe tamo bile smeštene. SAD su tražile novu destinaciju za svoje vojnike kako bi ostali u Evropi, i to je bila BiH. Kosovo je iskorišćeno kao druga zona gde bi te trupe bile smeštene. Zato je posle bombardovanja nastala baza Bondstil, koja je mogla da se sagradi još 1995, jer je i tada mogla da se potpiše SOFA sporazum (Reguliše status stranih vojnih trupa tokom privremenog boravka na teritoriji određene države) koji je potpisan posle 2000. godine.

U knjizi otkrivate da je Miloševiću u Dejtonu bio ponuđen sporazum i o Kosovu kojim Vas je gađao u glavu kada ste mu ga odneli. Da li je on tada propustio priliku da sačuva Kosovo u okviru Srbije i priliku da izbegne bombardovanje koje usledilo?

- Apsolutno sam ubeđen u to. Vuk Drašković je rekao jednom da smo mi stručnjaci da propustimo priliku.

Kako gledate na to da su mnogi iz našeg  pregovaračkog tima u Dejtonu završili u Hagu?

- Veliki broj jeste. Neki su osuđeni, a neki nisu. Milutinović je oslobođen, Jovica Stanišić takođe, ali se sada protiv njega vodi postupak na drugoj instanci. Nadam se da će biti oslobođen, jer je Stanišić odigrao izuzetno dobru ulogu. To je bio deo paketa američke strategije da oni koji su odgovorni za zločine budu privedeni pravdi i da se i Hag iskoristi kao instrument za umirivanje etničkih sukoba, ali i za poštovanje vodeće globalne američke uloge. To je i primer drugima šta će im se dogoditi ako ne budu poštovali ovo.

Da li je moguć Dejton dva ?

- Ne, ova knjiga treba da skine taj mit.

U knjizi pišete i tome da su u Dejtonu svi prisluškivali, uključujući i naše. Koliko su diplomatija i obaveštajni svet povezani?

- Pa ne znam, to je pitanje koje je potpuno antiprirodno (smeh). Diplomatija je veština izvodljivog i mogućeg. Da bi se ta veština ispoljila neophodno je da se sazna ono šta treba. Koliko su matematika i fizika povezane toliko su i diplomatija i obaveštajne službe.

Kod nas vlada uverenje da su etnički sukobi na ovim prostorima generisani spolja. Da li se slažete sa tim, ili je to više posledica političkog sistema država u regionu?

- U svojoj knjizi nastojao sam da verno prikažem šta se dogodilo i da izbegnem sud bilo o kome.  Kao što ste videli to je presek onoga šta je bilo iz dana u dan, iz sata u sat, iz minuta u minutu u nekim situacijama. Ako hoćete moj sud, mislim da je do raspada Jugoslavije došlo, jer nije bila demokratska država. Nije imala razrađene institucije demokratskog sistema koje bi mogle da apsorbuju ogromnu sredinu novih sloboda, kao slobodu govora, političkog, stranačkog i verskog organizovanja, jer je Tito svojim autoritetom stvarao sistem. Kada je on nestao taj sistem se bukvalno  raspao, a institucije sistema nisu mogle da preusmere tu energiju u neki miran politički pravac.

Znači države nastale raspadom SFRJ, kao što su Savezna republika Jugoslavija i Hrvatska nisu bile demokratske?

- Naravno. Jednopartijski sistem je bio.

Zanimljivosti iz knjige Čitaoci iz knjige "Poslednji let iz Dejtona" mogu saznati koliko su Milošević i Tuđman bili kooperativni, zašto se Momčilo Krajišnik onesvestio, zbog čega je jedan od naših pregovarača ubacio svoj mobilni telefon u supu, kako je Milan Milutinović rano ujutru u pidžami primio francuske diplomate i kako su pojedinci pokušali da delove sporazuma pošalju generalu Ratku Mladiću. Rukopisi otkrivaju dosta i o ulozi Jovice Stanišića, načelniku tadašnjeg Resora državne bezbednosti Srbije, koji se sastao sa predstavnicima američke Centralne obaveštajne agencije i imao dobar odnos sa njima. Autor otkriva i detalje o tome kako je američka administracija želela da Milošević tada potpiše sporazum i o razmeštanju američkih trupa na Kosovu, kako niko iz Jugoslavenske delegacije nije smeo to da mu saopšti, i koliko se razbesneo kada je saznao. Nije zanemarljiv ni deo gde se piše o Miri Marković koja je supruga svaki dan zvala i po nekoliko puta, kao i komentar rukovodstva državne bezbednosti zbog te prakse. Knjiga Poslednji let iz Dejtona se može kupiti u Novom Sadu u knjižari Solaris po ceni od 1650 dinara. Vujović priprema još tri knjige, o Vašingtonu, Hagu i Kumanovskom sporazumu.

 

Oceni vest:
10
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

vodovodna mreža veternik kanalizacija Spens servisna informacija novi sad Elektrodistribucija Novi Sad havarija Vreme u Novom Sadu horoskopski znaci zdravlje isključenja struje novosadska policija elektrovojvodina OK Vojvodina bez vode vojvodina ns seme saveti horoskop klinika za ginekologiju i akušerstvo novi sad istraživanje vremenska prognoza novosađani ishrana bez struje popularna psihologija novorođenčad Srbija betanija JKP Vodovod i kanalizacija