NEKAD I SAD: Slavljenje Uskrsa u Novom Sadu

NEKAD I SAD: Slavljenje Uskrsa u Novom Sadu

Od Velikog petka do Vaskrsa u Novom Sadu nekad su se veoma poštovali običaji, dok su danas, većinom, ostali oni najosnovniji – farbanje jaja i šunka za doručak. Nekada je bilo nezamislivo da najtužnijeg dana svira muzika po kafanama, niti da se u tu nedelju turistički putuje. Vremena se menjaju, hajde da vidimo koje su najveće razlike.


KAKO JE TO BILO NEKAD U NOVOM SADU

Veoma duga tradicija proslavljanja Uskrsa na ovim prostorima opstala je i danas, ali se nekada strogo vodilo računa o više stvari. Recimo, na Veliki petak naši sugrađani nekad su čak i deci branili da se igraju napolju, kako ne bi bilo vesele cike i galame, a u kafanama su postojale zabrane za muziku. Post je bio obavezan, te se veoma vodilo računa da uz posna jela ne promakne, recimo, ni kap mleka.

Taj dan bio je rezervisan za farbanje jaja, a za to su se koristile prirodne boje – lukovina, kopriva, cvekla... Umestio sličica, ukrašavalo se detelinom i lišćem. Na Veliku subotu se mesila pogača u koju se stavljalo jaje, koja se jela za Uskrs.


Na sam dan Uskrsa valjalo je poraniti, kako bi se otišlo u crkvu na jutrenje i liturgiju, a tek onda se doručkovalo kod kuće. Verovalo se da je dobro ujutro se umiti vodom u kojoj je prenoćio bosiljak, a decu dotaći crvenim jajetom.

Budući da je to prvi dan nakon velikog uskršnjeg posta, na trpezi bi se za doručak našli barena šunka i jaja. Za ručak se služila supa, prasetina, jagnjetina i svečani kolači. Poštovao se običaj da se toga dana ne ide u goste, već se ostaje u svom domu, ali su naši preci posle ručka često odlazili u prirodu i u okolna izletišta, Kamenički park, Rajinu i Futošku šumu i ostale bašte i vrtove.

Na Vodeni ponedeljak posebno su se zabavljali mladi, jer su tada u Novom Sadu momci na konjima išli da polivaju devojke, isprva vodom, a kasnije parfemom i kolonjskom vodom. Tu su dominirali oni sa Salajke i Podbare, u astraganskim šubarama i čizmama. Kapije od kuća gde su imali devojke bile bi širom otvorene.

Sutradan, trećeg dana Uskrsa, devojke bi uzvraćale "udarac": sada bi one išle po komšiluku, peške, polivale momke i darivale ih jajetom, kolačima, vinom i rakijom.

Običaj u našem gradu i okolini bio je i da se drugog ili trećeg dana ide na groblje i za dušu pokojnika na grobu ostavlja jaje, vino i hrana.


KAKO SE KOD NOVOSAĐANA USKRS OBELEŽAVA SADA

Odmah da naglasimo, nema sumnje da i danas postoje oni koji se pridržavaju starih običaja, koliko mogućnosti to dozvoljavaju. Ipak, moderna vremena donela su i neminovne promene, pa ćemo se sada baviti onim načinom slavljena Uskrsa kakav je, čini se, najčešći.


Običaj farbanja jaja na Veliki petak je opstao, a sada šarena jaja izgledaju mnogo drugačije nego ranije. Reklo bi se, porodice se prosto takmiče čija će jaja izgledati originalnije i lepše, a za tu svrhu koriste se razni gliteri, šljokice, mramorne i zlatne boje, dekupaž tehnika, pena za brijanje, tečne boje... Na jaja se lepe razne nalepnice, a neretko se crtaju i likovi iz crtanih i igranih filmova, te simboli odavno nisu isključivo hrišćanski. Uz barena jaja, ukrašavaju se i jaja od stiropora, a čitav dijapazon dodatnih uskršnjih ukrasa za trpezu i kuću mami nas sa polica marketa. Ovo je deci i dalje ostala najveća radost, ali za one koji nemaju vremena, na pijacama da se kupe i već farbana jaja.


Postoje oni koji i dalje poštuju post, ali neki sugrađani to čine delimično, recimo, za ručak toga dana pripremaju ribu, ali ujutru popiju kafu sa mlekom. Deci se više ne brani cika, po kafićima i klubovima su redovno organizovane svirke, a mnogi čak i ne znaju da je ovo, zapravo, tužan dan.

Uskršnji doručak sa šunkom, pečenicom, kolenicom, butkicom zadržao se i danas, a uz njega se serviraju mladi sirevi i sveže povrće. Još uvek dosta njih odlazi ujutru u crkvu, a oni koji to ne čine, uživaju u miru svog doma, u iću i piću. Ukoliko domaćica ne stigne ili neće da kuva, postoji čitav niz pečenjara i restorana gde se ručak može i naručiti i neki tu mogućnost obilato koriste. Naravno, ovo je rešenje i za sve one koji nedeljom i praznikom rade, umesto da praznuju, što je nekada bilo – nezamislivo.


Najvažnije toga dana je tucanje jajima, pa se ponegde organizuju i čitava takmičenja u ovoj disciplini.

Deci Zeka poklanja sve skuplje i složenije igračke i brdo industrijskih slatkiša i teško da bi se neki mališan u 21. veku zadovoljio svilenim bombonama i krpenim luitkama, kao nekad.

U današnja vremena Novosađani se sve češće odlučuju da za uskršnje praznike otputuju, s obzirom na to da dobijaju slobodne dane, pa su smeštajni objekti duž planina i banja odavno rezervisani baš za ovaj period. Više se ne vodi toliko računa da se ostaje u svom domu, pa ljudi praznike koriste i da se druže, odlaze jedni kod drugih na ručak, ali često zajedno iznajmljuju i vikendice i uživaju u prirodi.

Na polivače u Novom Sadu danas ćemo teško naići, a momci i devojke muvaju se na druge načine i drugim danima. Istina, na groblje se još i ode, a kad se jaja udele pokojnicima, onda se smišljaju jela u kojima će se ona preostala iskoristiti dok im ne istekne rok...


Da ne zaboravimo, danas je neizostavno fotografije uskršnjih jaja, a potom i kompletne trpeze, okačiti na društvene mreže i sa zadovoljstvom sabirati lajkove. Bez osuđivanja, jer – ko zna, možda bi i naši novosadski preci isto to činili da su imali mogućnosti...

Ono što je, možda, najbitnije u celoj priči je to da osećaj topline, zajedništva i ljubavi treba da opstane bez obzira na vremenske odrednice, forme i običaje, jer suština ovakvog praznika je upravo u tome.

Oceni vest:
13
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Vekica

    pre 290 dana i 14 sati

    Mi rodjeni u Titovo vreme nismo slavili Bozic i Uskrs, jedino ko je imao baku ili dedu koji su to obelezavali, kao sto je bila moja baka. I to mi je ostalo u jako lepoj uspomeni!

    Oceni komentar:
    3
    8
  • Dr Milance Mitovski

    pre 290 dana i 5 sati

    И КУЛТУРА ИМА ПОЧЕТАК!

    Свим грађанима и грађанкама, који славе празник Васкрс, честитам им га речима “Христос васкрсе, воистина васкрсе”! Кажу да на данашњи дан Исус Христос васкрсао, након погибја и ако се не варам и ако је истина он је једини који је васкрсао. Треба веровати томе и славити га још боље него прошлих година. Придружујем се слављу, ма шта и како било, следећом песмом коју сам испевао поводом Васкрса:


    ВАСКРС ЈЕ ДАНАС!

    Данас је наш дан, Васкрс,
    Христовог дана, плес,
    Осмех, срећа

    Oceni komentar:
    4
    9
  • Dr Milanče Mitovski

    pre 289 dana i 5 sati

    Nastavak:
    И жељену топлу људскост.

    Дочекасмо oвaj свети дан,
    православци чекају га ка’ сан,
    нестрпљиво и здушно да
    и тај трен дође наш, сада.

    Цвеће, осмех и јаја у боји,
    Чекају га сви, па и моји.
    И дође тај очекивани дан,
    Када је сваки раздраган.

    Након свакојаких хука,
    Исуса Христа је порука,
    Здравље и срећу донесе
    И љубав народу без бука.

    Уз традиционалног покликa
    Христос васкресе!
    A ja кличем:
    Воистина васкресе!

    Oceni komentar:
    0
    3