Nenad Lalatović: Ako je mogao Lester, zašto ne bi mogla i Vojvodina da osvoji titulu

Nenad Lalatović: Ako je mogao Lester, zašto ne bi mogla i Vojvodina da osvoji titulu

U Vojvodinu je došao u novembru prošle godine u trenutku kada je Stara dama tavorila na devetoj poziciji Super lige bez velike šanse da izbori plasman u plej-of. Za šest meseci koliko je na klupi Vojvodine Nenad Lalatović uspeo je da podigne ekipu, dovede je na četvrtu poziciju i uključi u borbu za izlazak na Evro scenu. Važi za jednog od naših najboljih mladih trenera, ali i za čoveka koji nema dlaku na jeziku zbog čega je često tema kuloarskih priča fudbalske Srbije. Ipak, niko ne može da mu ospori da sa svojih 38 godina iza sebe ima uspešnu fudbalsku karijeru, kao i činjenicu da je trenirao dva od tri najpoznatija kluba u zemlji. Popularni Lalat za portal mojnovisad.com ističe da mu je velika čast što ima priliku da sedi na klupi Stare dame iz Novog Sada.

- Vojvodinu sam preuzeo u jednom trenutku koji nije bio sjajan za klub, a ja sam imao lagodnu situaciju u Borcu iz Čačka gde sam posle 17 kola bio na drugoj poziciji. Iz Čačka sam otišao zbog loše situacije u klubu, neisplaćenih plata igračima, dva pokušaja štrajka... Tada sam dobio poziv iz Vojvodine koja je jedan od najvećih klubova, ne samo u zemlji nego i u regionu. Kada sam došao u prvih 6 utakmica imali smo 5 pobeda i jedan nerešen rezultat. Onda je došlo do velikog hendikepa odlaskom Mirka Ivanića, Ognjena Ožegovića i Aleksandra Stanisavljevića koji su zajedno dali 28 golova. Zbog loše finansijske situacije, a u dogovoru sa Upravom, shvatili smo da je u interesu kluba da ih prodamo. Nije mi bilo drago što se tako završilo, voleo bih da su ostali do leta, mislim da bi mogli mnogo sa njima, ali ja ne mogu da budem iznad kluba. Doveli smo dobre igrače koju su ih dostojno zamenili, ali trebalo je dosta vremena da stvari dođu na svoje mesto. Sada smo na četvrtoj poziciji koja trenutno vodi u Evropu što je bio i cilj. Kada sam došao u klub ljudi iz Uprave su mi rekli da bi bilo dobro kada bi izborili Evropu. Ne da moramo da izborimo kvalifikacije za Ligu Evrope, već da bi bilo dobro ako bismo uspeli u tome. Ja sam rekao da ću dati sve od sebe jer Vojvodina je veliki klub i ne može sebi da dozvoli da se ne bori za Evropu. Vojvodina mora da bude uvek među prve tri ekipe. Ono što mi je posebno drago jeste to što smo u poslednje dve utakmice pobedili i prvoplasirani i drugoplasirani klub, što smo pobedili Radnički koji je naš direktni konkurent za izlazak u Evropu. Biće teško protiv Borca i Partizana. Ja sam još pre mesec dana osetio da će naša ključna utakmica za izlazak u Evropi biti utakmica protiv Borca iz Čačka. To sam i rekao igračima na jednom sastanku. Jednostavno, tako se stvari uvek nameste. Od njih sam otišao ovde i sada se borimo za izlazak u Evropu.  Meni je drago što je tako ispalo i nadam se da ćemo u te dve utakmici „overiti“ tu četvrtu poziciju.

Vojvodina od raspada Jugoslavija nekako uvek nosi taj epitet „večito treće“ ekipe. Sada je tu i Čukarički koji je napravio respektabilan tim i sistem koji daje rezultate. Šta je potrebno Voši da bi se umešala u trku za titulu?

- Pre svega moram da kažem da sam za sedam godina koliko se bavim trenerskim poslom ovakve uslove za rad video još samo u Partizanovom „Zemunelu“. Šta je potrebno? Potrebno je samo malo više energije, da budemo bezobrazniji u tom sportskom smislu, da pokažemo zube i veru u sebe. Možda ne sledeće godine, ali u bliskoj budućnosti titula sigurno može da stigne u Novi Sad. A da bi to bilo moguće klub mora da bude finansijski stabilan, na čvrstim nogama, da može svakog prvog meseca da isplati plate i da svaki igrač poželi da dođe u u Vojvodinu, jer će ovde živeti u prelepom gradu kao što je Novi Sad, imaće fenomenalne uslove za rad i boriće se za prvo mesto. Treba da se napravi pobednička atmosfera i u samom gradu, da na tribinama Karađorđa bude mnogo više ljudi. Kad je jedan Lester pored Čelzija, Mančester Sitija, Liverpula, Junajteda, Arsenala, mogao da osvoji titulu, može i Vojvodina.

Novosadski klub je poznat po svojoj omladinskoj školi. Pratite li rad omladinske ekipe i da li ima nekih novih imena koja bi već od sledeće sezone mogli da zaigraju u prvom timu?

- Naravno da ima. Tu su Ćurko koji je bio povređen, Zličić, Stamenić, koji već treba da počinju utakmice ili da ulaze na pola sata. Nije lako ući sa pet, šest mladih igrača u prvi tim, tako da neke treba slati i na pozajmicu u Proleter, a neke priključivati seniorskoj ekipi. Ja to gledam po sebi. Kalio sam se tri godine u Drugoj ligi i u tom periodu odigrao 120 utakmica. I onda kada sam došao u prvi tim Crvene zvezde kao gotov igrač za četiri godine sam osvojio četiri trofeja, postao kapiten. Tako je i sa igračima Partizana. Finansijska situacija u Partizanu je stabilna jer Partizan ima Teleoptik. A Teleoptik proizvodi mlade igrače kojima nije bilo ispod časti da igraju u Teleoptiku. To sad radi i Vojvodina sa Proletorom i ti mladi igrači moraju da shvate da je za njih bolje da igraju u Proleteru u prvih 11, nego da budu na klupi u Vojvodini. Uzmimo za primer Mirka Ivanića koji je došao u Proleter dok sam ja bio tamo. Vojvodina na njega nije u tom trenutku računala. Jednostavno, nije se uklopio, bio je mlad, nejak. Radili smo u kontinuitetu godinu i po dana i on je prosto eksplodirao. Nakon toga vratio se u Vojvodinu, i po mom mišljenju, postao najbolji igrač na toj poziciji, a Vojvodina je na njemu i zaradila. Ali opet ponavljam, mnogo mu je pomogao taj boravak u Proleteru i mladi igrači treba da shvate da je za to njihovo dobro.

Kakvi su planovi za narednu sezonu. Da li ostajete u Novom Sadu?

- Potpisao sam ugovor do juna. Ima nekih naznaka, ali neću da žurim. Rekao sam Upravi: "Ljudi, dajte prvo da izborimo ono što sam obećao". Zbog toga sam i došao. Ako uspem u toj nameri biću jako ponosan na sebe. Posle Grofa Božovića uzeo sam najviše bodova kao trener u Superligi, a kruna će biti ako izborim kvalifikacije za Ligu Evrope. E, onda ćemo sesti i pričaću sa Upravom. Ne mogu da kažem da nemam ponude već sad, ali ne bih imao ništa protiv toga da ostanem u Vojvodini. Meni je čast što sam postao deo istorije tako velikog kluba. Kad sam dolazio ovde mnogi su klimali glavom i govorili on je ovakav, onakav, on je Zvezdaš... Ja dajem sebe 100 odsto klubu koji treniram. To sam pokazao i protiv Partizana i protiv Zvezde kojoj smo u Novom Sadu prekinuli niz pobeda i koju smo nedavno pobedili na Marakani. Vojvodina je u ovom trenutku za mene svetinja i dok sam ovde samo ona postoji.

Kako vidite sezonu na izmaku. Uveden je novi, trokružni sistem. Kakvo je vaše mišljenje o njemu?

- Da se Crvena zvezda nije toliko odlepila bilo bi jako interesantno. Pogledajte i sada situaciju na tabeli. Još uvek se ne zna ko će u Evropu. Vojvodina, Borac i Radnički se bore za to četvrto mesto, a Čukarički i Partizan za drugu pozicju. Da smo kući pobedili Voždovac, gde smo oštećei za čist penal, sad bi se i mi borili za to drugo i treće mesto. Sa druge strane, da nije ovakav sistem imali bi 30 utakmica u sezoni što je malo za tim i igrača, pogotovo mladog igrača koji želi da napreduje i kojem treba što više utakmice.

A kada je reč o kvalitetu Superlige.

- Zadovoljan sam kvalitetom. Svako svakog može da pobedi. Izdvojila se samo Crvena zvezda, a njoj su prevagu doneli stranci. Dok nisu doveli Donada, Vieiru, Ibanjeza i oni su se mučili. Svi ostali su egal. Danas ne možeš da kažeš idem u Lučane da pobedim. Potrebno je da svi damo svoj maksimum, da smo uvek maksimalno fokusirani i koncentrisani. Onaj ko prvi zada udarac, taj pobeđuje.                                              

Srbija je nedavno dobila novog selektora. Imali ste priliku da sarađujete sa Slavoljubom Muslinom kao igrač, kakvo je vaše mišljenje o njemu? Da li je on pravo rešenje za reprezentaciju?

- Sa Muslinom sam sarađivao dve godine i za te dve godine osvojio tri trofeja. Dve titule, jedan kup i postao kapiten Crvene zvezde. Mislim da je pravo rešenje za klupu Srbije. Muslin je svojim radom pokazao da se radi o kvalitetnom treneru. Ima veliki autoritet kod igrača, zna svoj posao da radi i siguran sam da će biti mnogo čvršći nego prethodnici. Problem je što se kod nas treneri menjaju kao na traci. Niko treneru ne da vremena za rad. Dovodimo igrače koji dođu da igraju za stan i hranu i za neku platu koju ne dobijaju redovno, a svi od tebe traže vrhunske rezultate kao da na raspolaganju imaš milione. I onda ko je kriv, kriv je trener. Situacija u srpskom fudbalu je takva da klubovi ne mogu da plate obeštećenje od 50.000, 100.000 evra, što nije puno, već se dovode igrači koji su slobodni i od toga trener pokušava da napravi nešto dok istovremeno trpi neverovatan pritisak. Jedna Barselona, Bajern Minhen, Real Madrid izgube utakmica pa nije smak sveta. A ovde samo što ti glavu ne uzmu.

Radomir Antić je rekao da mu je žao Slavoljuba Muslina, dodavši da reprezentacija neće napredovati dok su na čelu Fudbalskog saveza ljudi koji su ga prema njegovim rečima upropastili. Da li je napokon vreme za promene u Savezu?

- Mislim da je Slaviša Kokeza najbolje rešenje za mesto predsednika FSS. On je čovek koji je situiran, kome nije stalo da se drži za funkciju. To se najbolje pokazalo dok je bio u Crvenoj zvezdi. Kada je publika prvi put rekla „Uprava napolje“, on je odmah otišao. To mi se sviđa kod njega. Ima svoj stav, ima autoritet, mlad je, ambiciozan, voli fudbal...

Kako uopšte povratiti poljuljani kult reprezentacije?

- Kada je reč o reprezentaciji mi treba da se ugledamo na Hrvate. Njima je Hvatska sve. I meni kao Srbinu Srbija je sve. Da sam igrao u Real Madridu i da sam zaradio 50 miliona evra, da sam živeo tamo, da su mi deca rodila u Madridu, opet bih se vratio u Srbiju. Gde god da si, ti si stranac, a ovde sam svoj na svome, sa svojim prijateljima, porodicom. Mislim da selektor treba da bude dobar psiholog tim igračima. Ne može igraču koji zarađuje milione godišnje kada dođe u Srbiju da bude prioritet druženje sa prijateljima. Ok, imaćeš vremena i za to, ali da bi i ti prijatelji bili zadovoljni tobom, reprezentacija mora da ti bude svetinja. Da dok igraš za Srbiju imaš još veću želju za pobedom nego u klubu. Ako tako budu gledali na stvari i ako budu ginuli na terenu za tu zemlju, mislim da je to pravi put. Ne možeš ti nikog od tih momaka sada da učiš kako da skače, trči, zagradi. Imaju oni tamo Murinja, Anćelotija, Gvardiolu... Sa njima treba pričati, napraviti dobru atmosferu, da znaju šta je Srbija i da je to svetinja. Kad se izvodi himna da se naježiš i da ti budu pune oči suza od emocija što igraš za svoju zemlju.

Navijači bi takođe u toj situaciji trebali da odigraju bitnu ulogu.

- Navijače treba da se ujedine, da budemo jedno. Mi smo mala zemlja, ali treba da budemo nepobedivi i da pokažemo Evropi da je za nas Srbija svetinja. Kad može Hrvatska što ne bismo mogli i mi? Mi smo veća zemlja od Hrvatske, imamo bolje igrače od njih, samo što naši igrači ne shvataju dres reprezentacija kao što shvataju Hrvati. Po meni, u reprezentaciji ne mogu da igraju igrači od stare slave. Ja sam bio dobar pre šest meseci ja bih sad da igram. Ne, ti si bio dobar pre šest meseci, ali danas nisi i danas ne igraš. Tadiću. Nisi bio dobar? Ne igraš. Sad si dobar, odmah broj 10 i mesto u prvoj postavi. Ispadneš iz forme, ne igraš 6,7 utakmica a Srbija igra najbitniju utakmicu, igraće oni koji su prvih šest utakmica odigrali u kontinuitetu. Oni koji nisu sede na klupi. Kod nas je problem kad zoveš sve po zasluzi jer možeš da se zameriš  nekome. Treba imati svoj stil, ne dozvoljavati bilo kome da ti se meša u posao, i iznad svega biti ispravan prema sebi. Da čovek može da se pogleda u ogledalo i kaže sastavio sam najbolji tim, niko nije uticao na mene.

I vaše ime se spominjalo kada je reč o mestu selektora mlade reprezentacije?

- To se spominjalo i pre, spominje se i sada, ali mene u ovom trenutku samo Vojvodina zanima. Moja najveća želja trenutno je da budemo u prve četiri ekipe i da izađemo u borbu za kvalifikacije za LE, a onda ćemo videti šta i kako dalje. Ne bih imao ništa protiv da ostanem ovde još godinu, dve. Radim u sjajnom klubu sa sjajnim ljudima.

Važite za temperamentnog čoveka. Koliko vam je taj temperament pomogao a koliko odmogao u igračkoj i trenerskoj karijeri?

- U igračkoj je odmogao. Ali mene samo ljude pogrešno shvataju. Ja sam od malena „dresiran“ da pobeđujem. Gde god sam igrao uvek sam pobeđivao. Ja hoću sebe da obuzdam, ali kad počne utakmica moja glad za pobedom je neverovatna. Zato sam napravio takvu karijeru. Igrao sam u Crvenoj zvezdi, u Volsfburgu u Šahtjoru, sa 36 godina sam preuzeo Crvenu zvezdu, sa 38 Vojvodinu. To je san mnogih trenera. Ta moja energija, glad za uspehom je ogromna. Obožavam svoj posao, uživam u svakom trenutku, puno igrača sam izbacio... Mislim da mi temperament u trenerskoj karijeri ne odmaže. Ja nikad nikog nisam prvi napao. Ja sam samo čovek koji uvek govori istinu i koji ne da na sebe. Ja ne mogu ako mi neko lupi šamar, da zbog drugih kažem, lupi mi i drugi šamar kako bi neko rekao: „Jao, vidi kako je fin momak“. Ne, ako mi neko lupi šamar ja mu vratim.

Tekst: Gojko Kekić

Oceni vest:
6
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

Republički hidrometeorološki zavod novorođenčad novosađani bez struje žeželjev most vremenska prognoza JGSP "Novi Sad" klinika za ginekologiju i akušerstvo JKP Vodovod i kanalizacija novosadsko porodilište jkp novosadska toplana RHMZ porodilje kineska četvrt posao Novo naselje havarija bulevar oslobođenja veternik horoskop servisne informacije novi sad Isključenje struje Vreme u Novom Sadu bez vode Vreme u Srbiji elektrovojvodina bebe isključenja struje izgradnja žeželjevog mosta betanija