Nenad Pagonis: Nemam tremu pred mikrofonom, navikao sam na mnogo grublje nastupe

Nenad Pagonis: Nemam tremu pred mikrofonom, navikao sam na mnogo grublje nastupe

Iako smo ga najčešće viđali u borilačkom ringu, muzika je oduvek bila sastavni i vrlo bitan deo života našeg sagovornika.

Nenad Pagonis, trenutno najuspešniji kik bokser svih vremena u Srbiji, skrenuo je pažnju na sebe još jednim svojim talentom – pevanjem. Novosadska publika imala je priliku da ga čuje na nastupima benda Jurassic Rock, a široj javnosti njegov muzički talenat predstavljen je u popularnoj emisiji “Tvoje lice zvuči poznato“. Porazgovarali smo sa njim u želji da saberemo dosadašnje utiske o učešću u šouu i napravimo, za promenu, jedan muzički intervju.

 

Kako je došlo do tvog učešća u emisiji “Tvoje lice zvuči poznato“? Kakvi su ti utisci do sada?

- Došao sam na poziv prijatelja. Do sada nisam pratio taj šou, ali znao sam da je humanitarnog karaktera i taj koncept mi se jako svideo. Plus, to je trenutno najkulturniji šou koji se emituje na televiziji. Malo sam se dvoumio, jer sam osoba koja čuva svoju intimnu skromno i privatno, prepoznatljiv sam samo onima koji prate sport. Tako je bilo do sada, ali učešćem u ovoj emisiji to se malo promenilo. Do sada je sve bilo dobro, ali shvatio sam da je to sve šou biznis i da je gledanost jako bitna.


Imaš li tremu pred mikrofonom?

- Nemam uopšte, navikao sam na mnogo grublje nastupe. Ovde bar znam da neće da me biju (smeh). Najgore što može da mi se desi je da loše otpevam, a s obzirom na to da nisam pevač – niko mi neće zameriti.


Koja uloga ti je najteže pala?

- “Despacito“ mi je bio najteži, jer sam imao tri dana da naučim španski, pesmu nikada u životu nisam čuo i nije u mom fazonu. Malo sam imao tremu tada, jer je bila prva epizoda.


Kako se pripremate za nastupe?

- Imamo koreografske probe, pomažu nam pevači, Aleksandra Radović i Marija Mihajlović. Probamo svaki dan – ponedeljak, utorak, sreda i četvrtak je snimanje, a petak, subota i nedelja probamo. Svaki dan putujem za Beograd. Poslednjih mesec i po dana sam imao dva meča. Neverovatan je tempo.



U čijoj ulozi bi voleo da se nađeš?

- Voleo bih da promovišem starije vrednosti, muziku koja se ranije pevala i svirala, jer je bila mnogo iskrenija i emotivnija. Sedamdesete ili osamdesete, možda neku disko muziku, domaće grupe Atomsko sklonište, Smak ili Gordi. Da malo omladinu koja prati taj šou upoznamo sa nekom pravom vrstom muzike, koja je za pamćenje.


Sviraš gitaru i pevaš u bendu koji se do nedavno zvao Jurassic Rock, a sada ste promenili ime u Black Peacock. Kad je nastao taj sastav? Gde možemo da vas čujemo uživo?

- Nedavno smo promenili ime. Moje prezime na grčkom znači paun, pa smo došli na ideju da nam se bend zove Black Peacock (crni paun – prim.red.). Moja žena Maja se priključila bendu, ona peva jedan deo repertoara, a jedan deo pevam ja. Bend postoji šest godina, sviramo AC/DC, Guano Apes, Judas Priest, Bad Company, Pola Rodžersa, Metallicu, Tinu Tarner... Nastupali smo u The Quarteru, Route 66, često smo kod Firčija.


ATOMCI PREDVIDELI BUDUĆNOST: “U rokenrolu je teško definisati omiljenu stvar i grupu. Svaki izvođač ima drugačiji raspon vokalnih mogućnosti. Genijalan mi je Riči Blekmor iz grupe Deep Purple. Uvek otkrivam nešto novo, pre nekoliko meseci sam otkrio grupu Krokus. Rokenrol je muzika koja vas uvek iznova iznenađuje. 'Hotel California' mi je omiljena pesma, jer nosi tešku poruku jednog od članova benda koji je ušao u sektu. Ima dosta pesama koje nose poruku i priču, pogledajte samo Atomsko sklonište i njihov album Infarkt, to su neverovatni tekstovi, stih u jednoj pesmi iz '78 godine: 'Oni što dolaze za nama imaće i u ve-ceu televiziju, sklapaće prijateljstva pomoću kućnog kompjutera'. Šta reći više ?“, otkriva nam naš sagovornik.


Novac od prve pobede donirao si sedmogodišnjem Luki Čanju koji boluje od leukemije. Kome planiraš da doniraš novac ukoliko budeš ovogodišnji pobednik?

- Da, bili smo kod njega kući i ovim putem pozivam sve građane koji mogu da pomognu Luki da to učine, bio bih im veoma zahvalan. Sami biramo kome ćemo donirati i moj plan je da, ukoliko pobedim, novac doniram na više strana. Bolje da pomognem više ljudi po malo nego samo jednom.


Imaš li tremu kada si sa suprugom Majom na sceni?

- Nemam tremu zato što ona “ubija“ kako peva. Zvučim bolje sa njom, super mi je došla u emisiji, pomogla mi je. Inače, svaki put ide sa mnom na snimanje, zato što mi je velika podrška i dobar kritičar. Nikada do sada nije imala neke velike zamerke, samo mi skrene pažnju na neke falševe, ali do sada je jako zadovoljna i kaže mi uvek da sam fenomenalan.

Da se ipak osvrnemo jednim pitanjem na tvoju sportsku karijeru. Nedavno si iz kik boksa prešao u profesionalni boks. Koliko je sve drugačije sada?

- Iskreno, shvatio sam da je sport šou biznis. Ne gleda se čovek, borci se gledaju kao potrošna roba, kao konji za trku. Cenim sebe i malo mi se sve to zgadilo. Planovi su da dođem do neke titule u boksu i da završim karijeru. Sigurno si čula da stalno to govorim, i evo opet ću reći – boks nije sport. To je moderno gladijatorstvo. Vi ne možete da kažete igrao sam boks, možete da kažete igram sam fudbal, košarku, tenis, odbojku... Dosta je stresa.


Imaš dvoje dece, ćerku Tesu i sina Vladimirosa. Prenosiš li na njih svoju ljubav prema muzici?

- Puštamo im pesme, Tesa je sa tri godine naučila pesmu “Crni leptir“ od Yu grupe. Omiljeni bend joj je Atomsko sklonište, a ne zna još uvek pravilno njihovo ime da izgovori. Zna tekstove, nismo je učili, ali pošto tu muziku slušamo u autu, ona je sama naučila. Voli jako Miladina Šobića. Neverovatna priča vezana je za to. Maja je imala težak porođaj. Kasnije smo deset dana dolazili svaki dan u bolnicu, posećivali Tesu i zajedno joj pevali pesmu “Džemper za vinograd“, jer sam ja to pevao Maji dok je bila trudna. To je sada Tesi omiljena pesma.


Misliš li da će sada neki klinci kojima si ti uzor promeniti način razmišljanja i početi da slušaju malo kvalitetniju muziku ?

- Nadam se. To je moja želja, da ostavim put koji je normalan, da ukažem na prave vrednosti i normalne stvari. Želim da ukažem na neke lekciju u životu koje sam prolazio, da ne moraju oni da prolaze. Za mene, smisao života je u evoluciji svesti, da se čovek duhovno uzdiže kroz ljubav i empatiju. Znam da sam javna ličnost i da svojim primerom želim da pokažem da se može biti normalan, skroman, ponosan i žestok momak, koji je pun saosećanja i empatije.


Razgovarala:
Mirela Kuč
Fotografije: Aleksandar Jovanović, Prva TV/Aleksandar Krstović

Oceni vest:
13
0

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

Republički hidrometeorološki zavod novosadsko porodilište elektrovojvodina matična knjiga rođenih novosadska policija porodilje novosađanin bebe novorođenčad Vreme u Srbiji Vreme u Novom Sadu OK Vojvodina isključenja struje horoskop RHMZ servisne informacije novi sad novosađani trg slobode novi sad horoskopski znaci gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević koncert godine 2017 vremenska prognoza Spens bez vode Isključenje struje betanija bez struje klinika za ginekologiju i akušerstvo odbojka koncert