Noćni život iz ugla kafanskih pevača u Novom Sadu

Noćni život iz ugla kafanskih pevača u Novom Sadu

Oni su zaslužni za neke od vaših omiljenih provoda. Vredni su, talentovani i uvek spremni da vam odsviraju omiljenu pesmu. A kako noćni život u Novom Sadu deluje sa njihove strane bine, pročitajte u nastavku teksta.


Bob Živković

Ukoliko vaše omiljene večernje destinacije nose imena Lazino tele, Shamrock, Foxtrot, Gradska Pivnica ili The Pub, ovo lice vam je sigurno poznato. Bob Živković se muzikom aktivno bavi od 1991. godine (ako ga sećanje ne vara) i u njegovom “portfoliju” nalaze se kako autorski, tako i brojni cover bendovi. Neki od njih su i dalje aktivni, neki više ne postoje, a kada ih nasumično poređate, lista izgleda ovako: Kasandrin glas, Dedas & Babas, The Blueshammer Band, Sedma umetnost, Magic Bush, The Big Chill, Gift, Paper Boys, Magic Buzz, Amateri. I to su samo bendovi sa kojima je imao najmanje 20 svirki.

 


Bob je sa svojim bendovima u početku obraživao najviše pop, rok, indi i alternativnu muziku da bi se, kako kaže, tokom godina ta kriva pomerila više ka mejnstrimu i ka domaćim izvođačima, uglavnom iz osamdesetih i devedesetih. Njegovu publiku obično čine mladi ljudi od 25 godina pa naviše, mada je sama struktura publike dosta šarena. Unazad nekoliko godina peva i na svadbama na kojima nema narodnjaka.

- Mi  smo tu da, bez preterane filozofije, pružimo zabavu ljudima koji dolaze u lokal. Umetnički izražaj je na autorskim bendovima - priča nam Bob.

Na pitanje o tome šta je potrebno da jedan profesionalni cover bend postane uspešan i da tako dugo opstane na sceni, on odgovara: -  Da bi bend uspeo i opstao u ovom poslu, mora da zna da svira i da isporučuje mnogo energije publici. I da ne zaboravim, svaki bend konstantno mora da radi na proširenju repertoara. Uvek mi je drago da sviram pesme koje su nove na repertoaru, barem prvih par nastupa, dok ne pređu u motoričko ponavljanje. Ono što ja volim i što mi nikad neće dosaditi, nažalost, nikada nije zicer kod publike.

 

Bojan Iličić

Ovaj mladić je tamburaškom muzikom počeo da se bavi 1998. godine u KUD "Sonja Marinković" u Novom Sadu, a od 2006. aktivno svira po novosadskim kafanama.

- Od samog početka svakog vikenda nastupam u konobi Orkus. Na repertoaru moje “tamburaške bande” Orkus nalaze se starogradske pesme, kao i pesme poznatih narodnih i zabavnih izvođača, ali uvek smo spremni da ispratimo trendove i svoj repertoar prilagodimo gostima. Svako veče je neka nova priča, novi ljudi, nova iskustva, i to uglavnom lepa.  - priča nam Bojan.



Ono što je zanimljivo za Orkusovu ekipu je to što sviraju pred verovatno najraznovrsnijom publikom u gradu. Kako kaže naš sagovornik, to su mahom momci i devojke između 25 i 40 godina, a dolaze iz svih sfera. Tako se pred Bojanovom tamburom vesele svi, od studenata do advokata i lekara, a kao svim profesionalnim muzičarima, njemu je posebno stalo da svima njima bude prijatno u tamburaškom društvu.

- Primetio sam da se tokom godina menjala publika i da sve je manje pravih “kafanskih ljudi”, boema. Sada se uglavnom “vrte” samo određeni hitovi, i to po nekoliko puta na veče. Malo ko danas baš zna da dođe i uživa. Danas bi svi da je to što brže i glasnije, pa smo zbog toga postali tamburaši koji sviraju na ozvučenje! Ali, naravno, snalazimo se i u tim vodama. Savršeno plivamo, najviše zbog ljubavi prema poslu kojim se bavimo - iskren je Bojan.

Kada je reč o njegovim ličnim afinitetima, kao i kod “zicera” koji obično prolaze kod pubike, ovaj mladi muzičar nam priča: - Ne mogu da kažem šta najviše volim da sviram, ja jednostavno volim da sviram tamburu, ušla mi je u krv. Svaku priliku koristim da se družim sa njom. Ako bih nešto baš morao da izdvojim, opredelio bih se za neke stare narodne pesme, iz doba kada se muzika stvarala iz duše. Zicera nekih proverenih nema, moras da provališ šta trenutna publika voli, a za to vam je potrebno iskustvo.


Zoran Gavanski
 

Zoran Gavanski je poznato ime u kafansko-muzičkim vodama Novog Sada. U ovom poslu je oko 10 godina bez prekida, iako je muzikom profesionalno počeo da se bavi pre više od dve decenije. Obično obrađuje domaći i strani pop i rok program koji se nastavlja sa narodnom i starogradskom muzikom.


Danas Zoran i njegov kolega
Damir Milešev najčešće “praše” pored Dunava, u lokalu Jedro novosadskog Jedriličarskog kluba koji već duži niz godina važi za mesto sa odličnim provodom u gradu.   Ostalim danima, Zoran i Damir imaju posebne, ali ne i stalne angažmane. Subotom su to obično svadbe i privatne proslave ili nastupi u nekima od lokala u koje se ubrajaju Garibaldi, Album, Stratus, Arhiv Buke, Dva psa, Absolut i drugi.

- Noćni život u Novom Sadu ima izuzetno bogat sadržaj, pa svako ima priliku da vidi i čuje ono što želi. Uspešno veče zavisi od posete i raspoloženja kako publike, tako i nas muzičara. S obzirom na to da volimo ono što radimo, gosti obično osete našu pozitivnu energiju, pa i veče nazovemo uspešnim. Retko se dešava da neko od nas nije u “top formi”, ali, što kažu, sve je to za ljude – priča nam Zoran čiju publiku uglavnom čine nešto stariji poslovni ljudi koji se neretko provode bolje od onih mlađih. 

UPORNOST, ISTRAJNOST I TOLERANCIJA kao ključ uspeha kafanskih muzičara

- Da neko postane uspešan u ovom poslu potrebno je da bude harizmatičan, dobar muzičar, kulturan, da poznaje mnogo ljudi i, jednostavno, da ga publika voli. Tačno je da treba pratiti nove trendove u muzici, ali ne treba se preterano udaljavati od onoga u čemu ste najbolji, jer se tako stvara stalna publika – priča nam Zoran Gavanski, a sa tim stavom slažu se i njegove kolege.

- Prvo treba da nađeš prave ljude za saradnju. Ne moraju to da budu najbolji muzičari na svetu, samo je bitno da imaju isti cilj i da su pošteni ljudi. Potrebna je takođe i upornost, kao i želja da se stalno napreduje i radi na sebi. Imam sreću da sam našao prave ljude sa kojima sarađujem, i to je neka pokretačka snaga koja me gura da nastavim da se bavim ovim poslom – kaže Bojan Iličić.

U Novom Sadu se ovih dana vrlo teško nalaze termini za vežbanje, a vlasnici lokala su mišljenja da je veoma teško naći dobar novi bend. To nam potvrđuje i naš sledeći sagovornik, Aleksandar Pogrmić:

- Da bi bend opstao u ovom poslu, potrebno je pre svega da su ljudi na istim talasnim dužinama, da postoji visok stepen uvažavanja i tolerancije i da se od početka postavljaju realni ciljevi.


Aleksandar Aleksa Pogrmić

Ukoliko preferirate nešto “tvrđi” zvuk i noviji strani rok i pop, vrlo je verovatno da ste u gradu barem jednom slušali cover bend Osmi dan. U Novom Sadu najčešće sviraju u Lazinom teletu, a aktivni su i u drugim gradovima. Njihov pevač, Aleksa Pogrmić, muzikom se bavi još od tinejdžerskih dana, a profesionalno punih 13 godina. Pored toga, Aleksa peva i u novosadskom pank bendu Divlje svinje.


Kada je noćni život u Novom Sadu u pitanju, naš sagovornik tvrdi da u gradu ima zaista svačega, ali, nažalost, najviše neukusa i površne zabave:

-  Ljudi koji dolaze na naše svirke predstavljaju onu malu "kritičnu masu" koja se nije utopila u bezlično muzičko blato ovog podneblja. Smena generacija ljudi koji nas slušaju i prate je evidentna i realna. Mnogi od njih koje sam godinama unazad viđao na svirkama više ne dolaze, ali zato neka nova publika otkriva Osmi dan i nadam se da uživa u tome.


Ipak, Aleksa ne krije da zapravo uživa u svom poslu, jer mu on omogućava da uživa u muzici koju iskreno voli:

-  Devedeset posto našeg repertoara je zapravo refleksija onoga što mi kao pojedinci privatno slušamo. Ono što mi nikada neće dosaditi je nastup pred publikom. Za mene je to privilegija, pogotovo ako se obe strane kapiraju. Ta razmena energije i emocija je nešto neverovatno!

NOVOSADSKA PUBLIKA NE VOLI DA “EKSPERIMENTIŠE” 

Koliko god muzika i lokali po kojima sviraju bili raznovrsni, svi naši sagovornici se u jednom slažu - novosadska publika najviše voli one stare “oprobane” pesme. Koliko to njima kao muzičarima prija, ipak je stvar ukusa.

- Publika u Srbiji koja prati kaver bendove, po mom mišljenju, najviše sluša i voli muziku starijeg datuma, i tu mislim na osamdsete i devedesete, a nešto manje na početak 2000-ih – priča nam Aleksa.

- Za razliku od toga, noviju muziku ljudi gotovo da i ne poznaju. Vole ljudi hitove pa to ti je! Zicer je uvek pesma “Breathe” od benda The Prodigy i “Du hast” od nemačkog Rammsteina dodaje on.

- Odrastao sam uz dobru pop i rok muziku naše nekadašnje zemlje Jugoslavije, što i danas rado slušam i sviram. Ne verujem da će mi dosaditi, kao ni našoj publici koju ovakva muzika diže na noge svaki put  – kaže nam na kraju Zoran Gavanski.



Tekst:
Branka Malenica
Foto: Nataša Stojšin, Marko Popović, Ognjen Ademovski, privatna arhiva

Oceni vest:
8
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Mrrk

    pre 233 dana i 15 sati

    Nauci Branka prvo sta su kafane panonda sedi da pises tekstove

    Oceni komentar:
    0
    0
JKP Vodovod i kanalizacija novorođenčad gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević bez struje Elektrodistribucija Novi Sad bez vode sahrane plato spensa RHMZ novosađani elektrovojvodina vremenska prognoza novi sad novosadsko porodilište maturanti gradsko groblje Spens raspored sahrana novi sad Vreme u Novom Sadu jkp novosadska toplana isključenje vode klinika za ginekologiju i akušerstvo servisne informacije novi sad bebe Isključenje struje vremenska prognoza isključenja struje horoskop betanija servisne informacije Republički hidrometeorološki zavod