NOĆNI ŽIVOT: Kako je "stara Frida" postala utopija za zaljubljenike u umetnost i dobar provod (FOTO & VIDEO)

Kafe-galerija "Frida Kahlo" je već više od deset godina jedno od omiljenih mesta za izlaske novosadskih studenata, ljubitelja umetnosti, dobrih knjiga i još boljih koktela.

Manje je poznato da je, nekada davno, ovaj nesvakidašnji objekat započeo svoj radni vek kao knjižara specijalizovana za publikacije velikog izdavača Taschen posvećene umetnosti, arhitekturi i fotografiji. Sedište originalne "Fride" bilo je u ulici Jovana Subotića, u nekada poznatoj Stoletovoj kući u kojoj su se i ranije održavale umetničke žurke, svirke i razni drugi događaji. Sve do otvaranja IPS-a, u doba kada su knjižarski lanci tek počeli da se probijaju na tržište, "Frida" otvara svoj prvi šank i tako je ova mala knjižara pretvorena u kafe sa određenim umetničkim konceptom. U njoj su se održavale izložbe slika, promocije časopisa i knjiga, što je i ostao osnovni koncept ovog novosadskog lokala tokom godina.

Na ovoj lokaciji kafe nije trajao dugo, i nakon svega šest meseci premešta se u stan na prvom spratu zgrade u Ise Bajića 8 gde ostaje čitavih deset godina. Vremenom su u kafeu prestale da se prodaju knjige i tadašnje vlasnice, Slađa i Ceca, se fokusiraju na osnovnu ideju kafe-galerije, po kojoj "Frida" i danas funkcioniše. O čuvenom višesobnom stanu u kojem su izlazile generacije Novosađana, priča nam sadašnja vlasnica Branka Lazarev:

- Ovaj prostor je sam po sebi bio vrlo atraktivan i za to vreme posebno neobičan za kafanu. To je bio jedan zavučeni stan na spratu kojeg smo iznajmljivali od grada i uredili starinskim nameštajem, imao je četiri odvojene sobe sa zidovima neobično jarkih boja. Ljudi su vrlo lepo reagovali na njega jer je to bio potpuno drugačiji i krajnje alternativan prostor za ono vreme. Programski gledano, za deset godina je kroz njega prošlo nebrojeno mnogo izložbi slika, fotografija, radova iz oblasti primenjene umetnosti, poput radova na svili, nakita, odeće, lampi i sličnih dela. U izložbama su učestvovali što afirmisani, što neafirmisani mladi umetnici. "Frida" je u tom smislu uvek želela da pruži šansu mladima i početnicima, da imaju prostor gde mogu prikažu šta rade. Bilo je tu i mnogo književnih večeri, promocija knjiga pa čak i nekoliko mini-festivala. Među njima bih izdvojila "Motherland festival", koji je u osnovi imao koncept vizuelne i muzičke improvizacije. U okviru ovog prostora funkcionisala je u prepodnevnim časovima i škola crtanja. Posle deset godina postojanja, grad nije imao sluha za nas i enormno nam je podigao kiriju, te smo na kraju morali da izađemo iz tog stana.

Nakon prinudne selidbe, "Frida" se premešta na novu lokaciju u Miletićevoj ulici i tu opstaje ukupno pet godina. Prošle godine u maju "Frida" je ponovo našla novu kuću, ovaj put u Zmaj Jovinoj 21, kada se ponovo “sakrila” na prvi sprat. 

- Ponovnim dolaskom na sprat kao da se vratio duh stare "Fride", jer prostorno ovo najviše liči na naš početni koncept - zaključuje Branka.

Sva "Fridina" lica

Dobro je poznato da su u Novom Sadu neko (duže) vreme radile čak dve "Fride", nezavisno jedna od druge. Pa čak i ako se odmaknemo od grada, primetićemo da je slikarka Frida Kalo postala maltene lajtmotiv u “alterskim” kafanama širom regiona. Takve lokale našli smo u Kragujevcu, Beogradu, a u Budimpešti su trenutno svi ludi za njom (barem dok traje retrospektivna izložba slavne umetnice). Branka nam daje svoje viđenje toga kako je uopšte došlo do “pomame” za Fridom:

- Iako nisam kumovala samom nazivu lokala u potpunosti sam ga prihvatila i podržala. Kada smo otvorili "Fridu", malo ljudi je znalo o kome se tu radi, a to znam jer su nas i sami gosti često ispitivali o poreklu našeg imena. Pravi “bum” se desio izlaskom filma "Frida" u kom glavnu ulogu tumači Selma Hajek i od tada je ona postala prijemčiva za široki narodni auditorijum. Mislim da Frida predstavlja inspiraciju pre sveg  zbog svog neobičnog i teškog života u kom je svoju patnju ogoljeno i krajnje jednostavno i iskreno prenosila na platno. Ne znam da li postoji umetnik koji je toliko otvoren i iskren u svojim radovima kao što je to bila ona. Njeno slikarstvo se bazira uglavnom na autoportretima kroz koje je pričala svoju životnu priču, svoje patnje i maštanja. Frida se zbog svega toga smatra zaštitnicom žena i feminističkom ikonom. Njena revolucionarna delatnost je takođe vrlo inspirativna. Bila je veliki borac i zastupnik komunističke ideje, a priča se da je jedno vreme bila i ljubavnica Lava Trockog. S jedne strane, Frida je bila vrlo tradicionalna (što se vidi kroz njeno slikarstvo jer je često koristila tradicionalne meksičke motive u svojim radovima, pa i u načinu oblačenja), a sa druge vrlo napredna i revolucionarna. Takva je bila Frida Kalo.

"Frida" kao sigurna umetnička kuća

 "Frida" je od samog svog starta važila za alternativno mesto i taj status je zadržala do današnjih dana, te je kao takva i privlačila ljude kojima je njen koncept blizak. To su bili i ostali uglavnom mladi ljudi, studenti – i to najčešće studenti sa Akademije umetnosti, ali i njihovi profesori. Po mišljenju Branke Lazarev, Fridina “drugačijost” se ogleda u tome što je ona oduvek bila (i ostala) nekako zavučena, funkcionisala je bez ikakve pompezne reklame, te postoji mala šansa da će se iko u njoj slučajno obresti. No, baš je to ono što "Fridine" redovne mušterije privlači da je iz godine u godinu podržavaju. Uz sve navedeno, "Fridu" karakteriše i neodoljivi retro enterijer u kojem dominira stari redizajniran nameštaj koji celom mestu daje poseban šmek.

- Ljudi su nam često govorili i da dolaze u "Fridu" zbog neobičnog i toplog ambijenta. Nesvakidašnji spoj modernog i retro stila kojem smo ostali dosledni do danas očigledno prija i sviđa se ljudima. Brojni detalji, slike, knjige, police i starinske lampe čine ambijent toplim i prijemčivim. Volimo što se naši gosti kod nas osećaju kao kod svoje kuće i to nam često kažu, a posebno nam je drago što takve komplimente dobijamo i od stranih gostiju koje zapravo dosta često viđamo. Ponosni smo na svoje goste jer za sve ovo vreme našeg postojanja nismo imali nikakav nemili incident i na tome smo im izuzetno zahvalni. Mislim da je u ovom današnjem vremenu i to vrlo značajan pokazatelj na to koji tip ljudi dolazi kod nas – kaže Lazarev.

Muzika i izložbe

Na kraju, neminovno je da muzika koja se sluša u jednom lokalu određuje tip ljudi koji ga posećuju, a takav je slučaj i sa "Fridom". Glavni akcenat je bio i ostao je na klasičnom i alternativnom zvuku, pa se tako ovde najčešće sluša dobar rokenrol, nju vejv, brit-pop, pank, a neretko i džez, fank i stari dobri disko. Vikendom se uglavnom organizuju tematske večeri na kojima gostuju pažljivo probrani didžejevi, a u poslednje vreme u "Fridinom" muzičkom programu posebnu poslasticu predstavljaju i akustične svirke na koje publika sve bolje reaguje. Jednu takvu je posetio i naš fotoreporter.

 
Sve ove godine, u "Fridi" se na mesečnom nivou organizuju izložbe slika i ostalih umetničkih radova, a organizatori ovog dela programa posebno su ponosni na to što je u ovoj novosadskoj kafe-galeriji gostovao impozantan broj umetnika iz inostranstva. Svake godine "Frida" objavljuje konkurs putem kojeg se umetnici prijavljuju da izlože svoje radove u ovom autentičnom prostoru.

Početkom oktobra kafe-galerija "Frida Kahlo” je prešla na zimsko radno vreme, tako da u ugodnom ambijentu u Zmaj Jovinoj 21 možete uživati ceo dan od 9 sati ujutru, osim nedeljom kada se vrata otvaraju u 15 časova.