Novi pohod na Red Bul Flugtag: Novosađani ovog leta lete

Posle šest godina Beograd će ovog vikenda opet biti domaćin otkačenog takmičenja u neobičnom letenju. Zaljubljenici u adrenalin, visine i izazov pokušavaju da se što duže zadrže u vazduhu, upravljajući letelicom koja je njihovih ruku delo. Prvi srpski Red Bul Flugtag su osvojili naši sugrađani okupljeni u tim Flajing Figuar (Figuar je njihov interni naziv za fiću, kombinacija fiće i jaguara) s letom od skoro 20 metara, u čudu nazvanom LeM 5, u konkurenciji 36 ekipa. Iako je put do pobede bio turbulentan, fokusiranost i predanost projektu, ali i porodična atmosfera u timu su se pokazali kao uspešan recept.

Oni su Marko Aćimović, Željko Korčok, Dalibor Gregurić i Igor Mihaljević i spremni su da u nedelju nadmaše šampionski nastup iz 2013. godine. U međuvremenu su se okitili srebrom na Graviti Čelendžu kada su silom gravitacije spustili jaje na beton s visine od 10 metara, ali ih je sunđer-defekt udaljio od zlata. Ovogodišnja letelica zove se Milenijum Figuar, u čast pokojnog profesora Mileta Lekića koji ih je uveo u svet letenja i preneo im znanje neophodno za pobedu (na slici dole prvi zdesna – prim. red.)

U pitanju je ultralaka letelica, dužine šest, a širine pet metara, a izborom laganih kompozitnih materijala, težina letelice (bez pilota) ne bi trebalo da pređe 25 kilograma. Kako se rodila ideja za letenje, koje su ih sve nedaće pratile pre šest godina, kakva je bila pobednička nagrada i da li su ove godine glavni favoriti za najsjajnije odličje, razgovaramo s kapetanom posade Markom. Inače, u nedelju će boje Novog Sada braniti još sedam ekipa, pa se možemo pohvaliti da će četvrtina ekipa biti iz našeg grada, što nije mala stvar.

– Ideja da učestvujemo postojala je jako dugo. Od početka jutjuba, gledali smo takmičenja iz raznih zemalja i čudili se šta rade i komentarisali kako bi mi to uradili drugačije i da bi se baš zezali kad bi bilo kod nas (smeh). Čim smo videli reklamu, prijavili smo se, iako ništa nismo znali, niti je neko od nas imao ozbiljniji dodir s letenjem i jedrilicama. Odlučili smo da to bude fića, a mi ćemo na nastupu biti majstori. Sticajem okolnosti došli smo do profesora Mileta Lekića s Mašinskog fakulteta koji je bio pionir u jedriličarstvu, konstruisao je elise, izdao dosta knjiga o zmajevima…On nam je uradio proračune na osnovu uslova, dužine piste, broja ljudi i slično. Izgubili smo dva meseca na odabir materijala, pa smo posle dan-noć radili. Kolica smo napravili u poslednjem momentu i onda je noć pred nastup, pukla guma. Morali smo da se vratimo u Novi Sad. Popravili smo točak, spavali dva sata i vratili se za Beograd. Pred sam izlazak na platformu, iskočio nam je točak iz vila. Nekako smo ga ručno vratili u ležište i molili Boga da ne pukne – uz smeh nam je ispričao Marko.,

Zanimljivo je da su prilikom iznošenja letelice zakačili video bim jer su krila bila dugačka maksimalnih 10 metara. Tako pobednički let gledaoci kraj televizora nisu videli uživo jer su puštene reklame, a oni su za to vreme nekako izneli letelicu i vinuli se s platforme u pobedu. Marko sve vreme ističe da bez profesora ne bi uspeli. On ih je stalno nadgledao, a pošto je perfekcionista, zahtevao je karbonska vlakna i gotovo NASA uslove, što nije bilo izvodljivo zbog para. LeM 5 ih je koštao 1.200 evra, ali su im sponzori pomogli da se priča zatvori.

– Čim se priča pre šest godina završila jedva smo čekali da se desi opet. I evo nas nanovo u pohodu, da ne kažem u letelici (smeh). Odmah smo se prijavili, ali smo više od mesec dana čekali da nam potvrde učešće, a pri tom nisu se od početka znala ni pravila. Zbog toga smo imali samo blizu 50 dana efektnog rada. Ipak, sad smo se bolje spremili. Letelica je skoro gotova, ostalo je samo da presvučemo krila PVC folijom. Sad radimo na kolicima, pa ćemo imati vremena i da ih isprobamo, da ne prođemo kao prošli put (smeh). Uvereni smo da će to da leti. Iskusniji smo, letelica je kompaktnija, lakša, zategnutija od prošle. Ranije smo ovog puta krenuli, smireniji smo, pa sad imamo vremena da se posvetimo i performansu koji je obavezan pre leta. Napomenuo bih da pored nas četvorice ima još ljudi koji nam stalno pomažu, tako da su i oni deo ekipe, ali zbog pravila maksimalno četvoro može da izađe na pistu.

Nastup prati fiću koji je 2013. godine upao u Savu i jedini spas mu je bio da ga pošalju na rub svemira. Međutim, oteli su ga svemirci, ali je Marko uspeo nekako da ga spase. Vanzemaljci su ga pratili i epska borba za fiću odigraće se na platformi pre leta. Maske su spremne, tu je oružje s konfetama, busteri za zarđalog malog fiata su namešteni i ekipa očekuje da se performans svidi publici, za koju veruju da će doći u ogromnom broju kao pre šest godina.

– Svi misle da smo u boljoj poziciji od drugih ekipa, ali nije tako jer je sve drugačije. Mesto platforme je promenjeno, manja je letelica i niko ne zna šta nas očekuje. Lakše je osvojiti titulu nego odbraniti (smeh). Ovo je neozbiljno takmičenje u koje smo mi ušli ozbiljno i ne samo da se zabavimo, već i da pobedimo (smeh). Nekako smo se skrpili sa sponzorima, ali neke troškove ćemo i sami morati da pokrijemo. Pohvalili bismo Henkel koji nam je poslao materijala u vrednosti 250 evra i od našeg prvog mejla do isporuke prošlo je svega pet dana. Ispali su megacarevi. Takođe, NS plakat nam bukvalno daje sve što nam treba i hvala im na tome. S druge strane, Fiat Srbija nije imao sluha da nas podrži i ispromoviše se na najmasovnijem događaju u Srbiji. Baš smo se neprijatno iznenadili jer su nas nedeljama zavlačili i nikakav odgovor nismo dobili. Na kraju, pozvao bih sve da glasaju za nas na sajtu jer ne može da škodi – poručio je uz osmeh Marko.

(kliknite na sliku za višu rezoluciju) 
 

Čudo u Salcburgu

Nagrada koju su dobili za osvojeno prvo mesto je, po rečima "letećih figuara",odlična ili još bolje rečeno – domaćini nisu škrtarili.

– Dobili smo let Titovim avionom od Salcburga do Linca, posetu Red Bulovom hangaru i svako po laptop. Prvo je taj Titov avion iz 60-tih godina potpuno ludilo, sav u mahagoniju, a oni su ga zategnuli svetski. Jeste četvoromotorac, treba mu vremena da se zagreje, ali kad poleti, osećaj je sjajan. U hangar smo uleteli kao kad decu pustiš u prodavnicu slatkiša. Tu su im i takmičarski avioni, bolid F1, Baumgartenova kapsula, avioni iz Drugog svetskog rata, pa i Predator napravljen od delova formule 1. Nezaboravno iskustvo, zaista smo se odlično proveli – podelio je utiske Marko.