NOVI SAD – GRAD KLADIONICA: Više od 58 odsto srednjoškolaca prvi susret sa njima imalo je pre 16. godine

Novi Sad je Evropska prestonica kulture. Grad sa tri pozorišta, osam kulturnih stanica i preko 130 kladionica. Kockarnice i kladionice su na svakom koraku i deluje da iz dana u dan niču nove. U baštama kladionica, gde se služi jeftinije piće nego o gradskim kafićima, sede i maloletnici, koji džeparac neretko troše i na ruletima ili slot aparatima.

Prema dostupnim podacima do kojih je došao portal Voice.org.rs. preko Agencije za privredne registre, u samom gradu Novom Sadu bez prigradskih naselja registrovana je ukupno 131 kladionica.

Ova "kockarnička" ekspanzija nije prisutna samo u Novom Sadu. Kladionice niču u svim gradovima i selima širom Srbije. I ne bi nicale da ne rade dobro. Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije iz 2008. godine Srbija je već tada bila na drugom mestu u Evropi po broju kockarnica po glavi stanovnika. Takođe, prema istim podacima, u Srbiji je oko 300 hiljada ljudi bilo zavisno od kocke, od čega najveći deo mladih od 18 do 25 godina.

– Te 2008. godine ispred Srbije je bila jedino Bosna i Hercegovina, ali po svemu sudeći, Srbija sada zauzima prvo mesto – ocenjuje za VOICE Jelena Manojlović iz SOS centra za lečenje i prevenciju patološkog kockanja.

Zbog čega toliko kladionica u jednoj maloj zemlji?

– U zemlji u kojoj postoji problem siromaštva kao što postoji kod nas, mnogi su podložni kockanju – odgovaraju psiholozi za VOICE.

A drugi najveći grad te siromašne zemlje je Novi Sad. Prema poslednjem zvaničnom popisu stanovništva iz 2011. godine u samom Novom Sadu je živelo 222.000 stanovnika, te računica pokazuje da je na svakih 1.700 stanovnika postojala po jedna kladionica, piše Voice.org.rs.

A kako se broj kladionica u zemlji povećavao, menjala se i zakonska regulativa. Pre dve godine donet je novi Zakon o igrama na sreću, koji između ostalog dodatno štiti maloletnike od negativnih uticaja klađenja. Tako se u Zakonu navodi da udaljenost između obrazovnih institucija (osnovnih i srednjih škola) i kladionica i kockarnica ne može biti manja od 200 metara.

I deluje kao rešena stvar– učenik je zaštićen. Na velikom odmoru će otići do pekare a kladionica mu neće biti ni u vidokrugu.

Situacija na terenu je ipak nešto drugačija.

Naime, prema podacima Gradske uprave za obrazovanje Novog Sada, u gradu trenutno ima 14.500 srednjoškolaca. Kada se taj broj podeli sa brojem kladionica dolazimo do toga da na stotinjak srednjoškolaca "dođe" po jedna kladionica.

– Broj mladih koji su zavisni od kocke raste iz godine u godinu. Ja kada sam počinjala da radim pre 15 godina, starosna struktura mojih klijenata je bila od 35 do 45 godina. Sada svi moji klijenti imaju manje od 30 godina. Najviše njih je starosti od 17 do 25 godina – kaže Jelena Manojlović iz SOS centra.

Zakon je izričit – maloletnicima je zabranjen ulazak u kladionicu. Ipak, cilj opravdava sredstvo.

Ukoliko želite da saznate šta kažu novosadski srednjoškolci na ovu temu, ali i psiholog, ostatak teksta pročitajte na Voice.org.rs.