Novi Sad kao evropski prostor kretanja: Počinje programski luk "Seobe"

Novi Sad kao evropski prostor kretanja: Počinje programski luk "Seobe"

Migracije i pozitivne posledice kretanja stanovništva, bogatstvo različitosti i njihov uticaj na umetnost, teme su novog programskog luka "Seobe", koji je otpočeo danas i kojim Novi Sad, kao Evropska prestonica kulture, nastavlja niz kulturnih događaja u 2022. godini.

Dobro došli u Evropsku prestonicu kulture:


Srpska Atina će u narednih
45 dana, kroz više od 150 umetničkih programa predstaviti seobni identitet Novog Sada, Srbije i Evrope. Kroz različite umetničke žanrove predstaviće se oko 130 umetnika, od čega 90 iz različitih evropskih zemalja. Neponovljive "Seobe" dovešće umetnike koji će se predstaviti kroz različite medije vizuelne umetnosti, na čak 15 izložbi, pa nas tako očekuju evropski majstori slikarstva poput Marka Šagala, El Greka, Viže le Bren i drugih. Takođe, u Novi Sad stižu i fotografije najboljih svetskih fotografa, dobitnika prestižnih nagrada Fondacije World Press PhotoVaren Ričardson, Džon Stanmajer, Matijas Kosta, savremeni evropski autori koji slikaju na jarbolima – Alain Velter, Kata Versegi, Are Andersen, i drugi. Tokom trajanja izložbe "Seobe duša — Novi Sad kroz knjigu", Master hala Novosadskog sajma ugostiće savremene regionalne pisce kao što su Rumena Bužarovska, Milica Vučković, Miljenko Jergović, Damir Karakaš, Kristian Novak i Darko Cvijetić. Partner programa "Seobe duša“ je Novosadski sajam, a podršku su pružili i kompanije Globos osiguranje i Dijamant DOO. Biće izvedeno više od 30 koncerata, najrazličitijih muzičkih žanrova i velikih imena poput Enigme, Barcelona Gipsy balKan Orchestra, Light in Babylon, i mnoge druge, a publika će imati priliku da uživa i u 10 predstava, 40 radionica i brojnih drugih sadržaja.


Programski luk "Seobe" simbolično je počeo na Dan grada Novog Sada,
čime se slavi datum kada je taj grad 1748. godine proglašen slobodnim kraljevskim gradom. Ovim svečanim povodom dodeljena je i Februarska nagrada, savremenom srpskom kompozitoru Stevanu Divjakoviću, čija će kompozicija "Balkanska fantazija" biti izvedena na trećem koncertu u seriji koncerata pod nazivom The Best of Novi Sad, 17. februara. Takođe, Pošta Srbije u saradnji sa Fondacijom "Novi Sad – Evropska prestonica kulture" izradila je emisiju prigodnih poštanskih markica posvećenih Novom Sadu – Evropskoj prestonici kulture, koje će se koristiti za slanje poziva tokom cele 2022. godine.


Na dan Grada napravljen je simbolički i fizički most koji je povezao dve ustanove, dve izložbe, dva vremena u jednu priču seobnog Novog Sada, pa će tako publika imati priliku da na jedinstven način doživi priču o srpskoj Atini kroz dve izložbe:
"Tamo gde seoba završava – od rimske Panonija do današnje Vojvodine" u organizaciji Muzeja Vojvodine i "Akcenti – Novi Sad" u organizaciji Muzeja Grada Novog Sada. Ulaz na izložbe biće besplatan za sve posetioce 1. februara. 

 

 

Samo u narednih nedelju dana, Novi Sad će pored izložbi, predstaviti svoj multikulturalni karakter i koncertima klasične muzike i novim tumačenjem tradicionalne kulture. Novosađani, ali i vrhunski svetski virtuozi kao što su Irena Josifoska, Aleksandra Šuklar, Stefan Milenković, Kemal Gekić, Rita Kinka i Robert Lakatoš, predstaviće kroz tri koncerta, zajedno sa Vojvođanskim simfonijskim orkestrom, sve bogatstvo različitih nacionalnih identiteta pretočenih u multikulturalnost kao posledicu vekovnih seoba na ovim prostorima. Detaljan program, programska knjiga i sve informacije vezane za događaje u godini titule Evropske prestonice kulture nalaze se na sajtu projekta novisad2022.rs.

Oceni vest:
4
0

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Bane

    pre 194 dana i 3 sata

    Jednom sam gledao pijanicu kako je vršio veliku nuždu uz zid pošte na Limanu (trag se još može videti). Ipak, ovo što EPK radi je deset puta gore razmazivanje i povraća mi se od ovih pseudoumetničkih formi koje štancuju samo da bi opravdali milione koje isisavaju iz budžeta grada.

    Oceni komentar:
    0
    1
  • Mnogo nas je kojima je muka

    pre 194 dana i 2 sata

    Prosečan Srbin samo gleda da ukrade, Bane. Tako smo bili opisani u crkvenim zapisima, preporukama monasima i namernicima za putovanja po Balkanu i šire, iz 15-og veka,
    pa do danas. Nije se mnogo promenilo.
    Od vaspitanja deteta da se progura u redu u vrtiću i uzme najbolje parče, pa do trke od semafora do semafora, da bi bili prvi - a kojoj se neki narodi čude.
    A kad se dođe do vlasti onda je to gluma i krađa što širim zahvatom ruke, o kojoj čitamo u nekim narodnim mandatima. Nije nebeski.

    Oceni komentar:
    0
    1