Novi Sad kroz istoriju: Šta je nekad bilo, a čega više nema

Danas je to mesto prazno, nalazi se prazan plato pored katoličke crkve, a i saobraćaj je 80-tih godina XX veka ukinut u strogom centru grada. Sa ulice su nestali i tramvaji i konjska i volovska zaprega i izgled ovog dela grada se veoma izmenio...

Piše: Zoran Knežev, hroničar i publicista.

Prostor u Zmaj-Jovinoj ulici između katoličke crkve i nekadašnje “Novitetove” prodavnice, a danas banke, bio je popunjen dvospratnom zgradom u kojoj su bile smeštene mnogobrojne prodavnice u prizemlju, cvećara, Obermilerova mesara, Dernerova staklarska radnja, precizni mehaničar Just, jedna trafika i na samom uglu nekada poznata “Grosingerova” apoteka. U zgradi u kojoj je danas banka bila je tada poznata radnja muške mode “Kertes” sa zaštitnim znakom cilindra. Tu je bilo i tramvajsko stajalište, a tu je bila i skretnica kojom je upravljao jedan tramvajdžija. Nestala je zgrada sa ugla. Ustupila je mesto malom travnjaku sa nešto šiblja i zelenila, panoima i uličnim prodavcima, a danas se na to mesto proširila i bašta obližnjeg kafića. Tramvaj je odavno izbačen, a dok se ovom ulicom odvijao drumski saobraćaj regulisan je putem semafora i saobraćajca.

Tek što je izgrađen današnji Buleva bilo je jasno da će se morati proširivati i naći bolje rešenje i spajanje sa centrom grada. Uskoro posle I Svetskog rata došlo je do prvih promena i proširenja. Tada je porušena desna strana Bulevara, počev od stare zgrade Matice srpske pa sve do ulice Ilije Ognjanovića, gde su bile u starim zgradama smeštene male prodavnice i nekoliko zanatskih i ugostiteljskih radnji, a na uglu je bila drogerija. Tako je dobijena širina Bulevara. Današnji Bulevar, a ondašnji Kraljice Marije probijen je pre oko 90 godina, ali pre nego što je došlo do njegovog probijanja i nastanka današnje ulice Modene.

Na desnoj strani ulice se vidi deo zgrade u kojoj su braća Vagner imala tada poznatu špecerajsku radnju, a do nje zgrada Matice srpske. U prizemlju je bila drogerija, a na spratu pored sale i eksponata starih slikara bila je i bogata biblioteka sa čitaonicom. Ovde su odmah posle II svetskog rata bile smeštene i Matičina knjižara, kao i tekstilna prodavnica “Sonja Marinković” i “Kooperativa”. A pre II rata pored Matičine zgrade bile su Kranova manufakturna trgovina i još dve zgrade, a u jednoj je bila časovničarska radnja.

Godine 1934-35. kada je Bulevar probijen, novosadski trgovac Nikola Tanurdžić (po projektu arhitekte Đorđa Tabakovića) podigao je svoju palatu. Pored nje, umesto Stefanovićeve radnje “Kod glave šećera”, otvoreno je odeljenje robne kuće “Progres”. Preko puta Bulevara, koji se vremenom proširio, na mestu srušene zgrade Matice srpske podignuta je robna kuća “Uzor”. Već prilikom izgradnje “Uzora” govorilo se da je to samo privremeno rešenje. Bilo kako bilo, ova građevina postoji još i dan danas, samo je sada prilagođena sasvim drugoj nameni i tu se nalaze ugostiteljski objekti i lokali. Bilo je planirano kada je sagrađen ondašnji “Stoteks”, preko puta pošte, da se “Uzor” tamo peseli, ali od toga nije bilo ništa. Generalnim urbanističkim planom od 1963. godine predviđeno je da se na mestu “Uzora” bude podignuta nova zgrada poslovno-trgovačkog karaktera.

Nekadašnji Gospodski sokak predstavljao je reprezentativni deo grada. Tu je bio i deo pijace koja se protezala od Dunavske ulice sve do stare pošte, sa obe strane. Trgovalo se na pokrivenim štandovima, tezgama i na kaldrmi. U pijačne dane sve je vrvillo od prodavaca i mušterija. Tu je i Gradska kuća, podignuta 1895. godine, na mestu na kome je Svetozar Miletić planirao da se podigne pozorišna zgrada, u vreme kada je bio gradonačelnik. Sa obe strane ulice bile su trgovine koje su prelazile iz ruke u ruku ili se nasleđivale. Jedna od takvih je bila i trgovina braće Mirosavljević, odmah pored Gradske kuće. Prošla su dva svetska rata, a spoljni izgled ovog dela grada nije se puno izmenio. Jedino je između ratova Eugen Klajn “kralj čarapa” podigao četvorspratnicu i tu smestio svoju trgovinu, neposredno posle II rata nazvana je prolazna “Nama”, a danas “Benetonov” butik. U to vreme je i pijaca uklonjena sa ove ulice i premeštena u Temerinsku, ali je ona i nadalje ostala deo trgovačkog centra grada.

U novije vreme izgrađeni su Robna kuća, podzemni prolaz, ”Pariski magazin”, dosta lokala je pretvorenu u kafiće, ali je onaj stari šmek Gospodske ulice još uvek prisutan.