NOVI SAD U 2017: Ovo su bili najznačajniji gradski događaji u godini na izmaku (FOTO)

NOVI SAD U 2017: Ovo su bili najznačajniji gradski događaji u godini na izmaku (FOTO)

Još nekoliko dana je ostalo da zakoračimo u novu, 2018. godinu. Puni očekivanja, planova, želja, nade da će sledeća godina, ako ništa drugo biti bolja od neparne na izmaku. Svakako smo stariji za jednu životnu recku, a 365 dana za nama neko će pamtiti po rođenju deteta, pronalasku ljubavi, putovanjima, novom poslu...

I naš grad je proživeo još jednu godinu s nama. Kad bi imao priliku, divanio bi kakva mu je bila 2017. godina, da li je zadovoljan nama i odnosu prema njemu. Verujemo da ćemo ga od 1. januara više poštovati, barem da 270. rođendan kao slobodan grad proslavi kako i dolikuje slavljeniku. U razgovoru sa prof. dr Draganom Proletom sa Filozofskog fakulteta, probali smo da analiziramo poslednjih dvanaest meseci u Novom Sadu i podsetimo se važnih događaja.

- Manifestacija Evropski grad kulture po svoj prilici je počela da se organizuje u skladu sa evropskim standardima, pa je krenulo uređenje fasada u Podgrađu. Grad, doduše, najvećim delom neguje i čuva ono što je u najužem jezgru, ali to, nažalost, nije bio slučaj kada je reč o Podgrađu. Rešenje s fasadama ipak neće biti i konačna reč, tačka na ovu vremešnu sagu. Građani Podgrađa najčešće nisu dovoljno imućni da obave najzahtevnije i najskuplje radove, a oni se odnose na krovove i problem vlage, koji se u kućama starim više od četvrt milenijuma izuzetno teško rešava. Bez rešenja krova i vlage biće ugrožene i nove, blistave fasade, odnosno njihova trajnost će biti mnogo kraća – rekao je Prole.



Važno je spomenuti da je "Akademska knjiga" iz Novog Sada na 62. Međunarodnom beogradskom sajmu knjiga dobila nagradu za izdavača godine. Prole ističe da je Novi Sad i izvan granica postao izuzetno cenjen i prepoznatljiv kada je reč o izdavaštvu na polju duhovnih nauka i izdavaštvo je najvitalniji deo kulturne proizvodnje u našem gradu. Pravo bogatstvo, koje samo čeka trenutak kada će biti značajnije prepoznato u najširim krugovima, uključujući i političke, a ne samo kod stručne publike i preostalih posvećenih čitalaca.

Kad je o kulturi reč, 2017. godina ostaće upamćena i po izostanku nagrade na Sterijinom pozorju, obnovljenoj fasadi i proslavi 170 godina Galerije Matice srpske, prekrečenom Remedovom muralu, koncertu Omladinske filharmonije "Naisus" na platou Spensa, nizu festivala, drugih koncerata i promocija.


- Sama po sebi, odluka da se Sterijina nagrada ne dodeli može da deluje lekovito po očuvanje kvaliteta nagrade, u smislu da se ne dopusti da je dobiju dela koja to nipošto ne zaslužuju. S druge strane, presedan postaje skandal onda kada dolazi do drastičnog nesklada kada je reč o mišljenju žirija i mišljenju publike. Kada publika od sveg srca podržava jednu predstavu, a žiri tu istu predstavu poistoveti sa sivilom i prosekom, onda se lako ušunjaju masovni tračevi i govorkanja o političkoj korektnosti i nekorektnosti, a takvi kriterijumi više uništavaju svaku nagradu za stvaralaštvo u kulturi, od eventualnog nagrađivanja nekog umetničkog dela koje donekle zaostaje za prethodnim laureatima. Dakle, svakako sam saglasan da nagrade ne treba dodeljivati po svaku cenu, jer se onda obesmišljavaju, kao što sam uveren da se eliminisanjem pojedinih umetničkih oblika i sadržaja zbog toga što ne odgovaraju nečijem ideološkom ukusu, one još više obesmišljavaju – kaže Prole.


- Izvanredna godišnjica, dostojna svakog poštovanja, prostor dobija novu svežinu i privlačnost. Ipak, čini se da Galerija Matice srpske i ceo Trg galerija još uvek nisu dobili "pravo državljanstva" kod naših sugrađana, te da naročito nisu odigrali svoju ulogu kada je reč o kulturnoj ponudi našeg grada. Murali nisu samo deo nove urbane samosvesti, nego su i izuzetno uspešno i delotvorno likovno rešenje za velike sive površine koje bez njih deluju golo, zapušteno i prljavo. Ohrabrenje muralizaciji bi po mome mišljenju trebalo da bude praćeno i novim inicijativama za krečenje svih onih sivih, bezličnih površina kojih je prepun naš grad. Tu pre svega mislim na terase, kada bi svaka od njih bila iznutra okrečena u neku pastelnu boju, utisak kada pogledate na oronulu zgradu iz šezdesetih godina bio bi neuporedivo pozitivniji – obrazložio je naš sagovornik.

I JESMO I NISMO EVROPA: "Da bismo razumeli značaj izbora za Evropsku prestonicu kulture potrebno je da se podsetimo da je odnos naših predaka prema Evropi bio naglašeno ambivalentan. Takav je najvećim delom ostao do današnjeg dana. S jedne strane, naši najugledniji misleći sugrađani, poput Miletića, Zmaja, Polita i drugih, svoj grad su doživljavali kao evropski grad, nisu krili svoju pripadnost evropskom idejnom i kulturnom prostoru. S druge strane, konkretna predstava o tome šta Evropa zapravo znači najčešće je bila povezivana sa političkim delovanjem najvećih evropskih sila, a ono najčešće nije bilo u skladu sa očekivanjima i nadanjima naših uglednika. Na taj način se rodio doživljaj da Evropa i jesmo i nismo. Posmatrana iz te perspektive, prilika da Novi Sad godinu dana nosi laskavu titulu Evropske prestonice kulture deluje fantastično. Pre svega se radi o jednom međunarodnom priznanju, o potvrdi da su bili u pravu svi oni koji su oduvek isticali sva vanredna postignuća, sve ono značajno i dostojno u našem gradu. Lično sam uveren da smo priznanje Evropski grad kulture dobili zbog naših predaka, a ne zbog naših savremenika. Uprkos tome, afirmacija grada u mnogo širim okvirima je sjajna stvar. Čak i najveći evroskeptici bi teško pronašli neku primedbu suočeni sa međunarodnom popularizacijom grada, njegovom obnovom i uređenjem, jačanjem međunarodnih kulturnih veza, odnosno novim dolaskom stranih gostiju i razvojem turizma" – napominje profesor Prole.


Ovom prilikom još jednom čestitamo Novosađanki iz Zrenjanina, šampionki Ivani Španović, koja u zemlji kolektivnih sportova postiže vrhunske rezultate u skoku u dalj. Obradovala nas je i ekipa iz humanitarno-ekološke organizacije "Čepom do osmeha" koja je napravila mozaik od plastičnih čepova veličine 621 kvadratna metra za Ginisovu knjigu rekorda, a pogotovo decu kojoj su pomogli. Novosađanima su postale i divlje svinje, a ako su grad prepoznale kao bezbednije stanište od Fruške gore, onda su ljudi u džipovima opet uzeli glavnu ulogu i napravili sveopšti haos. Letos smo imali period sa nesnosnim vrućinama. Novi Sad je goreo, delovalo je apokaliptično. S druge strane, početkom godine zadesile su nas jake hladnoće. Posle ko zna koliko vremena, led je okovao Dunav. Stvorio se novi ambijent za selfi, a i podsetio na davna vremena iz dedinih priča. Ujedno deluje da u gradu podno Petrovaradinske tvrđave gradnja nikad nije tako bujala, ali i da crna hronika nikad nije bila bogatija.



- Sjajno je što je ponovo ojačala građevinska delatnost. Manje je veselo kada se osvrnemo da se njen procvat u Novom Sadu i Beogradu odvija nauštrb drugih gradova u Srbiji. S druge strane, stari, autentični delovi grada stradaju, poput poslednjih, zakonom zaštićenih trščara iz Ulice Kraljevića Marka, a preživeli se trude iz petnih žila da ih zaobiđe novi građevinski bum (Almaški kraj). Zgrade ogromne spratnosti, koje u estetskom smislu narušavaju okolinu, na silu se umeću tamo gde im nije mesto, a da pritom nije obezbeđen parking prostor za novopridošle automobile, nisu prokopane podzemne garaže, tako da preostali javni prostor na svakodnevnom planu otimaju pobesneli vozači za svoje četvorotočkaše, za čiji smeštaj su u histeričnoj atmosferi potrošili pola sata. Zaboravili smo da smo oko svojih zgrada nekada svi imali neko igralište. Utisak je da deca u novoj podeli urbanističkih karata uopšte nisu predviđena. Poneka crkva da, deca ne


- Isto tako, Novi Sad je od čistog, mirnog grada pristojnih ljudi, postao svoja suprotnost. Problemi komunalnog tipa, sakupljanje otpada, otvoreni kontejneri iz kojih pri najmanjem vetru zaleprša na stotine kesa, koje onda dugo ostanu da krase krošnje naših drvoreda. Čistoća bi danas iziskivala još nekoliko stotina zaposlenih u istoimenom gradskom preduzeću. Postoji direktna srazmera između javne higijene i ispunjenosti crnih hronika, onaj ko je u stanju da baci smeće na ulicu ili u prirodu, u stanju je da unakazi ili čak i ubije drugog čoveka. Razlozi su mnogi, nasleđe prošlih vremena, ratovi, progoni, iznad svega ekonomska muka kojoj je izuzetno dugo izložen veliki deo naših sugrađana. Ona ponajviše uništava samopoštovanje, budi osećaje poniženosti i besa, koji u odsustvu čvrstih vrednosnih i idejnih orijentira lako prerastaju u različite vidove agresije – zaključio je hroničar Dragan Prole.



Žeželjev most
je spadao u simbole ponosa i samopoštovanja građana Novog Sada. Najzad su lukovi spojeni i, po rečima Proleta, spajanje lukova je utoliko svojevrsna terapija, uspostavljanje pokidane veze, ali našu radost muti jedino mučna spoznaja da je od rušenja Žeželjevog mosta prošlo čitavih osamnaest godina. Teško da mladi, sveže punoletni Novosađani mogu biti ohrabreni produktivnošću, efikasnošću i ukupnom razvojnom dinamikom sredine u kojoj žive.


U ZNAKU PROTESTA: "Godinu za nama su obeležili i prvi masovni politički protesti nakon 2000. godine. Njihova posebnost ogleda se u tendenciji iznošenja mnošta smelih i teško ostvarivih zahteva, koji su vremenom bivali sve veći i dalekosežniji. Ne ulazeći u povezanost između realističnosti zahteva i uspešnog okončanja protesta, podsetiću da su rezultati izbora, odnosno okolnosti vezane za njihovo organizovanje i medijsku vidljivost pojedinih kandidata, presudno podstakli sve one koji su na njima učestvovali. Ostaje utisak da smo svedoci procesa velike krize demokratskog poretka. Naime, najveći deo stanovništva sve više izbegava politički život, a oni koji u njemu učestvuju to čine radi ostvarivanja ličnih interesa, a ne interesa zajednice. To je pogubno za demokratski poredak, jer on funkcioniše na osnovu ideje da svaki pojedinac treba i mora da pruži svoj doprinos zajedničkom životu, da oblikuje život zajednice u interesu svih. Feudalni poredak počiva na uređenoj hijerarhiji u kojoj svako zna svoje mesto, i ne treba da čini ništa posebno da bi se ta hijerarhija održala u životu. Demokratski poredak ne poznaje takvu hijerarhiju, te zbog toga iziskuje mnogo veći angažman od pojedinca da bi zajednica funkcionisala na najbolji mogući način. Ukoliko se pak svi sklanjaju i gledaju svoje poslove, onda ne mogu da očekuju da će oni biti vođeni u skladu s njihovim prioritetima. Zbog toga je za očekivati ili povratak većeg interesa, ili produbljivanje krize demokratskog života, jer naprosto nije dovoljno iskazivati svoje nezadovoljstvo nakon izbora. Koliko god bili opravdani zahtevi demonstranata, za bolji život zajednice neophodno je mnogo više od toga" – u dahu je rekao profesor Prole.


Uz želju da vam 2018. godina, bude zaista nova, satkana od osmeha, da puca od zdravlja i sreće, napominjemo da u komentarima možete navoditi važne događaje za Novi Sad, ukoliko smo neki propustili.


Tekst: Dejan Ignjić
Foto: mojnovisad.com (Aleksandar Jovanović, Biljana Banović, Stevan Gojkov)

Oceni vest:
17
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

RHMZ servisne informacije Republički hidrometeorološki zavod Vreme u Novom Sadu novorođenčad sahrane novosadsko porodilište klinika za ginekologiju i akušerstvo jkp lisje bez struje bebe novosađani isključenje vode jkp novosadska toplana JKP Vodovod i kanalizacija elektrovojvodina isključenja struje betanija Elektrodistribucija Novi Sad matičar novi sad gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević Isključenje struje horoskop raspored sahrana novi sad servisne informacije novi sad restorani novi sad raspored sahrana i ispraćaja vremenska prognoza bez vode gradsko groblje