Novi Sad u stečaju: Industrijski giganti kojih više nema (FOTO)

Novi Sad u stečaju: Industrijski giganti kojih više nema (FOTO)

Zlatni period novosadske industrije odigrao se tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka. U to doba, gradski proizvodni kapaciteti premešteni su u tada nove industrijske zone što je propratila rekonstrukcija starih i izgradnja novih i modernih proizvodnih hala.


Izgradnja Industrijske zone Sever obeležila je taj značajan period u istoriji grada. Tada su u nju premeštena gotovo sva značajnija preduzeća, dok su neki mašinski i tekstilni pogoni smešteni u Futošku ulicu. Ovaj period plastično opisuje Boško Petrov, dugogodišnji direktor “Novkabela” i nekadašnji gradonačelnik Novog Sada, u intervjuu za portal Autonomija: “Proces formiranja Industrijske zone sever, žile kucavice, nije bio dug... Odmah je urađena i kompletna infrastruktura, voda, kanalizacija. Veliki broj ljudi iz celog sveta iskazao je veliko poštovanje za taj kompleks, jer je skoro potpuno isključeno zagađenje okoline. Važno je naglasiti da veliki broj novosadskih porodica duguje toj zoni svoj lični i porodični razvoj i prosperitet. Dovoljno je bilo da jedan član porodice radi, pa da se stvori ta čvrsta veza čovek-grad-zona Sever.”



U to doba izvozilo se u inostranstvo, mada je najveći deo proizvodnje odlazio u ostale zemlje stare Jugoslavije. Kriza delom nastaje krajem osamdesetih i uzima maha nakon čuvene "jogurt revolucije". Kao što je poznato, nakon tog perioda usledio je rat, pa zatim sankcije koje stravično oštetile razvoj domaće industrije. Nakon toga je usledilo doba tranzicije, divljeg kapitalizma i, konačno, privatizacije. Proces privatizacije državne i društvene imovine koji je započeo početkom dvehiljaditih je povećao udeo privatnih preduzeća na 95% u Južnobačkom okrugu. To je ujedno i period kada se sve, po rečima naših sugrađana, “potpuno raspalo”.

Sledi kratak pregled kompanija čiji je identitet obeležio jedno davno vreme industrijalizacije u Novom Sadu, a kojih više nema.

 

NOVOSADSKA MLEKARA

 


Novosadska mlekara zatvorena je u leto 2012. godine, po odluci “Imleka”, čiji je bila ogranak ukupno četiri godine. Zbog ove odluke nekoliko desetina radnika postalo je tehnološki višak, a razlog zatvaranja zvanično je glasio "otežano poslovanje".


Kompanija je radila preko 60 godina i neko vreme važila za jednu od najznačajnijih u gradu. Nakon zatvaranja ove fabrike, “Imlek” je nastavio da prodaje jedan od najprepoznatljivijih proizvoda “Novosadske mlekare” – pavlaku sa zelenim poklopcem.

 

JUGODENT

 


Naredne godine zatvara se i “Jugodent”, nekada jedan od najvećih brendova Novog Sada. Pre nekoliko decenija bio je lider u proizvodnji stomatološke opreme, prodavao je svoju robu širom SFRJ i bio strateški povezan sa “Simensom”. Preduzeće je otišlo u stečaj u junu 2009. godine, a bankrotiralo mesec dana kasnije. Kupila ga je kompanija "Ornament" iz Veternika koja se bavi trgovinom i uvozom keramičkih pločica, sanitarija i razne opreme za kupatila. Konačna prodajna cena “Jugodenta” bila je znatno manja od prvenstveno očekivane što je 120 radnika ostavilo bez isplaćene zarade, a pritom im je i radni staž tokom te četiri godine ostao nepovezan. 

 

JUGOALAT

 


Odmah do “Jugodenta” na Futoškom putu, decenijama je radio i “Jugoalat”, nekada cenjeni proizvođač preciznih alata. Privredni sud u Novom Sadu proglasio je stečaj u ovom preduzeću u oktobru prošle godine. Na papiru, ova firma i dalje postoji i zapošljava svega tridesetak radnika, ali se proizvodnja pre može opisati kao “davna prošlost”. Štaviše, celokupni proizvodni pogon stoji bez struje oko godinu dana. Sadašnja situacija potvrđuje da su svi planovi o revitalizaciji proizvodnje praktično pali u vodu i da će firma doživeti istu sudbinu kao i ostale sa ovog spiska.

 

HINS - Hemijska industrija Novi Sad

 


Čuvena novosadska fabrika deterdženata i sapuna je takođe u stečaju. “HINS” je svojevremeno bio podeljen u više proizvodnih celina, a osim pomenutih preparata, proizvodio je auto-kozmetiku, poliesterske smole, eval ploče, duvanu ambalažu i još mnogo toga. Dva najveća poligona za proizvodnju bila su “Eval” i “Emanit” koja su prodata u oktobru 2004. a kupci se i dalje traže za poligone “Sinteza” i “Idol”. Pre vlasničke transformacije, u “HINS”-u je radilo i do 700 ljudi. Nažalost, početkom ove godine došlo je do šokantnog otkrića da je na teritoriji ove stare fabrike otkriveno preko hiljadu tona potencijalno opasnog i toksičnog otpada.

 

AGROHEM

Slična sudniba zadesila je i novosadsku fabriku mineralnih đubriva. Kako ističu Novosti, u Novom Sadu trenutno radi veći broj manjih pogona hemijske industrije, odnosno manufaktura, u kojima je uposleno do pedesetak radnika, dok su zarade u ovoj grani značajno ispod republičkog proseka. Ovo je izuzetno zabrinjavajuće budući da su radnici u hemijskoj industriji, zbog specifičnosti posla, izloženi mnogim zdravstvenim rizicima. Hemijska industrija u Novom Sadu nekada je bila jmeđu vodećima u velikoj Jugoslaviji i zapošljavala je do 2.000 radnika.

Novi Sad u stečaju: Trenutno je u stečaju 173 novosadskih preduzeća, bilo manjih ili većih, od kojih je nekoliko svojevremeno bilo izuzetno značajno za celokupan razvog ovog grada. Kompletnu listu možete naći OVDE.

 

AMB GRAFIKA
 


Tehnički, “Grafika” i dalje postoji i radi pod "Stilosom", ali je proizvodnja praktično stala. No, kako zapažaju i naši čitaoci, to se skoro nigde ne spominje. Stanovnici Panonske ulice u kojoj se nalazi teretni ulaz potvrdiće da se mašine jedva čuju, da više nema buke u 10 uveče kada se nekada završavala smena, kao i da kamioni jako retko dolaze.


Uprkos tome, na sajtu kompanije i dalje stoji da se radi o lideru u proizvodnji papirne, kartonske i fleksibilne ambalaže, kao i visokokvalitetnoj štampi promotivnih materijala, časopisa i knjiga. Ukratko, “AMB Grafika”, osnovana 1907. godine, definitivno je zaslužila svoje mesto na ovoj listi, iako ključ u bravu zvanično još nije stavljen.

 

NEIMAR

 


Najveći građevinski kombinat u Vojvodini za koji se sa ponosom govorilo da je izgradio “pola grada” sada se nalazi u stečaju. Kompanija je nastala 1974. godine spajanjem nekoliko građevinskih firmi i tako stekla uslove za zapošljavanje oko 2000 radnika. Tokom godina “Neimar” je podigao neke od najvećih građevina u gradu, bolnice, vrtiće, kao i veliki broj proizvodnih hala, a neke od njih takođe spominjemo u ovom tekstu. Kompanija je svoj vrhunac doživeo 1985. godine kada je za nju radilo 6000 radnika. Početkom devedesetih, kada politika počinje sve više da se meša u industriju i kada počinje zabrana gradnje industrijskih objekata, “Neimar” ulazi u ozbiljnu krizu iz koje nije uspeo da se izvuče.

 

HLEB

 


Najnovije novosadsko zatvaranje desilo se pre svega par meseci kada je i “Hlebu” stavljen katanac na vrata. Uskoro se očekuje da će sve prodavnice “Hleba”, kao i proizvodnja u industrijskoj zoni biti prodate. Nekada državni brend zvanično je bio prodat još 2003. godine, a spominjalo se da su novi vlasnici bivši košarkaš Dejan Bodiroga i Radivoj Živanić.


Konačna likvidacija je usledila 14 godina kasnije zbog ogromnih hipotekarnih dugova bankama, koji se mere iznosima od više milijardi dinara. Svojevremeno je ova kompanija proizvodila preko 100.000 vekni hleba na dan. Temu o tome kakav hleb veliki broj naših sugrađana jede danas, obradili smo u tekstu iz oktobra prošle godine.

Napomenimo još nekoliko novosadskih kompanija koje više ne rade, bilo da su u stečaju, bilo da su u aktivnom procesu privatizacije ili, prosto, više ne postoje: Novosadska industrija tekstila "NIT", “Ziper”, “Izbor”, “Petar Drapšin”, grafičko preduzeće “Prosveta”, “27. Mart”, DTD…




Takođe, velik je i broj kompanija poput koje se sad nalaze uprivatnom vlasništvu ili čine ogranak neke druge privatne kompanije u zemlji čiji status trenutno nije određen. Primer takve situacije vidimo u fabrici muške i ženske konfekcije “Novitet” koja je u vlasništvu kompanije “Zekstra”. Naime, “Novitet” je nekoliko decenija odlično poslovao i imao veliki fabrički kompleks na Futoškom putu, da bi nakon inflacije ušao u velike dugove. Zbog toga njihovim radnicima neko vreme nije bila isplaćivana zarada, a kada su se obezbedili uslovi za isplaćivanje redovne plate, radnici nisu dobijali ni doprinose.

 

Tekst: Branka Malenica
Fotografije: Aleksandar Jovanović i Branka Malenica, arhiva portala mojnovisad.com, Pixabay.com (ilustracije)

Oceni vest:
11
1

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • ofset gari

    pre 285 dana i 11 sati

    grafika radi al im plata kasni vise od 13 meseci citaj ovako-ko se zaposli tamo nek dobije 3 ili 4 minimalca godisnje i nek peva

    Oceni komentar:
    0
    11
  • Loshmi tebra

    pre 285 dana i 7 sati

    A Pobeda a Petar Drapsin pa Gepard pa Kabel da ne nabrajam dalje... Zhalost i tuga i nenapredi na cast demokratama i naprednjacima

    Oceni komentar:
    0
    13
  • Nešo

    pre 285 dana i 7 sati

    Štetočine koje su sve ovo upropastile imaju svoje ime i prezime. Još kad bi ovo bila država štetočine bi odgovarale za to.

    Oceni komentar:
    0
    19
  • Nemanja

    pre 285 dana i 1 sat

    Ne vidim poentu, davati na znacaju nesto sto vise ne postoji. Toliko, mnogo, ljudi se trudi da opstane u ovom gradu i napravi bolje sutra za sebe i za druge . . Svaki dan pisite o tome, pa cemo mozda i promeniti svest o tome da i u Ovoj Nasoj Zemlji Moze Da Se Zivi. Ja radim na tome, Vi ne . . Hvala

    Oceni komentar:
    22
    3
vremenska prognoza sneg bebe bez struje prognoza vremena JKP Gradsko zelenilo servisne informacije novi sad Republički hidrometeorološki zavod zdravlje vojvodina ns seme jkp novosadska toplana nova godina Vreme u Novom Sadu OK Vojvodina elektrovojvodina isključenje grejanja smanjen pritisak vode odbojkaši vojvodine novosadsko porodilište isključenje vode JKP Vodovod i kanalizacija novosađani bez vode novorođenčad Isključenje struje klinika za ginekologiju i akušerstvo novi sad Novo naselje betanija bez grejanja