NOVI ZAKON O STANOVANJU: Još jedan udar na džep građana ili korak u pravom smeru?

NOVI ZAKON O STANOVANJU: Još jedan udar na džep građana ili korak u pravom smeru?

Upravnik zgrade, evidencija o podstanarima, obavezno izvođenje hitnih radova, novčane kazne za neplaćanje održavanja zgrade... Sve su to oredbe koje donosi novi republički Zakon o stanovanju i održavanju zgrada, koji se ovih dana našao na dnevnom redu Skupštine Srbije.

Zakon donosi mnogo novina koje bi trebalo da donesu boljitak i uvedu red u sferu održavanja zgrada. Ipak, mnogi upućeni u ovo pitanje plaše se zloupotreba i upozoravaju da predložene odredbe idu na uštrb stanara, dok donosioci zakona tvrde da će se na ovaj način uvesti red u održavanje stambenih objekata. Mojnovisad.com je kontaktirao obe strane.

Božidar Šiljegović, predsednik Udruženja za zaštitu prava i potreba stanara Srbije, kaže da je problem nastao 2005 godine kada je Vlada Srbije ukinula nadležnosti komunalnoj inspekciji.

- Komunalna preduzeća godinama nisu održavala javne površine. Sredstva koja su se ulivala u budžet tih firmi – a bila su namenjena za održavanje ulica, parkova, fasada, krovova – ostajala su tamo. Nije se ulagalo u javne površine, a trebalo je da se to uradi. Kad su doneli odluku da komunalni organ, odnosno inspekcija, ne može da kontroliše javna preduzeća, automatski smo ušli u problem stvaranja deponija po gradovima – iznosi Šiljegović.


Predsednik udruženja za zaštitu stanara dodaje da Vlada Srbije sada zadire u fondove stambenih zgrada, jer su svi ostali fondovi iscrpljeni.

- Zakon nije dobar, jer se stvara novi namet građanstvu. Niko neće kontrolisati nove upravnike zgrada. Oni će odlučivati po sopstvenom nahođenju. U predlogu zakona nije definisano na koji način upravnik može da obavlja svoju delatnost. Usled višegodišnjeg neodržavanja, troškovi sanacije sadašnjeg stanja će pasti na teret građana. Pozadina svega je da se stanari uvuku u neku vrstu dužničkog ropstva. Ako ne budu mogli da plaćaju popravku krova, fasade ili lifta, oni će plaćati velike kazne – dodaje Šiljegović.

Kazne za neplaćanje održavanja iznosiće od 5.000 dinara, pa naviše. Udruženje za zaštitu prava i potreba stanara Srbije uložilo je prigovor Vladi Srbije, i nadaju se da će predlog ovog zakona biti povučen iz procedure.

- Sadašnji zakon treba da se menja, ali ne ovako drastično, jer nećemo dobiti ono što je potrebno. Ne može upravnik da bude lice koje nije fakultetski obrazovano iz određenih struka, bez iskustva. To je vrlo složen posao. Treba vratiti nadležnost komunalnim inspekcijama da bi mogli da kontrolišu i građane i javna preduzeća – zaključuje Šiljegović.

Prema stavu Udruženja, država je u obavezi da dovede u red fasade i krovove, jer su to stanari već platili. Prema njihovoj proceni, građani su u protekloj deceniji izdvojili oko četiri milijarde evra na ime održavanja, koje u praksi nije izvršeno.

S druge strane, stoji mišljenje da je uvođenje institucije upravnika i usvajanje novog zakona korak u pravom smeru. Radovan Oreščanin, direktor novosadske firme "Maior Domus", koja je prva u Srbiji počela da se bavi uslugom profesionalnog predsednika skupštine stanara, kaže da  se u praksi već pokazalo da je profesionalna uprava ubedljivo najbolje rešenje.

- U Novom Sadu je oko 30 odsto zgrada već pod upravom profesionalnih firmi, što znači da imaju profesionlanog predsednika. Upravnik zgrade je u principu isto što i profesionalni predsednik skupštine stanara. Zakon će jedino povećati ovlašćenja i odrediti neki zakonski minimum koji stanari moraju da ispune, u smislu ulaganja u održavanje zgrade – objašnjava Oreščanin.


U "Maior Domusu" ističu da je, pored profesionalne uprave, najznačajnija novina definisanje minimalnog iznosa za investiciono održavanje zgrada.

- Ovaj zakon će izdesjstvovati da se zgrade počnu održavati i podići će troškove samo u onim objektima koji su zapušteni. Zaticao sam stanove kojima toliko prokišnjava ravan krov, da su ljudi postavljali oluke sa unutrašnjih zidova svoga stana, hvatali vodu sa plafona, pa sprovodili u vece šolju. Upravo takve zgrade će se konačno naterati da srede te krovove, dovedu fasadu u red, jednostavno, da se stanarima omogući normalan život. Sada će biti omogućeni pravni mehanizmi da se i ostali stanari primoraju da učestvuju u saniranju problema koji ugrožava samo pojedine stanare – kaže Oreščanin.

Predstavnici "Maior Domusa" su bili i članovi radne grupe koja je izradila nacrt novog zakona. Radovan Oreščanin dodaje da po uredbama zakona upravnik može da bude svako ko položi licencu koju izdaje Privredna komora Srbije.

- Zakon i dalje dozvoljava individualnu upravu. Upravnik može da bude neko iz zgrade, kome i dalje neće morati ništa da se plaća. Komora se tek priprema za licenciranje. Pre nedelju dana smo dobili poziv od komore, imali smo do sada jednu sednicu. O konkretnim stvarima još nije bilo reči, ali smo se složili da se sve delatnosti, od higijene, tehničkog održavanja, deratizacije, dezinsekcije, pa sve do fizičko-tehničkog obezbeđenja, moraju organizovati u posebne sekcije koje će posle odrediti način licenciranja. Mi bi smo voleli da to bude što manje centralizovano, da ne mora svako da ide u Beograd na polaganje.

Po novom zakonu profesionalnog upravnika, koji ne živi u zgradi, stanari će plaćati od 200 do 350 dinara po stanu. Ukoliko stanari ne mogu da se slože, opština će u zgradi uvesti prinudnu upravu i imenovati profesionalnog upravnika. Isto tako, stanodavci će morati da dostave podatke o zakupcima, što znači da neće više moći da izbegnu plaćanje poreza na iznajmljivanje stana.

Tekst: Lajoš Vajda

Oceni vest:
8
5

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)

Ovaj članak još uvek nije komentarisan

znanje je moć porodilje novosađani Dragana Mitrić - Aćimović bez vode RHMZ prognoza vremena antikoruptivne pilule servisne informacije novi sad IZBORI 2017 borba protiv korupcije predsednički izbori novorođenčad elektrovojvodina korupcija saobraćajna nezgoda Isključenje struje Vreme u Novom Sadu psihologija korupcije vremenska prognoza hapšenje novosadsko porodilište Spens stop korupciji bebe Vreme u Srbiji saša janković JKP Vodovod i kanalizacija isključenja struje betanija