NOVOSAĐANI: Baka i unuka na istom zadatku – Gordana hekla torbe, a Milica ih plasira po mrežama

Jedna ima 75, a druga 25 godina. Dok starija hekla, mlađa se bavi marketingom. Vezuje ih krvno srodstvo, puno ljubavi i velika bliskost, ali i to što su uvezale svoja dva biznisa. Baka Gordana i unuka Milica pravi su primer međugeneracijske podrške, koja obema donosi lep uspeh!

Gordana Bjelić je rođena u Lici, ali je Futožanka od 1960. godine. Radila je kao učiteljica u OŠ "Desanka Maksimović" 25 godina. Ponosna je majka dva sina, baka petoro unučadi i prabaka jedne devojčice. Razbolela se kao vrlo mlada, ali je uspela da pobedi tešku bolest. Više od 20 godina je bila planinar, a pre petnaestak godina, kad se penzionisala, uključila se u društveni život Futoga, te je postala predsednica Udruženja penzionera Futoga. Jedna je od osnivačica Udruženja žena "Kreativni studio", gde je i dalje aktivna. Za ovu ženu hobija nikad dosta, pa se prošle godine uključila i u Hor novosadskih penzionera.

– Majka je sestru i mene još odmalena naučila ručnim radovima. Umem da tkam, štrikam, heklam i vezem. Jedno vreme za to nisam imala vremena, a aktivno sam time počela da se bavim kad smo osnovale Sekciju žena, gde se sastajemo dva puta nedeljno i učestvujemo u puno izložbi. Od svega, najviše volim da heklam i svaki dan počinjem i završavam ručnim radom – kaže Gordana za portal Moj Novi Sad.

U kući ima puno toga što je isheklala, od stolnjaka, do zavesa, a unukama je pravila i majice, kao i haljine za plažu. A onda je, letos, zajedno sa sestričinom iz Jagodine, na Jutjubu pronašla tutorijal kako se heklaju torbice. Iako su, kako tvrdi, mustre vrlo zahtevne, počela je da ih ređa jednu za drugom. Tako je sve krenulo.

– Prvi put sam moje heklane i vezene torbe izložila na Sajmu penzionera, na štandu našeg udruženja i odmah sam i prodala prvu. Međutim, otkako mi moja Milica pomaže u reklamiranju, počela je prava navala – priča srećna baka.

Njena unuka Milica Šimunović po struci je master inženjerka računarske grafike, a već godinu dana se bavi digitalnim marketingom. S obzirom na to da gradi svoje profile na društvenim mrežama Tik Tok i Instagram (milicadigitals) kako bi se što bolje predstavila klijentima, često pravi sadržaje u formi videa.

– U nekoliko navrata sam pominjala baku u svojim videima, a više puta se i pojavljivala u njima zajedno sa mnom, kad smo pravile pite, nasuvo i šnenokle, gde smo ostvarile višemilionske preglede. Očigledno je to ljudima bilo simpatično. Onda me je baka, krajem novembra, zamolila da snimim i njene torbe, da bi poslala video rođacima u inostranstvu. Mislila sam da to bude običan video, jer nije bio namenjen mrežama, ali je baka, znajući kako inače radim, tražila da i za nju napravim scenario – kroz smeh objašnjava Milica.

 

 

 

View this post on Instagram

A post shared by Milica Šimunović ???? UGC creator (@milicadigitals)

– Kad sam joj već napravila scenario, onda sam odlučila i da okačim video na svoje mreže, ali i na neke novosadske Fejsbuk grupe. Čim sam ga objavila na TikToku, krenulo je ludilo od pregleda i komentara. Svi su pitali gde mogu da ih poruče, pa sam na kraju napravila Instagram profil Bakina torbica. Ipak, i dalje se raspituju i kod mene – priseća se Gordanina unuka.

Pored toga što se veliki broj žena oduševio izgledom torbi, mnoge od njih su se javile da pohvale ideju gde unuka pomaže da se sazna za rukotvorine svoje bake. Za njih su zainteresovane kako žene srednjih godina, tako i mlađe devojke.

Pitali smo baku Gocu šta će da radi ako broj porudžbina premaši njene mogućnosti izrade, a ona je i za to smislila plan.

– Ako ne budem mogla sve da postignem, najpre ću uključiti moju sestričinu, koja isto hekla, a potom i žene iz Sekcije. Pošto želimo da prenesemo znanje i na mlađe generacije, držimo radionice ručnog rada u osnovnoj školi u Futogu – ističe ona.

U proseku, za jednu torbu potrebno joj je od tri do 10 dana rada, a vezene su najzahtevnije.Sve torbe su  iznutra postavljene, a neke od njih imaju detalje poput metalnih kopči ili drvenih ručki.

– Za ručni rad u današnje vreme se opredeljuju samo oni koji to zaista vole, jer nije lako, niti isplativo. Što se kupaca tiče, mogu biti sigurni da dobijaju pravi kvalitet, od vrste materijala do izrade, u odnosu na fabrički izrađene stvari – poručuje Gordana Bjelić.

Plan bake i unuke je da svaka nastavi da radi svoj posao, ali će svakako i dalje udruživati svoja znanja i umeća, jer se to pokazalo kao pun pogodak! A, kako i ne bi, kad ih, pored ljubavi ka onome što rade, vezuje i ona ona – međusobna.