NOVOSAĐANI: Carstvo spelte kao rezultat odlaska iz grada na selo

Oboje su odrasli na Limanu i, kao tipična gradska deca, nisu ni sanjali da će jednog dana živeti na selu.

Da im je neko rekao da će i pre nego što se venčaju i dobiju decu ostaviti sve benefite života u gradu i iskoristiti "dedovinu" koja im je ostala u Ravnom selu – kuću za život, a zemlju za osnivanje novog biznisa, rekli bi mu da se šali. Ipak, nakon što su pre četiri godine speltom zasejali jednu manju parcelu za sopstvene potrebe (jer su pre toga neko vreme koristili proizvode od spelte), ispostavilo se da je za ovom žitaricom na našem tržištu postojala poprilična potražnja. Bio je to početak rađanja "carstva" zvanog "Spelta Jokić", sada ovenčanog zlatnim medaljama za kvalitet speltinog brašna i testenina.

Miloš Jokić rođen je 1986. godine, a njegova supruga Tijana tri godine kasnije, oboje u Novom Sadu. Nakon završene gimnazije, Miloš je radio kao snimatelj na televiziji, a njegova nežnija polovina bila je agent osiguranja nakon što je završila Poljoprivrednu školu, za zootehničara. Kada su prešli na selo, bez mnogo znanja o poljoprivredi, s početka su imali pomoć od strane porodice Jevtić iz Bačkog Gradišta, koja se takođe bavi proizvodnjom alternativnih žitarica i u tome je već imala veliko iskustvo. Nakon toga, sve je zavisilo od upornosti mladog bračnog para Jokić i njihove želje za konstantnim usavršavanjem, te su do mnogih rešenja u procesu proizvodnje i distribucije došli kroz sam rad i praksu.

Danas u svom asortimanu imaju čak devetnaest vrsta proizvoda od spelte, a njihovi verni kupci, uglavnom ljudi koji brinu o svom i zdravlju svoje porodice, za njih imaju samo reči hvale, ali su najviše ponosni na svoje troipogodišnje bliznakinje Nađu i Kalinu.

– S obzirom na to da radimo od kuće i da njih dve ne idu u vrtić, nije nimalo lako uskladiti sve obaveze. Trudimo se da uvek imamo plan i program za naredni dan kako bismo uspeli sve da uskladimo – kažu Jokići.

I pored svih obaveza, uspeli su da stvore sjajnu ponudu koja obuhvata tri tipa brašna (meko, T-630 i od celog zrna), griz, mekinje, zrno, pahuljice, musli tropik, sedam vrsta posnih testenina (rezance za supu, taljatele, spirale, makarone, školjke, pipe rigate i špagete), speltine kore za pitu i za lazanje, kore za pitu od spelte i heljde i speltine mlince.

– Tokom zime su najprodavaniji brašno i kore, a tokom letnjih dana testenine, pahuljice i musli. Najčešći kupci su nam sve porodice koje vole zdravo da se hrane, a posebno dijabetičari, osobe sa insulinskom rezistencijom ili problemima sa želucem, osobe na hrono ishrani, pa čak i hematološki pacijenti – navodi Tijana.

Veliki broj kupaca se odlučuje da isključivo koristi proizvode od spelte upravo zato što pozitivno utiče na opšte stanje organizma. A zašto je spelta toliko posebna? Prvenstveno zbog svojih fizičkih, bioloških i nutritivnih osobina. Ona nije genetski modifikovana i uzgaja se kao organska žitarica. To znači da se ne tretira ni sa kakvim veštačkim đubrivima i pesticidima. Poznata je po svojim lekovitim svojstvima. Bogata je proteinima, esencijalnim aminokiselinama, vitaminima (posebno vitaminom B17 koga ima u velikim količinama), mineralima, složenim ugljenim hidratima i visoko vrednim biljnim vlaknima, a sve to sadrži u idealnom odnosu.

– Ono što je karakteristično za speltu je to da se lako vari i ne remeti probavu, jer sadrži malu količinu glutena koji je rastvorljiv u vodi te zbog toga ne postoji opasnost od burnih alergijskih reakcija na gluten. Naravno, osobe koje imaju celijakiju NE SMEJU da koriste speltu dok osobe koje su alergične i intolerantne smeju. Ono što je takođe bitno je to da tokom mlevenja spelte, nutritivna svojstva se ne gube već ostaju u unutrašnjosti zrna, što nije slučaj kod klasičnog mlevenja pšenice – pojašnjava nam naša sagovornica.

Kakav je proces proizvodnje ovog "zlata" među žitaricama, opisuje nam Miloš:

– Seje se slično kao i pšenica, samo sa manjom količinom semena. Bitna je dobra obrada zemljišta pred setvu i đubrenje isključivo stajskim đubrivima. U procesu proizvodnje spelte ne koriste se veštačka đubriva, niti pesticidi. Posle žetve, spelta se skladišti i suši, nakon čega se ljušti, a na ljusku i plevu otpada 35% mase. Tada je spelta spremna za mlevenje u nekoliko različitih tipova brašna, a dalje i u griz, mekinje...

Iz ovoga je evidentno da od sejanja do finalnog proizvoda ima mnogo posla, pa nas je zanimalo kako izgleda tipičan radni dan vrednih supružnika i ispostavilo se da je, s obzirom na to da rade sami, a njihove bliznakinje ne idu vrtić, više nego haotičan. Dešava se i da u šest meseci imaju samo jedan slobodan dan. Možda je najteže od svega što ujutru ustaju prilično rano, a mlin uključuju još pre ispijanja kafe i doručka. Glava porodice nakon doručka odlazi u proizvodnju da ljušti, melje i pakuje proizvode u kese.

– Dok Miloš radi u proizvodnji, puštam na štampu etikete za proizvode i obavljam redovne kućne poslove (pristavljam ručak, spremam kuću, veš...). Kad se etikete ištampaju, seckam ih i pripremam za pakovanje. Miloš onda preuzima čuvanje dece, a ja odlazim u proizvodnju da pakujem i lepim etikete. Zatim ručamo, Miloš opet odlazi u proizvodnju, ja ostajem sa ćerkama, pa kad on završi sa pakovanjem, odlazim da pakujem i lepim etikete – nabraja Tijana svakodnevne obaveze.

Ni nakon večere, kada uspavaju svoje devojčice, za Jokiće se posao ne završava. Tada sve pripremljene proizvode pripremaju za isporuku ili slanje.

- Svakog ponedeljka šaljemo proizvode brzom poštom, utorkom dostavljamo robu ditributeru za prodavnice zdrave hrane, sredom vršimo isporuke na kućne adresu u Novom Sadu, a subotom isporučujemo robu u Beogradu. Tako da nam se svaki dan (uključujući i vikend) svodi na celodnevni rad u proizvodnji ili u isporukama, a radno vreme nam je uglavnom od 08:00h do 00:00h (nekad i duže). Iako faktički radimo non-stop, dešava se da nam ljudi poručuju proizvode i po tri nedelje unapred, jer fizički ne možemo da postignemo toliko isporuka – nadovezuje se Miloš na reči svoje supruge.

Pored isporuke na kućne adresu u Novom Sadu i Beogradu i slanja brzom poštom na teritoriji cele Srbije, proizvodi sa žigom „Spelta Jokić“ mogu se kupiti i u prodavnicama zdrave hrane. Svi proizvodi se mogu poručiti direktno od mladnog bračnog para preko njihove Fejsbuk stranice ili Instagram profila, a spisak prodajnih mesta možete pronaći na Instagramu, u hajlajtsu "prodajna mesta".

Ako obratite pažnju, lako ćete ih prepoznati na novosadskom Noćnom bazaru, Čalabrc Festu, Maminom bazaru, Mama Biznis Festu, Novosadskom poljoprivrednom sajmu, kao i na beogradskom Noćnom marketu. Da, to su oni mladi, nasmejani ljudi sa tezgom oko koje je uvek gužva, a koji će vam uvek strpljivo i ljubazno objasniti kako se priprema koji proizvod i sa čim se najbolje kombinuje.

Na pitanje koje su dobre strane prelaska iz grada u selo, Miloš odgovara:

– Najveći plus za život na selu i naš posao je to što smo stalno prisutni na našim poljima i u proizvodnji, kao i sam život koji je mnogo opušteniji i imamo veću slobodu.

Ipak, kao veliki minus navodi nedostatak uređene komunalne infrastrukture, zdravstvene zaštite i svega ostalog u čemu gradovi ne manjkaju.

Naravno, Nađa i Kalina uživaju igrajući se u velikom dvorištu, ali roditelji se trude da svaki slobodan trenutak iskoriste za ispunjavanje njihovih želja, a to su uglavnom odlasci na Štrand, u igraonicu, u šetnje i druženje sa njima dragim ljudima

Iako im nije uvek lako, inspirišu ih pozitivni utisci o proizvodima njihovih mušterija, a posebno onih koji imaju zdravstvenih problema, a koje su uspeli da ih regulišu ili da drže pod kontrolom zahvaljujući proizvodima od spelte. Takva motivacija osnažuje ih za dalje planove, koji podrazumevaju širenje na tržište regiona. Nakon svega što smo o njima saznali, ne sumnjamo da će se za „Speltu Jokić“ znati i šire.

Najveća anegdota proizišla iz njihovog posla je ta da neki ljudi misle da se Tijana zove Spelta, a preziva Jokić.

- Neretko sam dobijala kompliment da imam vrlo lepo i neobično ime. Iz toga je na kraju nastao karikaturni lik na našoj stranici, koji smo nazvali gospođa Spelta i ljudi su oduševljeni. Tako da se sada i sama vrlo često predstavljam kao "gospođa Spelta" – kroz smeh priča Tijana.

Speltine griz gomboce, keksići od speltinog brašna, speltini slani štapići, speltina pita bez sira i palačinke od spelte samo su neka od mnogobrojnih slasnih, a zdravih jela koja mogu da se prave od njihovih proizvoda. Od "gospođe Spelte" dobili smo i sjajan recept za:

SPELTINE TALJATELE U BELOM SOSU



Potrebno:
250g speltinih taljatela
1 praziluk
250g pilećeg filea
100g slanine
3-4 čena belog luka
½ teglice pesta od sušenih vrganja i tartufa
500ml pavlake za kuvanje
origano
muskatni oraščić

Priprema: Na malo maslinovog ulja ili putera prodinstati iseckan praziluk, a potom dodati belo meso isečeno na kockice. Kada voda od mesa ispari, dodati iseckanu slaninicu i beli luk, malo prodinstati, a zatim dodati pavlaku za kuvanje, pesto, origano i muskatni oraščić. Kuvati nekoliko minuta dok se sos ne zgusne. Za to vreme skuvati speltine taljatele, procediti ih i promešati sa pripremljenim sosom.

Prijatno!