NOVOSAĐANI: Čovek koji nam ulepšava životni prostor

NOVOSAĐANI: Čovek koji nam ulepšava životni prostor

Crtanje je njegov životni poziv. Iako se od umetnosti u Srbiji ne može preživeti, ljubav i nada u bolju budućnost motivišu ga da stvara i dalje.

Vladimir Bikicki, ili Bigi, kako ga zovu prijatelji, rođen je 1971. godine u glavnom gradu Vojvodine. Završio je Srednju grafičku školu, smer za tehničara fotosloga. Kao karikaturista i ilustrator saradnik je dnevnih novina "Dnevnik" i dečjih časopisa "Neven" i "Mali neven". Novosađanima je poznat i po svojim muralima koji ukrašavaju mnoge restorane, ali i porodične domove.

- Oduvek sam voleo da crtam. Kada sam bio u zabavištu, vaspitačica me je jednom prilikom izdvojila od ostale dece i pohvalila moj crtež sa kućom i kravom pored nje. Ona tada nije znala da to nije krava, nego ograda. Tako je moj neuspeh ispao uspeh, a crtež je završio na nekom dečjem takmičenju – priseća se sa osmehom na licu Vladimir.


- Ljubav prema umetnosti nastavila se i u osnovnoj školi gde sam na hamer papiru pravio plakate za igranke. Moj talenat je ubrzo primećen i već kao srednjoškolac počeo sam honorarno da sarađujem sa pojedinim medijima. Tada nisam ni sanjao koliko je teško živeti od ovog posla – priča Bikicki.

Nakon što je diplomirao, sagovornik portala mojnovisad.com, godinama je radio kao konobar, šanker, a ponekad i kao fizički radnik. Paralelno sa tim poslovima bavio se i onim što je voleo.

- Crtao sam motive za čestitke i majice. Sećam se da je jedne godina majica sa likom lale koji jaše svinju izazvala poseban uspeh. Ilustrovao sam sve knjige Olge Dabović Marković, počevši od "Bala svitaca" pa nadalje. Dok su izlazili, spremao sam ilustracije i vinjete za erotske časopise „Pan erotika“ i "Sex press" i nije mi neprijatno da to kažem zato što sam na to gledao kao na umetnost. Ilustrovao sam flajere za jednu političku stranku i to je bio čist poslovni aranžman. Imali su ideju i platili su mi da je realizujem. Crtao sam i političke ilustracije za nekadašnje novine "Vojvodina" – kaže Bigi.

Danas se njegove karikature mogu videti u "Dnevniku“, a njegove ilustracije ukrašavaju dečje pesmice i priče u "Nevenu". Kaže da mu nije teško da bude svestran, jer je u toku s društveno-političkim dešavanjima u zemlji.

- Važno je da urednik zna šta želi. To mi olakšava posao. Ali pratim i rad kolega u svetu. Učestvujem na takmičenjima, od domaćeg konkursa "Pjer" do raznih međunarodnih. Iako nisam ništa do sada osvojio, posebno mi je draga zahvalnica iz Irana za jednu karikaturu. Pre nekoliko godina jedna izdavačka kuća iz inostranstva je želela da me angažuje za ilustrovanje njihovog rečnika. Da bi me pronašli počeli su da me traže po Fejsbuku. Kada su me konačno našli preko nekih ličnih kontakata, prvo su me pitali zašto nemam Fejsbuk profil – priča Bikicki.

Od tada je ovaj novosadski umetnik postao aktivan na internetu, te brojne sopstvene radove objavljuje na svom Fejsbuk profilu.

- Pre tri godine počeo sam da radim murale, jer mi je to bio izazov, ali i to je za mene umetnost, kao i sve ostalo što sam do sada radio. Prvo napravim crtež. Ako se naručiocu rada dopadne, projektorom ga prikažem na zidu kako bih ga što veredostojnije naslikao. Moji murali krase mnoge novosadske restorane i kafiće. Nisu ništa manje popularni ni u stanovima. Ugostiteljski objekti znaju šta žele, a zadovoljni vlasnici me često i dodatno nagrade. Vlasnik jednog restorana naručio je vojvođanske motive, drugi ljude koji jedu i piju dok slušaju muziku. Porodice najčešće traže motive za dečju sobu. Uglavnom su to junaci crtanih filmova, grbovi fudbalskih klubova, ili strip heroji. Jedna veterinarska ambulanta je naručila crtež slonova na zidu. Moj poznanik je želeo da nacrtam kućicu za pse na zidu sobe ispred koje je njegov pas spavao u korpi – kaže Vladimir.

Kada ne stvara Bigi uživa u prirodi. Kao član Gljivarskog društva "Novi Sad" sakuplja gljive i lekovite biljke. Takođe, član je Planinarskog društva "Penzioner" i rekreativno se bavi planinarenjem i posećuje fruškogorske maratone. Tokom vikenda angažovan je kao domaćin u Planinarskom domu "Penzioner" na Popovici. Voli da kuva gulaše, paprikaše, riblje čorbe i redovno učestvuje na kulinarskim takmičenjima.

- Obožavam ono čime se bavim. Nažalost, umetnost u Srbiji se slabo ceni. Nekako, kao da se nalazi u drugom planu. A mi umetnici moramo da radimo razne druge poslove, čak i da fizikališemo, kako bismo preživeli. To je ono što je poražavajuće – zaključuje Vladimir Bikicki.

Tekst: Aleksandar Jovanović
Fotografije: Privatna arhiva

Oceni vest:
16
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • limanka11

    pre 1439 dana i 11 sati

    Bigi je zakon!

    Oceni komentar:
    0
    5
  • postman

    pre 403 dana i 21 sat

    Bravo za Bigija ! Legenda !

    Oceni komentar:
    0
    0