NOVOSAĐANI: Dejan je proizvođač zdravih sokova i nekadašnji bubnjar Ringišpila

Njegove hladno ceđene sokove od čistog voća Novosađani su brzo zavoleli, a dogodine će u ponudi imati i madžun – grožđani med odličan za imunitet, koji će biti prvi proizveden u Srbiji.

Tridesetosmogodišnji Novosađanin Dejan Garić, nakon završene gimnazije, upisuje Ekonomski fakultet i dobija zvanje diplomiranog ekonomiste. Shodno tome, 15 godina se bavi računovodstvom. Osim posla u struci, već osam godina proizvodi i hladno ceđene sokove brenda "Drvo života". Bio je i bubnjar u novosadskom ska bendu Ringišpil, za šta ga vežu samo lepe uspomene. Hladno ceđene sokove proizvodi u Sremskoj Kamenici, gde i živi, a za proizvodnju primenjuje tradicionalne tehnologije, uz savremene tehnike i dosta ručnog rada. Sokovi se proizvode pasterizacijom, na temperaturi od 85 stepeni Celzijusa, kako bi se maksimalno sačuvala prirodna svojstva voća. U cilju očuvanja kvaliteta, sokovi se pakuju isključivo u staklene flaše. Kako Dejan ističe, naziv brenda ima i simboliku koja je vezana za biljke, jer je njegov pokojni otac obožavao biljke i sadio ih je oko kuće.

– Od mog tate je sve i krenulo. On je oko kuće posadio 30 vrsta voća i četinara i sam je i obrađivao i taj vinograd i voćnjak, ma obožavao je biljke. Kada smo bili deca i dok smo igrali fudbal, pa šutemo loptu u neko drvo, tata počne da viče: "Đuro biljka, Đuro pazi!", da slučajno ne povredim biljku. Od njega nam je i ostao taj kult čuvanja drveća i biljaka uopšte. Zato je oko naše kuće drveće staro i preko 40 godina, a mnoga stabla premašuju i 10 metara, tako da "drvo života" simbolizuje život prenet u sokove i povezanost čoveka i biljaka. Doduše, naši sokovi se ne prave od drveća, ali i to voće jeste život. Mi smo svi u porodici naučeni da jedemo voće umesto čokolade i zato i dan-danas trošimo enormne količine voće. Moja porodica obožava voće i mi pravimo te sokove za sebe, te ne stavljamo nikakve dodatke u njih. Znači, čak i da ne prodam više nijedan sok u životu, ostaće meni ti sokovi i ja ću ih popiti. Radim to za sebe, za ljude koje volim. Gledamo da kvalitet bude na visini. U ovom poslu, pomažu mi mama i jedan prijatelj – kaže Dejan.

Sve je počelo od vlastitih zasada grožđa i aronije od kojih su napravljeni prvi sokovi, a kasnije se ova ponuda proširila tako da su danas dostupni proizvodi i od drugog voća. Jedinstvenost sokovima daje prirodna aroma, pa konzumenti često kažu kako zapravo "piju voće".

Na ideju da voće iscedi i pretoči u flašicu došao je onog momenta kada više nije znao šta će sa slasnim plodovima i grozdovima, te je od njih napravio hladno ceđene sokove od jabuke, grožđa i aronije, ali i u miks od cvekle, gde se dodaju jabuka i šargarepa. Upravo ovaj miks je za kratko vreme osvojio srca naših sugrađana i zato se uvek traži flaša više.

– Imamo baš veliki vinograd i dosta aronije. Dok je pokojni otac bio živ, zajedno smo sve ovo radili, a od pre četiri godine, kada je on preminuo, nastavio sam sam da se bavim ovim lepim dodatnim poslom. Pre osam godina smo sokove pravili za kuću i naše prijatelje, a pre dve godine sam se uozbiljio, te sam krenuo u profesionalniju proizvodnju i prodaju, tako da danas sokići mogu da se nađu i u pojedinim prodavnicama zdrave hrane – priča Dejan.

Za proizvodju sokova uglavno koriste svoje voće, a oni koje nemaju kao i povrće kupuju isključivo od malih domaćih proizvođača koji moraju da poseduju sertifikat da plodovi koji su za preradu nisu prskani pesticidim i herbicidima. Kako kaže, šargarepu i cveklu nabavljaju od malih proizvođača iz Begeča i Futoga koji zemljište tretiraju isključivo stajskim đubrivom. Stoga, Dejan ističe da nikada ne kupuju od velikih proizvođača koji robu drže u hladnjačama, jer dobro zna da se takvi plodovi dodatno prskaju otrovnim hemikalijama.

– Naše gazdinstvo se nalazi u Sremskoj Kamenici, tamo radimo i prodajemo, uglavnom se još ne reklamiramo nigde, a naša najjača reklama je od usta da usta. Prijatelji nas preporučuju svojim prijateljima, pa onda kada neki novi ljudi probaju sokove, pitaju gde mogu da ih nabave i tako u krug. Danas na tržištu ima dosta proizvoda poput naših sokova, ali mi se opet razlikujemo po proizvodnji i kvalitetu, jer uvek biramo samo najsočnije i zdrave plodove, zatim ih ručno peremo, meljemo i na kraju cedimo sok – ističe naš sagovornik.

Dejan objašnjava da ceđeni sok ide direktno u flašu na pasterizaciju, a da se pritom ne dadaju voda, šećer, aditivi, odnosno – ono što izađe iz prese direktno prolazi kroz protočni pasterizator, gde se pasterizuje na 85°C i nakon toga se sipa se u flašu. Flaše se zatvaraju i ostavljaju do sutra do odleže. Nakon ovog procesa, sokići su spremni za upotrebu. Njihov rok trjanja od otvaranja je godinu dana, a on naglašava da otvorene flaše ne moraju da se drže u frižideru, upravo zbog tople pasterizacije koja sprečava bilo kakav razvoj bakterija. Kaže da su testirali grožđe i aroniju, te, prema njegovim rečima, ovi sokovi mogu i po dve, tri godine da stoje, iako je po specifikaciji to godinu dana. Dejan ne štedi, jer ne želi da kvari kvalitet hladnoceđenih sokova i objašnjava da mu je za litru soka od cvekle potrebno 2,5-3 kile plodova, za litru soka od šargarepe utroši od tri do četiri kile ovog povrća, a za litru soka od jabuke potrebno mu je dve kile "rajskog voća“.

– Novosađani su baš zavoleli naše sokove. U ponudi imamo dve vrste grožđa: muskat hamburg i smederevku, plus prokupac, kao i sok od aronije, i sok od jabuke. Naravno, posebno smo ponosni na naš famozni sok cvekla miks, koji je i najtraženiji, a cede se cvekla, šargarepa i jabuka. Moram da istaknem da se naši miks sokovi po procesu proizvodnje razlikuju od ostalih, jer mi odvojeno cedimo cveklu, odvojeno šargarepu i odvojeno jabuku i tek tako isceđene sklapamo u proizvod. U sok ide 50 % jabuke, 25 % šargarepe i 25 odsto cvekle. Stoga je i ukus jedinstven na tržištu, jer nije isto kada se sve stavi zajedno i cedi i kada se ta procedura odvija odvojeno. Nas su čak i mnoge trudnice pohvalile, a posebno one koje redovno piju cveklu, da im se posle nekolio flaša soka, gvožđe u krvi znatno popravilo – predočava Dejan Garić.

On kaže da su, bez obzira na to što ne piju rakiju kod kuće, krenuli i sa njenom kraft proizvodnjom, a u ponudi su loza i jabuka.

Naredne godine će proizvoditi i prodavati madžun, grožđani med, koji je odličan za imunitet, pun je energetske vrednosti, niskokaloričan je, a dokazano je da mogu da ga konzumiraju i dijabetičari, jer ne podiže nivo šećera u krvi. Inače, madžun ima lekovita svojstva, jer ovaj proizvod od grožđa sadrži gvožđe, te je kao antioksidant dobar za jačanje krvi. Uz redovnu terapiju, preporučuje se kaže Dejan, pacijentima koji imaju problema sa žuticom, jetrom, cirozom, a upotrebljava se i kao prevencija za jačanje imuniteta, jer poseduje i druga brojna lekovita svojstva.

– Reč je o efikasnom prirodnom leku koji može da pomogne kod respiratornih infekcija, poremećaja rada jetre, ali i kod prekomerne težine. Najbolje ga je konzumirati svakodnevno, a preporuka je 1-2 supene kašike rastvorene u čaši vode, čaja ili mleka. Interesantno je da je madžun u Turskoj jedna vrsta bombone, a često se može videti i na tezgama uličnih prodavaca širom Istanbula. Narodno je verovanje i da vraća mladost, kao i da ukoliko pojedete samo jedan ovaj slatkiš, nećete biti bolesni cele naredne godine – ističe Dejan. .

Zbog većeg obima posla, naš sagovornik je kupio i novu opremu, pa mu je olakšan posao i sada, kako kaže, ima sve na hidrauliku i sve na struju. Planira i proširenje kapaciteta, jer želi da celu proizvodnju digne na fabrički nivo, ali ovaj san mu se još nije ostvario, zato što banke nisu bile zainteresovane da mu daju kredit.

– Jedno je šta piše na papiru, a drugo je život. Priča se kako svi podržavaju poljoprivrednike i kako im daju kredite, ali uvideo sam da je to gnusna laž. Kredite dobijaju veleposrednici koji imaju hektare i hektare zemlje, oni će osim kredita dobiti i subvencije. Međutim, mi mali poljoprivrednici sa po pet do deset hektara zemlje ih apsolutno ne zanimamo. Bili smo u pregovorima da kupimo polovnu, kompletnu fabričku liniju, samo što nam je trebao kredit od banke i nismo uspeli da ga dobijemo. Stoga nam je ta šansa propala. Tako da se vraćamo na manuelni rad i ceđenje – kaže Dejan.

Ipak, večiti je optimista, jer svoje kraft proizvode želi da plasira i u inostranstvo, a posebno će se posvetiti marketingu za madžun.

– Ne odustajem i nadam se da ću jednog dana dobiti taj kredit kako bih uspeo da pokrenem ozbiljnu proizvodnu liniju. Da bih uspeo na stranom tržištu, trebalo bi da zaposlim mnogo radne snage, ali problem je u tome što niko neće da radi, a nas troje i po koji sezonski radnik ne možemo da izguramo tako veliku priču – zaključio je Dejan.