NOVOSAĐANI: Devojka sa crvenom harmonikom na ulicama grada

NOVOSAĐANI: Devojka sa crvenom harmonikom na ulicama grada

Nema ko ne primeti, dok prolazi ulicama Novog Sada, šarmantnu devojku koja svira crvenu harmoniku i dirljivo peva nežnim i zvonkim glasom. Uz neizostavnu frizuru – riblju kost u obliku violinskog ključa, njena pojava intrigira kako sugrađane, tako i turiste.

Čedana Đokić, koja nastupa pod umetničkim imenom Divna Forest, rođena je 1993. godine u Beogradu, student je elektrotehnike, apsolutni sluhista, kompozitor i tekstopisac i veliki altruista. Već drugu deceniju živi u Novom Sadu i ne krije oduševljenje istorijom i umetničkom dušom koju naš grad nosi. Pored svojih kantautorskih dela koje izvodi na brojnim festivalima i ulicama različitih gradova, glavni je vokal u bendu Hercenšlus, a svoje slobodno vreme najviše voli da provede sa dečicom sa kojom je napravila sedmočlanu grupu Divnići.


Talenat za pisanje, ali i kreitivnost u svakom drugom smislu, iskazala je još pre osnovne škole, pa su u nekoliko desetina blokova ostale njene pesmice, crteži i dizajn haljina. Sa samo devet godina piše svoju prvu kompoziciju "U cvetnom proleću", tekst sa melodijom u pop žanru i džez efektima.

Veliki uticaj na nju ostavilo je školovanje u "Jovinoj gimnaziji".

Završila sam sedmi i osmi razred osnovne škole pri Matematičkoj gimnaziji i potom nastavila isti smer naredne četiri godine u gimnaziji "Jovan Jovanović Zmaj" u Novom Sadu. U međuvremenu sam završila šestu godinu niže muzičke i upisala Višu muzičku "Isidor Bajić", teoretski smer, u najužem odabiru u prvih dvadeset primljenih đaka od skoro trista kandidata. I dalje traje moje zaljubljivanje u četiri kestena iz ulice Zlatne grede i zvona Saborne crkve Sv. Đorđa koji ponosno stoje uz jednu od najstarijih gimnazija. Posebnost arhitekture i konstantno bogaćenje znanjem od strane predavača i cenjenog direktora Radivoja Stojkovića, divni ljudi koji su uticali na to da uvek učimo i rastemo, su samo kompletirali tu ljubav – priseća se naša mlada sugrađanka.

Od malena svira po sluhu, a sa samo pet godina je na sintisajzeru svirala i pevala istovremeno "Vidovdan", pesmu iz filma "Titanik" i reklame sa radija. U muzičkoj školi odabrala je harmoniku, za koju mnogi misle da je "instrument za dečake".


Pogrešno je da se instrument deli na ženski i muški. Ženska ruka koja može biti u isto vreme i nežna i snažna, oslikava sposobnost vladanja dinamikom i izazovnu pojavu. Harmonika je internacionalni instrument koji može da se uklopi u više žanrova – smatra ona.

U prizemlju škole "Isidor Bajić", kad god bi imala vremena da svira harmoniku, u učionici s prozorima otvorenim ka Srpskom narodnom pozorištu, uglavnom oko podne, bila je zatečena reakcijama prolaznika do kojih je dopirala njena melodija.

Prolaznici bi oduševljeno zastali, prišli bi ka prozoru i ostavljali novac. Tada sam imala 14 godina i nikad ranije nisam imala takvu situaciju, pa bih se postidela na komplimente i reči oduševljenja. Jedan od drugara predložio mi je da probam da izađem da sviram u Zmaj Jovinoj, jer su imali želju da moj talenat i umeće neko od prolaznika zapazi i da može da mi pomogne u daljoj realizaciji mojih ideja – opisuje talentovana devojka.

Obećala je da će izaći za četiri godine, kad bude bila punoletna i to na Vidovdan, 28. juna 2011. godine. Tako je i bilo.


Bila sam nasmejana i srećna. Uživala sam u zagrljaju harmonike, potpuno zanesena i reakcije prolaznika su potvrdile moju autentičnost i originalnost. Drugarica i takođe svestrana umetnica Aleksandra Aleksandrović mi je pravila društvo, dala podršku i predivan osmeh. U septembru iste godine svirala sam na Festivalu uličnih svirača. Bila sam maturant u Jovinoj gimnaziji, drugari iz razreda su takođe želeli više mojih svirki. Tako sam na času ispod klupe držala harmoniku, pa kad je bila frka za odgovaranje, uzela bih harmoniku i svirala da spasim drugare da ne beže sa časa, a i da ne odgovaraju nespremni – kroz smeh priča sagovornica portala Moj Novi Sad.

Divna Forest joj je umetničko ime koje, kako tvrdi, predstavlja divnu stranu svih nas u obliku šume, ima svoje plodove rada i povezuje divne ljude.

Novac koji se skupi u šeširić kad sviram, predstavlja lepezu ljudskih osećanja, a ja se najviše se obradujem slatkišima i zveckanju kovanica. Prikupljen novac ulažem najviše u muzičke projekte. U šeširu se pronađe i po koji stih ili broj telefona nekih zaljubljenih momaka, ali i podrška stranaca koji pažljivo odaberu neku novčanicu sa određenom bojom ili slikom, motivom muzičkih nota, ili belom golubicom. Tako pruženo od srca za sreću, kako da mi ne bude drago, kad vidim sva ta raspoložena nasmejana lica. Još draže mi je kad pevuše uz harmoniku ili kad traže neku moju kompoziciju. A kad želim da istaknem sve te ljude koji su ostavili neki dar, njih potpišem sve zajedno sa Divna Forest – objašnjava novosadska muzičarka.

Pored muziciranja, u Omladinskom kreativnom centru drži besplatne časove harmonike, kako za decu, tako i za buduće vaspitače kojima je to u programu za polaganje. Časovi matematike, fizike i solfeđa su isto aktuelni.

Divnići su moji omiljeni igrači, dečija grupa formirana ove godine. Trenutno ih ima sedam, a broj zainteresovanih stalno raste. Deca sa mnom smišljaju korake uz neku pesmu, snimamo koreografiju, pevaju i tom prilikom razmenjuju kreativna iskustva i kreiraju ideje. Jedni od drugih učimo, pa se radujem tom najlepše provedenom vremenu sa njima. U deci oblikujemo boljeg sebe – veruje Divna.

Do sada je imala pregršt nastupa, a neki od njijh su svečano otvaranje Romske književne večeri, Ruske književne večeri u Jovinoj gimnaziji; doček nemačkog ambasadora u sklopu otvaranja bilingvalnog smera...

Na festivalu francuske kulture Frankofonija u Sinagogi, osvojila sam prvu nagradu za nastup sa pesmom na francuskom "Si tu sais" 2010. godine, uz pratnju Aleksandra Dujina za klavirom i violončelom AneMarije Vejnović. Nastupi su se nizali narednih godina u okviru Frankofonije, nastavila sam da osvajam prva mesta u srcima mnogih iz publike. Moj trud za scenski nastup sam voljno razvijala, a u odrazu publike svaki moj nastup je detaljno ispraćen i nestrpljivo dočekan. Pamtim dva velika humanitarna koncerta u Sinagogi, jedan u Svilari i volela bih da takvih koncerata bude više, jer je zaista lep osećaj da svako malo doprinese i poveže se sa sebi sličnim plemenitim ljudima – naglašava devojka sa crvenom harmonikom.


Kad uhvati slobodnog vremena, zamoli svoju prijateljicu Branku Vidović Đajić da joj isplete pletenicu ili riblju kost u obliku violinskog ključa, zvezde, srca ili tzv. Fibonačijevog niza, ponese harmoniku i zasvira na ulici.

Repertoar je šarenolik i nekad to bude strana muzika, šansone i komercijala, nekad narodna, zabavna, ali uglavnom prezentujem moje autorske pesme. Nekad to bude u Zmaj Jovinoj, nekad u Dunavskoj, a kad zauzmu pozicije drugi ulični svirači, onda budem na uglu Jevrejske i Bulevara oslobođenja, kod Futoške pijace. Subotom i nedeljom prepodne zasviram na Najlon pijaci – kaže entuzijastična Novosađanka.

Pesma "Ključ" je poseban projekat koji izdvaja, jer sadrži višeslojan tekst, a radi se o čulima kojima upravlja neko drugi, dok čulo ljubavi niko ne može oduzeti.

Zapravo, ključ od srca je u rukama onog ko to zaslužuje. To je moj prvi singl sa video spotom, objavljen 1. juna ove godine, a imaću i promociju krajem meseca u kafiću "Tesla", kod Dunavskog Parka – najavljuje ona.


Vrsnog gitaristu i kompozitora Bobana Dževerdanovića upoznala je kad je došla na čas gitare, gde su se zadržali na njenom stilu pevanja, koji je svrstan kao zanimljiv i nesvakidašnji. Ideja da uđe u sastav benda Hercenšlus brzo se realizovala.

Susret sa njegovim tekstovima pesama, namenjenim za prvi CD "Čaj sa medom", bio je veoma emotivan. Prepoznala sam emocije i deo sebe u tim pesmama, pa sam ih još više zavolela. Na moju inicijativu, odabrali smo četiri pesme koje su otpevane na engleskom, francuskom, španskom i portugalskom jeziku. Sa bendom Hercenšlus nastupaću na predstojećem međunarodnom džez festivalu u Nišu 10. avgusta i na Ohrid festu 3. septembra – napominje perspektivna umetnica.


Nema sumnje da će ova devojka britkog uma, koji kroz autorske pesme šalje snažne poruke, nežnog glasa i originalnog stila sviranja na harmonici, koji zaustavlja prolaznike i u najvećoj žurbi, uspeti da realizuje bar neke od svojih izvanrednih ideja i planova koje je podelila sa nama, ali koje sada nećemo da otkrivamo. Verujemo, za Divnu Forest će tek da se čuje.

Oceni vest:
33
1

* Sva polja su obavezna (Preostalo 500 karaktera)

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Šiomiga Đuro

    pre 18 dana i 15 sati

    E da je više takve djece...

    Oceni komentar:
    5
    27
  • Čestitam devojano mlada!

    pre 17 dana i 18 sati

    Retko normalna i prirodno privlačna devojka.

    Oceni komentar:
    1
    16