NOVOSAĐANI: Grkinja koja je odlučila da ostane u našem gradu

Iako je odrasla na obali Jonskog mora, okružena porodičnim maslinjacima, za dalji život ipak je odabrala Novi Sad, u koji ju je dovela ljubav. Svoje impresije našim gradom i sugrađanima, mentalitetom i običajima, planovima i anegdotama, na grčki srdačan način podelila je sa nama.

Harula Zogogjani Vekić rođena je 1989. godine u grčkom gradu Pirgos, na Peleponezu, koji se nalazi na 1200 kilometara od Novog Sada. Odrasla je sa roditeljima i dve sestre među stablima maslina, a studirala u Patri, još jednom gradu na obali mora. Kada se zadesila na nekoj od stručnih konferencija u Finskoj, upoznala je kolegu iz Srbije, docenta Marka Vekića, rođenog u Glini,a već dugo našeg sugrađanina. U tom periodu oboje su radili na sličnim projektima, a nakon upoznavanja ostali su u kontaktu putem interneta, sve dok naša sagovornica nije došla da ga poseti. Tada je planula ljubav koja je učinila da mlada Grkinja postane Novosađanka, a ubrzo je ovaj internacionalni par blagoslovljen i sinom Konstantinom.

Pre četiri godine njih dvoje su se venčali u Grčkoj, a svadbe su pravili i tamo i ovde. Hara, kako je od milja zovu, kroz smeh ih poredi sa filmom "Moja velika mrsna pravoslavna svadba".

– Na obe svadbe imali smo dosta gostiju iz obe zemlje i trudili smo se da ispoštujemo i srpske i grčke običaje. Plesali su se i kolo i sirtaki, a služile su se srpske rakije i grčki slatkiši. Naravno, razbijale su se i čaše i bacale salvete i bile su veoma vesele – priseća se Harula.

Interesantno je da je Hara, sa svojim mediteranskim osećajem za igru, pomogla svom budućem suprugu da usavrši i užičko kolo, koje je brzo naučila s YouTube-a.

– Kada smo razmišljali gde ćemo živeti, nije bilo mnogo dileme, jer je muž već imao posao na Fakultetu tehničkih nauka. Nije mi bio problem da se preselim i ovde potražim posao, koji sam brzo našla, u internacionalnoj firmi Kontinental. S početka mi nije bilo lako, isključivo zbog nepoznavanja srpskog jezika, ali brzo sam ga savladala. Ljudi ovde imaju sličan mentalitet kao i Grci, vrlo su topli i ovde se od starta osećam prijatno i prelepo. Ne osećam da sam stranac – ističe grčka Novosađanka, na savršenom srpskom.

Kaže da se naši sugrađani, čim čuju da je iz Grčke, veoma zainteresuju otkuda ona ovde, kako joj se dopada Srbija, kako se živi u njenoj zemlji...

Novi Sad je prilično podseća na Patru, grad u kojem je provela svoje studentske dane. Dopada joj se što ovde ima puno zelenila, pogotovo na Novom naselju, gde stanuje sa porodicom, ali i što se koriste bicikli, uvek se nešto dešava u gradu i ima puno mesta za obići u okolini.

– Za razliku od grčke, hrana u Srbiji je malo teža, ali ne mnogo. Od svega što sam probala, najviše mi se dopada Karađorđeva šnicla i nju stalno naručujem kad negde idemo. Sviđa mi se i šopska salata, koja je slična grčkoj, ali ipak drugačija. Dopadaju mi se i slatkiši, posebno princes krofne, a ovde sam prvi put jela i krempitu. Kad idem za grčku, tamo mi svi naručuju štrudle sa makom, dok se meni više sviđaju sa višnjama – opisuje mlada gospođa Vekić.

Za svoju porodicu i prijatelje često priprema grčku musaku i caciki salatu kao prilog uz meso, što oni obožavaju. Čudi je što je u ponudi brze hrane u Novom Sadu puno mesta sa girosima, ali nigde u ponudi nemaju suvlaki, i veruje da bi to bila dobra biznis ideja.

– Za Božić obavezno pravim melomakarono, medenjake kakve mi u Grčkoj pravimo, koji se, za razliku od ovdašnjih, prelivaju sirupom od meda, cimeta i narandžine kore, a odgore se posipaju orasima. Njima redovno počastim i kolege na poslu. Drugi grčki slatkiš koji često pravim, koji pogotovo voli moj muž, zove se diples, prži se u tiganju i takođe preliva sirupom od meda. Ta poslastica je obavezna na grčkim venčanjima – objašnjava sagovornica portala Moj Novi Sad.

Njenim roditeljima se naš grad takođe veoma dopao, kao i Novosađani, a sa odabirom zeta su takođe veoma zadovoljni. Kada se sretnu sa Markovim roditeljima, Hara bude prevodilac, ali se svi odlično slažu.

– Konstantin će učiti oba jezika istovremeno, jer smo se suprug i ja dogovorili da mu on priča isključivo na srpskom, a ja isključivo na grčkom, sem kad su prisutni ljudi koji ne znaju te jezike, kako bi svi sve razumeli – tvrdi Hara.

Pošto je još na porodiljskom bolovanju, sa sinom je letos u Grčkoj provela dva meseca, a naredni putovanje planiraju za Božić, zajedno sa tatom. Malog Konstantina, nesumnjivo, očekuju dugi letnji raspusti na moru, kod bake i deke.

S obzirom na to da njena primarna porodica ima sopstvene maslinjake, devičansko maslinovo ulje koje Harin tata proizvodi za svoju porodicu je hit i u našem gradu, pa joj poznanici vrlo često naručuju po nekoliko flaša, jer znaju da je najkvalitetnije, od neprskanih maslina koje su sazrele na grčkom suncu.

Prisetila se i nekih anegdota u vezi sa svojim poreklom.

– Skoro svi koji su me me ovde upoznali, pominju kako su bili na Halkidikiju, a mene je bilo sramota što tamo nikad nisam bila, pa sam rekla Marku da moramo da odemo i mi. Često su ljudi pominjali i Paraliju, a pošto ja nisam znala za to mesto, nekoliko puta sam pitala na kojoj su to plaži bili, jer Paralija u prevodu znači plaža – vedro se šali na sopstveni račun.

Od muzike koja se ovde sluša, još ranije je znala za Željka Joksimovića, a kada se doselila u naš grad upoznala je i EX YU rok, koji joj posebno prija. Popularna folk muzika nije njen izbor, ali među tim pesmama prepoznaje mnoge grčke hitove. Kada sluša Balaševića, mora da se udubi u tekst i dodatno prevodi neke reči.

– Pored krsne slave Vekića koju obeležavamo, ja sam među porodične proslave uvela i imendan, koji mi Grci obeležavamo poput rođendana, pa je u našoj kući puno slavlja, gde obavezno pozovemo i naše prijatelje – priča Hara uz osmeh.

Po svemu sudeći, ovu srpsko-grčku porodicu očekuje mnogo veselja, jer, kako se čini, preuzeli su najbolje iz oba mentaliteta i sve to odlično uklopili u svoju novosadsku svakodnevicu.