NOVOSAĐANI: Hirurg koji živi u ritmu argentinskog tanga

NOVOSAĐANI: Hirurg koji živi u ritmu argentinskog tanga

On je mlad i posvećen hirurg na Institutu za onkologiju koji se sa stresnim poslom hvata u koštac tako što, nakon što skine lekarsku uniformu, obuva plesne cipele. Instruktor je intenzivnog, strasnog plesa koji je i doneo u Novi Sad i zaslužan je za kreiranje i ekspanziju tango zajednice u našem gradu.

Dejan Lukić rođen je 1981. godine u Somboru, gde je završio srednju medicinsku, kao i muzičku školu (odsek harmonika). Još tada je znao da se neće baviti sviranjem, ali su ga profesori uveravali da će raditi nešto što je usko povezano sa muzikom. U Novi Sad dolazi na studije medicine, nakon čega specijalizira hirurgiju. Već deset godina je zaposlen je kao hirurg na Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici.


S obzirom na to da radi sa najtežim pacijentima, njegov primarni poziv podrazumeva veoma težak rad, za koji je neophodna mirna ruka, staloženost i jaka koncentracija.

Isprva sam želeo da se bavim anesteziologijom, ali namestilo se tako da je hirurgija odabrala mene: upraznilo se mesto, našao sam se tu i ispostavilo se da je to ono pravo. Posao je prepun stresa, ali ga volim i trudim se da ga ne nosim kući. Upravo u tome mi pomaže tango – kaže sagovornik portala Moj Novi Sad.

Kako saznajemo, često ga pacijenti prepoznaju kao plesača iz spota Zdravka Čolića ili grupe Majamisti trio, a nedavno je na poklon dobio i knjigu o ovom plesu od jednog pacijenta.


Kada je 2000. godine stigao u naš grad,
drugarica ga je na prevaru dovela u jednu plesnu školu, gde se susreo sa latino i standardnim plesovima. Ona je ubrzo odustala, a Dejan je nastavio. Pet godina kasnije usledio je prvi susret i sa argentinskim tangom, koji je za njega bio fatalan.

Prisustvovao sam seminaru ovog plesa u plesnoj školi u koju sam tad išao, a naredne godine održan je prvi Tango festival u Beogradu. Meni i mojoj plesnoj partnerki Ani se to odmah dopalo i ubrzo smo krenuli tamo na časove, jer ih u Novom Sadu nije bilo. Posle nekoliko godina naš beogradski instruktor nam je predložio da pokrenemo tango školu u našem gradu i tako smo i učinili – priseća se perspektivni doktor.


U narednom periodu,
Ana Nauparac Despotović i Dejan Lukić formiraju i razvijaju novosadsku tango scenu, koja dotle nije postojala. U međuvremenu su se usavršavali i u inostranstvu, te su prisustvovali seminarima, radionicama i međunarodnim festivalima u Buenos Airesu, Istambulu, Budimpešti, Zagrebu, Poreču...

Svake godine u njihovoj školi "Todo tango" postoji početna grupa, koja traje dva semestra, gde dolaze ljudi bez iskustva, a nakon toga već mogu da plešu milongu. Ko želi da se usavršava, može da nastavi u naprednoj grupi. Pored toga, redovno organizuju i tango večeri u nekom od novosadskih lokala.


Naše milonge su večeri gde svi mogu da plešu tango i uživaju u muzici, ranije su bile jednom nedeljno, a sad je nešto ređe. Održavamo i novogodišnji humanitarni tango bal u dvorcu Eđšeg, gde plešemo i prikupljamo slatkiše i knjige za ustanove koje brinu o bolesnoj ili nezbrinutoj deci, a više od decenije i novosadski Tango festival, na koji uvek dovodimo neki argentinski par koji drži radionice, di džejeve i pravimo noćne i dnevne žurke, a jedna od lokacija je tvrđava – opisuje Lukić.

Ovaj festival, koji se obično dešava krajem avgusta, prate i koncerti tango muzike, u kojima uživaju i oni koji se nisu opredelili za plesne korake, a do sad su bili kombinovani sa tamburašima i simfoničarima.


Na njihovim brojnim nastupima bilo je, naravno, i anegdota, pa je Dejan jednom prilikom u žurbi
zaboravio da obuje crne čarape, te je, kompletno obučen u crno, plesao u belim soknama, a drugom prilikom Ani je nasred bine skliznula suknja. Često su plesali po strmom i neravnom, pa čak i po kaldrmi, ali to ih nije sprečilo da svaku plesnu tačku izvedu vrhunski.

Na pitanje zašto baš tango, Dejan kaže da je glavni razlog taj jer se pleše u zagrljaju.

U ovom plesu blisko deliš energiju sa onim nasuprot tebe. Nema striktnih pravila, već je velikim delom improvizacija. Prema mom mišljenju, prati ga najlepša plesna muzika, a dosta se razlikuje po dekadama od tridesetih do pedesetih godina prošlog veka. Tango ti daje slobodu – učiš tehniku, ima određenih pravila, ali mnogo toga sam osmišljavaš i sa kim god da staneš ko je tangero, bilo gde u svetu, već prvi put možeš da plešeš objašnjava sagovornik portala Moj Novi Sad.


Lukić smatra da je
za ovaj ples potrebna zrelost, pogotovo emotivna.

Tango nije ono što svi misle, tužna misao koja se pleše i ruža u ustima. Nije toliko strog i ozbiljan ples, postoje i šaljive varijante. On uči o životu i zato traži određenu ozbiljnost i zrelost, pa je minimum godina koji ja preporučujem 25, jer nije za jako mlade ljude – uveren je ovaj Novosađanin.

Upravo to je neka donja granica ljudi koji dolaze na časove kod Ane i Dejana, a gornja granica se sve više pomera, pa imaju i polaznike starije od 70 godina.

Kod nas pleše jedan bračni par, Marija i Andrija, koji su nedavno proslavili 50 godina braka, ali ih to ne sprečava da i dalje redovno igraju tango, čak odlaze po festivalima u inostranstvo i vrlo su aktivni – kaže instruktor.

Ljudima preporučuje da se odluče baš za ovaj ples zato što je to, prema njegovim rečima, kralj među plesovima


Za tango je potrebno prefinjeno vođenje i praćenje, ali su dragocena i druženja i nova poznanstva. Iz naše škole izašlo je puno bračnih parova, koji sada imaju decu. Pored toga, razvija se pokretljivost, fleksibilnost i dobra je rekreacija, iako možda ne deluje tako. Muškarcima poboljšava samopouzdanje, veštine komunikacije i odnos prema ženama, jer dosta se radi i na bontonu. S druge strane, žena dobija na ženstvenosti, jer igra traži i posebnu vrstu oblačenja – naglašava doktor Lukić i dodaje da njegov ples vraća u neka prošla vremena, za koja veruje da su bila lepša nego ova danas.

Ovaj ples podrazumeva neverbalnu komunikaciju, gde se partner ili partnerka pogledom pozivaju na ples, što i te kako podstiče i zavodničke sposobnosti.

U svetu u kojem pleše svega do 5 odsto populacije, za tango se opredelilo ispod 1% ljudi. No, to ne treba mnogo da čudi, jer ova igra nije za svačiji senzibilitet. Kako novosadski tango-hirurg kaže, tango savršeno odgovara vojvođanskom, staloženom mentalitetu, jer traži vreme, strpljenje, koncentraciju i posvećenost. Ipak, kada ga jednom savladate, osetite i kliznete niz plesni podijum, prožimaće vas do kraja života.


 

Razgovarala: Svetlana Bogićević

Foto: Aleksandar Jovanović i privatna arhiva Dejana Lukića

Oceni vest:
41
2

* Sva polja su obavezna

Pošalji fotografiju uz komentar (do 2MB)
  • Iznogud

    pre 32 dana i 3 sata

    Pravi lek za stres...

    Oceni komentar:
    0
    8